Dovoljan je jedan klik da se prekrše sankcije Evropske unije (EU) protiv Rusije.
Isti klik je takođe dovoljan da dokaže kakva su ograničenja u bici koju EU vodi na, za nju veoma važnom, polju suzbijanja dezinformacija.
Dva ključna ruska medija, koje EU smatra instrumentom Kremlja za širenje propagande i dezinformacija, su itekako prisutni na evropskom tlu, uključujući i samo mesto gde se donose odluke o sankcijama, u prostorijama Evropskog saveta u Briselu.
Takođe, forenzički tim Radija Slobodna Evropa (RSE) utvrdio je proverom IP adresa u dvadeset država članica EU da je u svakoj od njih moguće bez problema pristupiti sajtovima ovih ruskih medija.
Russia Today (RT) i Sputnik plasiraju svoje informacije evropskim građanima, i to na više jezika.
To potvrđuju snimci sa ekrana vodećih ruskih medija napravljeni na više kompjutera u državama EU:
RT i Sputnik u EU
Bez mnogo lukavstva, kako primećuje jedan od sagovornika Radija Slobodna Evropa (RSE), ruski narativi o ratu u Ukrajini i iz istog izvora kreirane informacije o političkim krizama koje pogađaju Stari kontinent i svet uopšte, dostupni su u EU, ali i šire na ukupno šest jezika: na francuskom, nemačkom, španskom, arapskom, srpskom, kao i na engleskom.
Jedini domen koji je uspešno blokiran je američka web stranica ovog portala.
Identična situacija je s novinskom agencijom Sputnik, koja je takođe lako dostupna.
Jasno je da sankcije koje je EU uvela 2. marta 2022, samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, u ovom slučaju ne deluju.
Kako se stiglo dovde?
Ključ je u mimoilaženju između usvojenih mera i njihove implementacije, ocenjuje Tinatin Tsertvadze (Cervadze), ekspertica za sankcije EU iz Instituta za otvoreno društvo. U izjavi za RSE ona navodi da se sankcije EU usvajaju na evropskom nivou, ali da je njihovo sprovođenje u nadležnosti 27 država članica EU.
"Nacionalne vlasti određuju relevantne vladine organe ili agencije odgovorne za implementaciju i sprovođenje sankcija EU, u zavisnosti od sektora koji određena odredba sankcija pokriva", objašnjava Tsertvadze.
Drugim rečima, svaka država članica morala bi da od lokalnih provajdera zatraži da eliminišu pristup portalima ruske propagande.
Najsigurniji način onemogućavanja bilo kog portala da plasira svoj sadržaj na internetu bila bi ukidanje domena, adrese konkretnog sajta. To, međutim čini se, nijedna članica EU u dve godine rata u Ukrajini nije učinila po pitanju RT ili Sputnika, dok Evropska komisija tako nešto nije ni zatražila od bilo koje članice.
Sprovođenje sankcija u medijskoj sferi prepušteno je tako na volju provajderima.
Primer iz Luksemburga
Upravo se provajderu može zahvaliti što su sadržaji dva vodeća internacionalna ruska medija dostupna u EU, pa i u evropskim institucijama.
Kada je reč o institucijama EU odgovornost je prevashodno na Luksemburgu, odnosno tamošnjim provajderima. Naime, evropske institucije imaju poseban internet sistem koji je povezan s luksemburškom mrežom provajdera. Sadržaji ovih sankcionisanih medija tu su bili pristupačni do kraja januara 2024. godine, kada objavljujemo ovaj tekst.
Prekoputa Evropske komisije, u zgradi Evropskog saveta gde se odlučuje o sankcijama, uključujući i zabranu RT, ovaj isti portal je takođe dalje dostupan.
Ko je odgovoran prema mišljenju Evropske komisije?
Johannes Bahrke (Barke), portparol Evropske komisije (EK), nadležan za digitalnu ekonomiju, istraživanje i inovacije u izjavi za RSE ponavlja da su ruski državni mediji pod uticajem Kremlja, poput RT i Sputnika, sankcionisani, te navodi da je obustavljen prenos i emitovanje "unutar ili iz Evropske unije".
Kada je u pitanju Russia Today, Bahrke još navodi da je EU prvobitno sankcionisala ovu medijsku kuću na engleskom jeziku, potom u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, a kasnije i RT na arapskom, kao i RT Balkan (na srpskom jeziku).
