"Da mi vest ne izađe na Instagramu, verovatno ne bih znala šta se dešava."
Jovana, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, sigurno nije jedina među mladima koja informacije iz sfere politike upija putem društvenih mreža.
Zato je sa iznenađenjem dočekala odluku kompanije Meta da korisnicima Instagrama i Threadsa automatski ograniči pristup političkom sadržaju.
Taj komunikacijski kanal je prekinut i to može jako da utiče na iskrivljenu percepciju, jer će se dobijati samo jednostrana slika političke realnosti kod nasDirektorka Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković
Reč je o ograničavanju preporučenog sadržaja koji dolaze sa profila koji korisnici ove dve platforme ne prate.
To znači da te mreže neće preporučivati ovakav sadržaj na početnim stranicama korisnika (Feed), na stranicama za pretragu (Explore), kao ni na stranicama na kojima se plasiraju video sadržaji (Reels).
Jovana za ovakav potez Mete nije ni znala do razgovora za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kada je došlo do promene?
Meta je obaveštenje o ovoj promeni objavila 9. februara na svojoj web stranici, ali je ta informacija došla u fokus javnosti tek krajem marta, kada je deo korisnika primetio da im je politički sadržaj u podešavanjima automatski ograničen.
"Ako odlučite da pratite naloge koji objavljuju politički sadržaj, ne želimo da stanemo na put između vas i njihovih objava, ali takođe ne želimo da proaktivno preporučujemo politički sadržaj sa naloga koje ne pratite", objavila je Meta.
Kako je najavljeno, do ove promene će doći i na društvenoj mreži Fejsbuk, ali nije precizirano kada.
Iz PR službe kompanije Mete u odgovoru za RSE ističu da je ovo nastavak višegodišnjeg rada na tome kako ova kompanija pristupa i tretira politički sadržaj, a na osnovu onoga što su "korisnici rekli da žele".
"Sada će ljudi moći da kontrolišu da li žele da im se preporučuju ovakve vrste objava", piše u odgovoru.
Moguće isključiti ograničenje, ako znate za promene
Ograničavanje političkog sadržaja se može isključiti u podešavanjima.
Međutim, direktorka Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković smatra da većina korisnika to neće uraditi.
"Sada je mogućnost praćenja tih sadržaja definisana tim procesom da vi odete da se prijavite da želite da pratite te (političke) sadržaje. Znajući na koji način naši ljudi koriste društvene mreže, mislim da 99 odsto ljudi neće otići u podešavanja i promeniti tu opciju", kaže Mirković.
Sa tim se slaže i glavna istraživačica u beogradskoj nevladinoj SHARE Fondaciji Mila Bajić, koja upozorava da mnogi neće dobiti informaciju da je do ove promene uopšte i došlo.
"Ono što je tu dosta problematično je što znamo da uglavnom kada se tako stvari sprovode 'ispod žita' ljudi češće ne obraćaju pažnju i onda je tu mnogo veća odgovornost zapravo na samim korisnicama i korisnicima", kaže Bajić.
Ona ističe da će manje tehnološki pismenim korisnicima automatski biti sužen krug informacija koje dobijaju bez njihovog znanja.
"Jako puno ljudi je to nazvalo nekom vrstom cenzure koju Meta pokušava da sprovede apriori", kaže Bajić.
Smatra da ovako podrazumevano podešavanje "nije fer" prema korisnicima.
"Mi od tih platformi ipak očekujemo da one nama donekle garantuju neke slobode, kao što su sloboda izražavanja, kao što je zabrana diskriminacije, zabrana govora mržnje", smatra Bajić.
Šta spada u politički sadržaj?
U svojoj objavi Meta nije jasno definisala šta spada u politički sadržaj, ali je napisala da on potencijalno može biti vezan za zakone, izbore ili društvene teme.
Zato Mila Bajić upozorava da bi ova promena mogla da ograniči pristup društvenim pitanjima.
"One grupe koje će biti najugroženije jesu marginalizovane i manjinske grupe, koje se zapravo i najviše oslanjaju na te mreže kao primarni kanal komunikacije", kaže Bajić.
Dodaje da, samim tim što je Meta definiciju političkog sadržaja postavila jako široko, ona može obuhvatiti "apsolutno sve".
To misli i Ana Mirković, direktorka Instituta za digitalne komunikacije.
"Svaka inicijativa da se promeni bilo kakav segment društva potpada pod politiku. Ako hoćete bolje školstvo, to je isto neka politička ideja. Bolje zdravstvo, čist vazduh, manje konflikata, manje nasilja - to sve mogu da budu političke teme", ističe Mirković.
