Konzervativna koalicija GERB-SDS koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov osvojila je najviše glasova na šestim izborima u Bugarskoj u protekle tri godine, ali je osvojila tek oko petinu glasova, zbog čega je težak put do vlasti pred svim partijama.
Čini se da je izlaznost na parlamentarnim izborima bila rekordno niska od samo oko 32 odsto, što je prvi put u Bugarskoj da je više birača glasalo na evropskim izborima nego na nacionalnim izborima, preneo je Bugarski servis Radija Slobodna Evopa.
Sa 64,06 odsto glasova za parlament prebrojanih rano u ponedeljak, GERB-SDS sa 23,65 odsto osvojenih glasova vodi značajno ispred ostalih stranaka, Populista Borisov, kojeg je opozicija optužila za korupciju, nada se povratku na vlast.
Drugi je Pokret za prava i slobode (DPS) sa 15,89 odsto. DPS je tradicionalno predstavljao tursko i muslimansko stanovništvo u zemlji, ali ga sada prvi put predvodi bugarski milijarder Deljan Peevski, kojem su SAD i Velika Britanija uvele sankcije zbog navodne korupcije.
Bilo je spekulacija da bi GERB-SDS i DPS mogli da pokušaju da formiraju vladu, ali dosadašnji delimični rezultati sugerišu da im je potrebna još jedna grupacija s najmanje osam poslanika kako bi imali većinu od 121 u parlamentu.
Reformistička koalicija Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska (PP-DB), nekadašnji partner GERB-a u odlazećoj koalicionoj vladi, bila je treća sa 15,08 odsto.
Proruska partija Preporod bila je četvrta sa 14,33 odsto.
Tokom glasanja u nedelju, Borisov je izrazio sumnju da će bilo koja stranka ili koalicija moći da formira novu vladu na osnovu ranih naznaka glasanja.
GERB vodi i na izborima za Evropski parlament, takođe održanim u nedelju, na 63,28 odsto prebrojanih glasačkih listića. GERB-SDS ima 22,94 odsto, ispred PP-DB sa 15,28 odsto i Preporoda sa 14,56 odsto.
Bez obzira na ishod, Borisov će verovatno ostati uticajna figura u Bugarskoj.
Borisov je vodio tri vlade tokom protekle decenije, ali mu je podrška oslabila zbog optužbi za korupciju, veze sa oligarsima i napada na slobodu medija.
Očekivalo se da će reformistička koalicija PP-DB doživeti pad pošto su mnoge pristalice napustile stranku zbog njenog partnerstva sa GERB-om.
PP-DB je pristao da radi s rivalima iz GERB-a na zajedničkoj proevropskoj platformi kako bi se osiguralo da Bugarska podržava Ukrajinu koja se bori protiv ruske invazije, ali je zbog neslaganja između lidera dve stranke nova koaliciona vlada malo verovatna.
Među razlozima za raspad partnerstva PP-DB-GERB je i zahtev PP-DB za reformama u pravosuđu i službama bezbednosti, navodeći da su davali pokriće za organizovani kriminal i da nisu učinili dovoljno da se suprotstave ruskom uticaju.
GERB je podržao lidera DPS-a Peevskog kojem su SAD uvele sankcije prema Globalnom zakonu Magnitski. Proukrajinski bivši medijski mogul je navodno jedan od najbogatijih ljudi u Bugarskoj.
Ako Borisov ne bude u stanju da sastavi vladu, verovatni su novi izbori – sedmi u tri godine, kažu posmatrači.
Privremena vlada koju je predvodio premijer Dimitar Glavčev položila je zakletvu u parlamentu 9. aprila pošto ju je imenovao predsednik Rumen Radev, koji je takođe najavio vanredne opšte izbore za 9. jun.
Nakon izbora u aprilu prošle godine, Bugarska je imala zajedničku vladu koju su podržali prozapadni, reformistički PP-DB i Borisovljev GERB. Dogovorili su se o 18-mesečnoj vladi sa rotacijom premijera - prvo Denkova iz PP-DB i, posle devet meseci, Marije Gabrijel iz GERB-a.
Denkov je podneo ostavku 5. marta da bi GERB, kako je dogovoreno, vodio vladu narednih devet meseci. Ali Gabrijel nije uspela da formira vladu, a Denkov je 27. marta odbio i poziv Radeva da on pokuša da sastavi vladu.
