Kao i pre pet godina, kada su održani prošli izbori, tekuća kampanja za izbore za Evropski parlament na udaru je dezinformacija.
Govoreći o tome, zamenica portparola Evropskog parlamenta Delfin Kolard (Delphine Colard), u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) pažljivije bira reči. Današnje stanje u poređenju sa onim iz 2019. opisuje kao "izazovnije".
"Vidimo da su izbori i demokratija na meti aktera dezinformacija koji imaju za cilj da obeshrabre građane da glasaju, podrivajući legitimitet izborni proces i polarizaciju društva da otežaju demokratsku debate", rekla je Kolard.
Na zvaničnoj veb stranici Evropskog parlamenta je predstavljen niz tehnika i taktika dezinformisanja.
Navodi se da taktike manipulacije imaju za cilj širenje lažnih ili obmanjujućih informacija sa namerom da se obmane javno mnjenje i stvori zabuna tako da se istina više ne može razlikovati od laži.
Takođe se ističe da polarizacija mišljenja jača najekstremnije stavove u debati kako bi ućutkala umerenija gledišta i učinila demokratsku debatu teškom ili nemogućom.
Narativi koji neosnovano tvrde da su prevare, nepravilnosti, nepoverljivost institucija, stoji na veb stranici, imaju za cilj da poseju konfuziju i haos i ometu demokratsku debatu.
Osnovni podaci o izborima
Između 6. i 9. juna, u svim državama članicama Evropske unije (EU) održavaju se izbori. Preko 400 miliona evropskih građana biraće svoje predstavnike u evropskim institucijama.
Izbori se održavanju za poslanike Evropskog parlamenta (EP) a rezultat istih će se odraziti i na imenovanja čelnika institucija EU: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Njih imenuju lideri članica EU, a imenovani čelnici institucija, biće iz partija koje su dobile najviše glasova na evropskim izborima.
Ova godina se u briselskom narativu naziva "superizborna godina".
Osim izbora za institucije EU, u nekim državama članicama se ove godine održavaju ili su već održani nacionalni izbori, a 2024. je izborna godina i u Sjedinjenim Američkim Državama što je takođe važno za transatlantske odnose.
Šta stoji u EU Zakonu o digitalnim uslugama?
Glavno evropsko sredstvo za borbu protiv dezinformacija je Zakon o digitalnim uslugama koji je usvojen ovog proleća. On ima za cilj da poboljša transparentnost i odgovornost onlajn usluga.
Ovaj zakon reguliše onlajn posrednike i platforme, a glavni cilj je sprečavanje nelegalnih i štetnih aktivnosti na mreži i širenje dezinformacija. Osigurava bezbednost korisnika, štiti osnovna prava i stvara pošteno i otvoreno okruženje platformi na mreži.
Zakon o digitalnim uslugama nameće nove mehanizme koji omogućavaju korisnicima da prijave nelegalni sadržaj na mreži, a platformama da sarađuju sa specijalizovanim "pouzdanim prijavljivačima" kako bi identifikovali i uklonili nezakonit sadržaj.
Takođe, prema zakonu o digitalnim uslugama, platforme moraju da ublaže rizike kao što su dezinformacije ili izborna manipulacija, sajber nasilje nad ženama ili nanošenje štete maloletnicima na mreži. Međutim, kako se objašnjava u zvaničnim dokumentima Evropske komisije, ove mere moraju biti pažljivo izbalansirane sa ograničenjima slobode izražavanja i podložne su nezavisnim revizijama.
Evropska komisija je, prema usvojenom zakonu, primarni regulator za veoma velike onlajn platforme i veoma velike onlajn pretraživače (koji dostižu najmanje 45 miliona korisnika), dok će druge platforme i pretraživači biti pod nadzorom država članica u kojima su osnovane.
Mesec dana pre izbore, odnosno u maju, i Savet EU je usvojio zaključke o demokratskoj otpornosti i zaštiti izbornih procesa od svih oblika stranog mešanja.