"Sankcije pokrivaju sva sredstva za prenos i distribuciju, kao što su kablovska, satelitska, IPTV, platforme, web stranice i aplikacije. Sve relevantne licence, ovlašćenja i dogovori o distribuciji su suspendovani", izjavio je portparol Bahrke za RSE.
Na pitanje RSE da li su evropske institucije obaveštene da su sankcije zapravo samo na papiru, te da se ne primenjuju, portparol Evropske komisije odgovornost prebacuje na provajdere.
"Na relevantnim provajderima je da blokiraju pristup web lokacijama prodajnih mesta obuhvaćenih sankcijama, uključujući poddomene ili novostvorene domene, a na relevantnim nacionalnim vlastima je da preduzmu sve potrebne prateće regulatorne mere", kaže Bahrke.
RSE je pokušao da stupi u kontakt i traži objašnjenja iz određenih provajdera u Belgiji, državi u čijem glavnom gradu je sedište EU. Takođe je pitanje poslato i belgijskom ministarstvu za telekomunikacije. Nakon više od dve nedelje čekanja, odgovor nije stigao.
Kakvi su komentari iz Borrellovog kabineta?
Od 2015. godine, u okviru Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), koju vodi Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, osnovan je vodeći projekat EUvsDisinfo.
Na njihovoj web stranici stoji da je osnovni cilj EUvsDisinfo da povećava svest i razumevanje javnosti o operacijama dezinformisanja Kremlja i da pomogne građanima u Evropi i šire da razviju otpor digitalnim informacijama i manipulaciji medijima.
Prema ocenama EUvDisinfo, Russia Today i Sputnik RT i Sputnjik "nisu medijske organizacije, već oružje obmane Kremlja".
Borrellov portparol Peter Stano ponavlja isto tumačenje za RT i Sputnik.
"Rusija svoj ilegalni rat protiv ukrajinskog naroda prati informacionim ratom i agresivnom ratnom propagandom u svetskim razmerama. Kremaljski režim je transformisao medije pod kontrolom države u instrumente manipulacije informacijama i informacionog rata. Zbog toga je Evropska unija zabranila veliki broj njih, uključujući Russia Today i Sputnik, iz medijskog prostora EU", naveo je u izjavi za RSE Peter Stano.
I on odgovornost za adekvatnu primenu ovih sankcija prebacuje na države članice, odnosno njihove provajdere.
"Sprovođenje ove odluke, kao i svake druge odluke o sankcijama, je nadležnost i odgovornost država članica. Njihove relevantne vlasti treba da preduzmu korake da sprovedu zabranu i osiguraju da se ona poštuje", kaže Stano, uz opasku da se za objašnjenja o tome zašto je izlaz zabranjenih ruskih propagandnih medija dostupan u određenim državama članicama, treba obratiti njihovim nacionalnim vlastima.
Dok šefu evropske diplomatije Josepu Borrellu ističe petogodišnji mandat na jednoj od najznačajnijih funkcija u EU, koji je dominantno ostao obeležen evropskom reakcijom na ruski napad na susednu Ukrajinu februara 2022, postaje jasno da se upravo medijska blokada informacija koje stižu iz Rusije pokazuje kao neuspešna.
Bez obzira na to, Borrell ponavlja ocene slične onima iz marta 2022. kada su medijske sankcije uvedene.
"Osetljivi smo na ovu pretnju jer se informacije i dezinformacije šire brzinom svetlosti", izjavio je on prošle nedelje predstavljajući mere za borbu protiv dezinformacija nepunih pet meseci pred izbore za Evropski parlament, zakazane za jun.
Nema pošteđenih, reklo bi se na osnovu podataka iz izveštaja Evropske komisije, na koji se Borrell pozvao prošle sedmice, a u kojem je utvrđeno, između ostalog, da su u 49 odsto analiziranih slučajeva države ili njihovi zvaničnici bili mete ruskih ili kineskih dezinformacija 480 puta.
Russia Today i Sputnik
Russia Today je ruska državna međunarodna informativna televizijska mreža koju finansira ruska vlada.
Upravlja televizijskim programima koji se plaćaju i besplatnim kanalima namenjenim publici van Rusije, kao i pružanjem internet sadržaja na ruskom, engleskom, španskom, francuskom, nemačkom, srpskom i arapskom jeziku.
Sputnik je ruska državna novinska agencija i radio-emisioni servis. Objavljuje vesti na više od 30 svetskih jezika.
Osnovala ga je novinska agencija u vlasništvu ruske vlade Rossiya segodnya 10. novembra 2014. godine.
