Indijski premijer Narendra Modi završio je 9. jula veoma važnu posetu Moskvi – prvu Rusiji od 2019. – koja je još jednom naglasila tanku liniju kojom Nju Delhi ide jačajući odnose sa Rusijom dok istovremeno nastoji da zadrži bliske veze sa Zapadom.
Lideri dve zemlje označili su devet ključnih oblasti za bližu saradnju, od nuklearne energije do medicine, pri čemu su zvaničnici obe strane rekli da imaju za cilj da povećaju bilateralnu trgovinu za više od polovine - na 100 milijardi dolara do 2030.
Dok je 22. godišnji samit Indije i Rusije bio fokusiran na bilateralnu saradnju, on je održan u kontekstu širih geopolitičkih previranja izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu u punom obimu.
Bez obzira na ličnu hemiju između dva lidera i doček koji je ruski predsednik priredio u svojoj vili "Dost (prijatelju) Modiju", bilateralne odnose opterećuje nekoliko pitanja, pre svega rat u Ukrajini i, s tim u vezi, kako da se Nju Delhi pozicionira prema Kini i Zapadu.
Sastanak u Moskvi 9. jula takođe se poklopio sa otvaranjem samita lidera NATO-a u Vašingtonu, kao i ruskim bombardovanjem dečje bolnice u Kijevu.
Modi je pomenuo taj napad tokom susreta sa Putinom, rekavši da "kada se ubijaju nevina deca, čovek ih vidi kako umiru, to cepa srce i taj bol je nepodnošljiv".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je Modijevu posetu, objavivši na društvenim mrežama da je "veliko razočarenje i razarajući udarac za mirovne napore videti lidera najveće svetske demokratije kako grli najkrvavijeg svetskog zločinca u Moskvi na takav dan".
Modi: Rat ne može da reši probleme
Modi je rekao da se rešenje za rat u Ukrajini "ne može naći na bojnom polju... moramo da postignemo mir kroz razgovore". Ovaj komentar je na tragu njegove opaske Putinu na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u septembru 2022, "da ovo nije epoha rata".
Putin je zahvalio Modiju na njegovim naporima da se pronađe mirno rešenje, pozdravivši "veoma dugogodišnje prijateljstvo" i sada "posebno privilegovano, strateško partnerstvo" između Rusije i Indije.
Uprkos njegovoj zabrinutosti, bilo je malo znakova da Modi namerava da se direktno suprotstavi Putinu zbog ruske invazije na Ukrajinu, rekli su izvori bliski kabinetu indijskog premijera.
Čini se da je indijski lider skloniji jačanju odnosa sa Rusijom kao deo šireg manevrisanja između Istoka i Zapada, što je u srži multipolarne spoljne politike Indije.
Zvanični Nju Delhi je zauzeo neutralan stav, ne osuđujući niti odobravajući rat Rusije protiv Ukrajine, zalažući se pri tom za rešavanje sukoba kroz dijalog i diplomatiju.
On strahuje da će, ako osudi Rusiju i pridruži se zapadnim sankcijama, to otuđiti Moskvu i gurnuti je još bliže Kini i Pakistanu, najvećim rivalima Indije.
Zbog toga je Nju Delhi odbio da potpiše zajedničko saopštenje na nedavno održanom mirovnom samitu u Švajcarskoj, na koji Rusija nije pozvana, predlažući njeno prisustvo za pregovaračkim stolom kao preduslov za trajni mir.
Ostaje da se vidi da li je Modi poslušao pozive Zapada da tokom sastanka sa Putinom u Moskvi ukaže na važnost očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Ruska invazija na Ukrajinu utiče na Indiju i kada je reč o stradanju njenih građana.
Modi je u Moskvi pokrenuo pitanje indijskih državljana koji su se prijavili za "pomoćne poslove" u ruskoj vojsci, nakon izveštaja da su neki ubijeni nakon što su navodno bili primorani da se bore u Ukrajini.
Indijski ministar spoljnih poslova Vinaj Mohan Kvatra rekao je 9. jula da se Rusija obavezala da će početi da otpušta indijske državljane koji su bili "zavedeni" da se pridruže njenoj vojsci.
On je dodao da je reč oko 35-50 Indijaca, od kojih je deset već vraćeno kući.
Kineski faktor
Partnerstvo između Moskve i Nju Delhija postaje sve komplikovanije jer se Rusija, suočena sa rastućom međunarodnom izolacijom, dodatno približila Kini od izbijanja rata u Ukrajini.
Po mnogim procenama, sve jače rusko-kineske veze uticale na Modijevu odluku da se drži podalje od samita ŠOS-a u Kazahstanu prošle nedelje, na koji je poslao svog šefa diplomatije, dok su u centru pažnje bili kineski predsednik Si Đinping i Putin.