Ovi zaključi pružaju pregled različitih mehanizama koje EU ima na raspolaganju za suprotstavljanje hibridnim pretnjama i stranom mešanju i za zaštitu izbora.
Takve mere obuhvataju Hibridnu kutiju sa alatkama (Toolbox), Paket alata za manipulaciju stranim informacijama i interferenciju, kao i Hibridne timove za brzo reagovanje, koji obezbeđuju okvir za koordinisan odgovor na hibridne kampanje, kao i Zakon o digitalnim uslugama; ojačani Kodeks prakse o dezinformacije, Evropski zakon o slobodi medija i razne mreže za koordinaciju.
S obzirom na predstojeće izbore za Evropski parlament, Savet EU je ovim zaključcima pozvao institucije EU i države članice da pojačaju akciju praćenja pokušaja stranih aktera da se mešaju u demokratski proces EU.
META – prva meta
U okviru Zakona o digitalnim uslugama, Evropska komisija je krajem aprila otvorila formalni postupak za procenu da li je kompanija Meta (vlasnik mreža Facebook i Instragam) možda prekršila ovaj zakon.
Istraga obuhvata moguće prekršaje politike i prakse kompanije Meta u vezi sa obmanjujućim oglašavanjem i političkim sadržajem na njenim platformama.
EU sumnja da Meta nije u skladu sa obavezama Zakona o digitalnim uslugama u vezi sa suzbijanjem obmanjujućih reklama, kampanja dezinformacija i koordinisanog neautentičnog ponašanja u EU.
Tom prilikom je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila da je institucija na čijem je ona čelu stvorila sredstva za zaštitu evropskih građana od ciljanih dezinformacija i manipulacije od strane trećih zemalja.
"Ako sumnjamo na kršenje pravila, mi delujemo. To je tačno u svakom trenutku, ali posebno u vreme demokratskih izbora. Velike digitalne platforme moraju ispuniti svoje obaveze da ulože dovoljno resursa u ovo, a ova odluka pokazuje da smo ozbiljni u vezi sa poštovanjem (obaveza)", izjavila je šefica Evropske komisije 30. aprila, nešto više od mesec dana pred početak glasanja.
Predstavnici kompanije META međutim smatraju da imaju dobro uspostavljen proces za identifikaciju i ublažavanje na svim platformama.
Osim kompanije META, EU je naredila i ostalim velikim tehnološkim kompanijama, poput Jutjuba (YouTube) ili TikToka da joj pomognu da obezbedi svoje izbore u junu, usred straha od dezinformacija i pretnji hakovanja na mreži.
One moraju pojačati napore u borbi protiv dezinformacija uoči izbora u bloku u skladu sa novim zakonom o moderiranju sadržaja, Zakonom o digitalnim uslugama.
Šta je cilj dezinformacija?
Delfin Kolard u razgovoru za RSE podseća da su evropske institucije usvojile važne zakone koji se bave različitim aspektima borbe protiv dezinformacija.
Pored roga, dodaje ona, službe Evropskog parlamenta su sprovele niz mera za sprečavanje i suzbijanje dezinformacija, uključujući i saradnju sa partnerima iz drugih institucija EU, državama članicama i civilnog društva kako bi koordinisali napore i reakciju na ovaj fenomen.
"Reč je o odbrani demokratije i izbora od dezinformacija, manipulacije informacijama i zlonamernog uticaja, kako bi građani mogli da naprave slobodan i informisan demokratski izbor", navela je Kolard.
Generalna sekretarka Evropskog opservatorija za digitalne medije (EDMO) Paula Gori podvlači da kampanja dezinformacija ima višestruku funkciju: od procedure glasanja, favorizovanja neke stranke, do diskreditacije neke druge partije.