Ranije je bila poznata po imenu Glas Rusije i RIA Novosti. Sputnik sebe opisuje kao medij fokusiran na globalnu politiku i ekonomiju kojem je cilj međunarodna publika.
Zašto je Srbija poseban slučaj?
Kada je reč o državama kandidatkinjama za članstvo u EU, okolnosti se posebno komplikuju, a pogotovu u slučaju Srbije koja dve godine po početku rata nije podržala evropske sankcije Rusiji, svrstavajući se tako sa među tri države s evropskog kontinenta, uz Belorusiju i Tursku, koje se nisu distancirale od Moskve.
To je stvorilo pogodno tlo za razbuktavanje aktivnosti ruskih medija u ovoj balkanskoj državi.
Russia Today na srpskom jeziku je otvoren krajem 2022 godine. Sputnik je nesmetano nastavio svoj rad započet 2019 godine, otvaranjem dopisništva u Beogradu.
Pri tome, RT Balkan je obuhvaćen na listi evropskih sankcija u junu 2023 godine, međutim, to ga nije učinilo nedostupnim na tlu EU. Ponovo je dovoljan samo jedan klik.
Na sve to, sa samog vrha vlasti Rusije, od predsednika države Vladimira Putina, na njegovoj godišnjoj konferenciji za novinare 15. decembra u Moskvi, sugerisano je otvaranje kancelarije istog medija u Bosni i Hercegovini.
Tačnije, RT fokus bio bi na bh. entitetu Republici Srpskoj (RS), čiji su lideri većinom na crnoj listi SAD-a ili Velike Britanije, dok oni sami pojačavaju svoj zagrljaj s Rusijom. Tako je Milorad Dodik, predsednik RS-a sve izolovaniji od Zapada, jedini evropski političar koji se nakon početka ruske invazije na Ukrajinu čak tri puta sastao s Putinom, poslednji put u maju 2023, dva meseca nakon što je ruskog lidera Međunarodni sud u Hagu optužio za ratne zločine.
Kako su se istopila ograničenja?
Julie Mazercak iz organizacije Reporteri bez granica je mišljenja da sistem sankcija nije zadovoljavajući te da je potrebno da EU izgradi pravi sistem za zaštitu demokratskog informacionog prostora od dezinformacija i propagande autoritarnih režima.
"Takav sistem će obezbediti proporcionalan i strogo regulisan odgovor na zlonamerne aktivnosti propagande i dezinformisanja trećih zemalja koje sistematski krše slobodu izražavanja", navodi ona.
Prema mišljenju Mazercak, Brisel mora imati proaktivan pristup jer nije dovoljan jedino režim sankcija i logika negativnog kuriranja koja podupire Zakon o digitalnim uslugama EU.
Ograničenja koja su uvedena odmah nakon početka invazije u punom obimu 2022. "sada gotovo da i ne postoje", ocenjuje Jevhen Fedčenko (Yevhen Fedchenko), suvlasnik i glavni i odgovorni urednik platforme StopFake sa sedišten u Kijevu u izjavi za RSE.
On potvrđuje da je i njegova organizacija registrovala problem s ograničenjem pristupa glavnim ruskim dezinformacionim platformama RT i Sputniku.
"Rusija brzo obnavlja svoje kapacitete shvatajući da nema ozbiljnih napora da se spreči da zauzme evropski informacioni prostor, koristeći sve raspoložive instrumente: prenaoružavanje tradicionalnih 'medija' – poput RT-a ili Sputnika, uticajnih u svakom delu sveta, te zahvaljujući lokalnim medijskim kompanijama, kao i koristeći rastući uticaj Telegrama koji kontroliše Rusija i TikToka koji kontroliše Kina", ocenjuje glavni i odgovorni i urednik StopFake.
Fedčenko kao primer spominje Sputnik na španskom jeziku, za koji tvrdi da je sada dostupan skoro u celoj Španiji. On objašnjava da je prilikom uvođenja sankcija, 2022 godine. Sputnik morao da preseli svoje operacije u Latinsku Ameriku, gde nije bilo ograničenja za zaobilaženje sankcija.
"Bilo je potrebno vreme i napori da se pronađu nove platforme i novi načini da Sputnik ostane relevantan. Sada mogu lako da se vrate 'uobičajenom poslu' bez mnogo lukavstva, zbog nespremnosti EU da problem ruskih dezinformacija stavi na vrh dnevnog reda", zaključuje Fedčenko.