"Sve veća zavisnost Moskve od Pekinga i Sijeva spoljnopolitička nasrtljivost učinili su Kinu ključnom tačkom uporišta u manevrima ŠOS-a. Indija je oprezna u vezi sa tim", objasnio je Ved Šinde, bivši istraživač na Institutu za politiku azijskog društva u Nju Delhiju.
Odbijanje da prisustvuje samitu ŠOS-a, u očitoj je suprotnosti sa Modijevim dolaskom na samit G7 u Italiji u junu, njegovom prvom putovanju u inostranstvo otkako je na izborima osigurao treći mandat.
Za Indiju, najvažniji strateški izazov je kineski ekspanzionizam na njenim granicama, rekao je Ajai Bisaria, bivši indijski diplomata.
"Ona posmatra sve svoje odnose kroz tu prizmu. Kineski faktor je dodatni pokretač za angažovanje Indije ne samo sa najjačim globalnim konkurentom Kine, SAD-om, već i sa njenim najbližim saveznikom Rusijom", dodao je Bisarija.
Indija je članica bezbednosne grupe Quod u kojoj su i SAD, Japan i Australija, koja služi kao bedem protiv sve nasrtvljivije kineske politike u indo-pacifičkom regionu.
Indija nastavlja da se kreće srednjim putem. Multipolarna spoljna politika Nju Delhija sa strateškom autonomijom u svojoj srži seže još u vreme Hladnog rata kada je bila jedna od osnivača i lidera pokreta nesvrstanosti.
Bliski odnosi od Hladnog rata
Bliski odnosi sa Sovjetskim Savezom i kasnije Rusijom datiraju iz Hladnog rata. Moskva je 1970-ih blokirala rezolucije UN protiv Indije zbog njenih nuklearnih testova i Kašmira.
Indija je uzvratila odbijanjem da osudi sovjetsku intervenciju u Čehoslovačkoj 1968. i Avganistanu 1979. godine, kao i rusku aneksiju Krima 2014. godine.
Kao bivša kolonija, ona je protiv postojećeg "zapadnocentričnog" međunarodnog sistema, kako ga naziva, i nastoji da se pozicionira kao jedan od lidera Globalnog juga.
"Ništa od ovoga ne znači da je Indija radikalna revizionistička država koja traži korenite promene u međunarodnom sistemu", istakla je u vreme aneksije Krima Prija Čako (Priya Chacko), profesorka Univerziteta u Adelaidi.
"Postojaće ograničenja šta će Indija tolerisati kada je reč o politici Rusije i drugih država koje osporavaju postojeći sistem. Na kraju krajeva, globalna stabilnost je važna za ekonomski razvoj Indije", dodala je Čako.
Indija i dalje zavisi od ruskog oružja
Indija, kao najveći svetski uvoznik oružja, i dalje se uglavnom oslanja na rusku tehnologiju, iako je njen udeo pao na 36 odsto sa 70 zbog odluke Nju Delhija da diverzifikuje snabdevanje i podrži domaću odbrambenu proizvodnju, prema izveštaju Stokholmskog međunarodnog Instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Indija je primorana da potraži i druge izvore jer su ruske isporuke smanjenje zbog rata u Ukrajini, uključujući i sistema S-400, koja je dogovorena 2018.
Međutim, 60 odsto indijske vojne opreme i sistema i dalje su ruskog porekla.
Indijski deficit u trgovini sa Rusijom 60 milijardi dolara
Značaj Indije kao ključnog trgovinskog partnera za Rusiju stalno je rastao od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. Osim Kine, Indija je postala ključni kupac ruske nafte po sniženoj ceni nakon uvođenja zapadnih sankcija Moskvi.
To je omogućilo Rusiji da popuni sve prazniju kasu nakon što je bila prinuđena da obustavi isporuke energenata Evropi, do tada njenom najvećem tržištu. Istovremeno, Indija je time ublažila rizik od inflatornih pritisaka i globalnih tržišnih fluktuacija, što bi bilo štetno za njenu ekonomiju u usponu.
Trgovina Indije i Rusije porasla je na skoro 65 milijardi dolara u finansijskoj 2023-24. godini, od čega je 60 milijardi uvoz iz Rusije.
Smanjenje trgovinskog deficita od 60 milijardi dolara bila je jedna od prioritetnih tema tokom samita u Moskvi.
Nasuprot tome, trgovinska razmena Indije sa SAD iznosila je 118,3 milijarde dolara. Štaviše, Indija je zabeležila suficit od 36 milijardi dolara.
Facebook Forum