"Dezinformacije se mogu koristiti i za izgradnju nepoverenja u medije i institucije i kombinaciju svega navedenog. Kako građani imaju pravo da donose informisane odluke, dezinformacije mogu ugroziti njihovo pravo. Ali to takođe ugrožava celokupni demokratski proces, građanski angažman (i interesovanje za glasanje) i poverenje u medije i institucije. Povrh ovoga, naravno, postoje i sajber bezbednost i pretnje stranog uplitanja. Postoji i rizik od povećanja polarizacije unutar društva", navodi Gori za RSE.
Dezinformisanje sada 'brže i jeftinije'
I pre izbora 2019. su evropske institucije upozorile da su ruske grupe sprovele široku kampanju dezinformacija sa ciljem da utiču na izbore.
Razni akademski radovi su potvrdili da su dezinformacije uticale i na referendum iz 2016. u Velikoj Britaniji, koji je rezultirao "razvodom" te države od evropskog bloka, takozvani Brexit.
Međutim, način širenja dezinformacija u ovoj godini je drugačiji i rizičniji.
Paula Gori iz EDMO navodi da je usled novog širenja, dosega i tehnologije, sada relativno niska cena proizvodnje i širenja dezinformacija.
“Najbolji način da se to reši je primenom pristupa celog društva, gde svi igrači igraju svoju ulogu. Važno je izgraditi otpornost društva i osigurati da kvalitetni novinari, onlajn platforme, provere činjenica, organizacije civilnog društva, istraživači, stručnjaci za digitalnu medijsku pismenost, regulatori igraju svoju ulogu tako što će uvek poštovati osnovna prava. Za rešavanje problema dezinformacija važno prvo pravilno je razumeti kako funkcioniše i kakav uticaj ima", ističe ona i dodaje da je ovo razlog zašto je tako ključan pristup podacima onlajn platformi te da nije slučajno da je sada obavezan prema Zakonu o digitalnim uslugama.
Šta su dezinformacije?
Dezinformacije su lažne informacije koje se namerno šire da bi obmanule ljude. Kada se u EU govori o dezinformacijama, uglavnom se misli na ruski način funkcionisanja.
EU tvrdi da su se ruske kampanje dezinformisanja odvijale u mnogim zemljama. Rusija, međutim, poriče da koristi dezinformacije da utiče na javno mnjenje.
Problem strane manipulacije informacijama i mešanje (iz Rusije) se 2015. godine prvi put pojavio na političkoj agendi EU.
Tada su dezinformacije okarakterisane kao sve veći politički i bezbednosni izazov za Evropsku uniju.
S obzirom na komponentu spoljne i bezbednosne politike, Evropska služba za spoljne poslove preuzela je vodeću ulogu u rešavanju ovog pitanja.
Od tada je osnovana radna grupa da bi se bavila ruskim kampanjama dezinformacija.
Prema vodećem projektu u okviru Radne grupe, EUvsDisinfo, informacioni manipulatori vide evropske izbore kao priliku da unaprede sopstvene ciljeve blateći lidere, iskorišćavajući postojeća politička pitanja, seju nepoverenje i narušavaju kredibilitet u demokratskom sistemu i njegovim institucijama.
Eksperti iz EUvsDisinfo smatraju da Ruske vlasti i prokremljinski mediji redovno pokušavaju da potkopaju, ocrne, ismeju i blate evropski sistem i podstaknu nepoverenje u evropskim društvima.
"Ruske vlasti su zainteresovane za izbore za Evropski parlament, iako ih retko pominju. Sa svojim velikim rezervama diplomatskog iskustva, ruski lideri i u politici i u biznisu potpuno su svesni značaja evropskih izbora za naredni izbor lidera i političke ravnoteže u evropskom sistemu. Međutim, Moskva ne želi da u javnosti ostavi utisak da se posebno interesuje za evropsku političku dinamiku jer bi to dalo neželjeni kredibilitet sistemu EU", ocenjuje se u poslednjoj publikaciji EUvsDisinfo.