Mladi u Beogradu nisu čuli za ovu promenu
Prema podacima sa Metinog menadžera reklama i kampanja, u Srbiji ima između 2,9 i 3,4 miliona korisnika Instagrama.
Na sajtu DataReportal je objavljeno da je u ovoj državi početkom 2024. Instagram koristilo oko 3,2 miliona ljudi.
Čak 59,5 odsto mladih u Srbiji koristi društvene mreže Instagram i Iks (bivši Tviter) kao glavne izvore informacija, stoji u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih iz 2023.
One grupe koje će biti najugroženije jesu marginalizovane i manjinske grupe, koje se zapravo i najviše oslanjaju na te mreže kao primarni kanal komunikacijeIstraživačica u beogradskoj nevladinoj SHARE Fondaciji Mila Bajić
Studenti sa kojima je u Beogradu razgovarala reporterka RSE nisu čuli za promenu koju je uveo Instagram, iako kažu da se često informišu putem društvenih mreža.
Tara sa Fakulteta veterinarske medicine kaže da prati politički sadržaj na Instagramu, a da je "već teško" doći do informacija.
"Čovek svakako sam treba da filtrira. Nažalost, ima toliko dezinformacija, ali mislim da neće biti nimalo dobro. Bilo kakvo ograničavanje slobode govora je loše, jer tu se gubi pravo na diskusiju i na slušanje drugih govora", smatra Tara.
Ona dodaje da ova promena može uticati i na rezultate izbora, jer bi svi korisnici imali pristup samo onim informacijama i političkim grupama koje svakako prate.
Stefan Despot sa Fakulteta organizacionih nauka smatra da bi se ova novina mogla okarakterisati kao svojevrsna cenzura.
Kako kaže, bilo bi u redu ako bi korisnici sami mogli da izaberu da li će da ograniče politički sadržaj, a ne da Instagram to uradi umesto njih.
"Mislim da bi svako trebalo da ima pravo da iskaže svoj politički stav u nekim normalnim okvirima", smatra on.
Ograničavanje informacija i o izborima u Srbiji
Ograničavanje političkog sadržaja na Instagramu će "drastično uticati" na medijsku sliku u Srbiji, ocenjuje za RSE direktorka Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković.
"One stranke koje su do sada sa minimumom budžeta mogle da dobiju prolaz do neke publike, to praktično sada ne mogu. Taj komunikacijski kanal je prekinut i to može jako da utiče na iskrivljenu percepciju, jer će se dobijati samo jednostrana slika političke realnosti kod nas", ističe Mirković.
Ona misli da će ova promena imati uticaja na javno mnjenje u Srbiji, budući da političke partije koriste društvene mreže za promociju svojih ideja.
Sada će takvi sadržaji biti nevidljivi, što je, upozorava, dodatni problem u godini kada se održavaju izbori.
U Srbiji će se u toku 2024. održati lokalni izbori u više gradova i opština, među kojima će biti ponovljeni i u glavnom gradu Srbije, Beogradu, budući da nijedna lista nije osvojila dovoljno da formira vlast nakon izbora 17. decembra.
Kako Mirković pojašnjava, promena na Instagramu uticaće i na rad nevladinih organizacija, građanskih inicijativa, političkih pokreta, medija, ali i na individualce koji se bave političkim temama i pričaju o političkoj situaciji kao takvoj.
Plaćeni sadržaj 'pošteđen'
I Mila Bajić i Ana Mirković kažu da ova promena kompanije Meta ne bi trebalo da se odnosi na plaćeni, odnosno sponzorisani sadržaj.
Da bi objave bile vidljivije i imale veći doseg na Instagramu i Threadsu "profesionalni" profili mogu platiti, odnosno sponzorisati ih.
Ovo nije moguće uraditi sa privatnih profila.
Takav sadržaj će se svakako pojavljivati korisnicima Instagrama i Threadsa, čak i ako je politički.
Mirković objašnjava da su u pitanju kampanje u kojima sama platforma za novac obećava da će ta poruka biti prikazana ciljnoj grupi.
"Ali opet, tu je pitanje sada i sredstava. Mi znamo da opozicione partije nemaju dovoljno novca kao što ima partija na vlasti, i tu će uvek isto dominantno da bude vidljiva ona opcija koja ima najviše novca", upozorava ona.
Dodaje da su digitalne platforme zapravo privatni biznisi, te da je ovo način da ostvare dodatnu zaradu.
"Imate novca - bićete vidljivi, nemate novca - nećete biti vidljivi. Kod nas je to stvarno jako klimav teren i bojim se da je ovo zaista jako veliki udarac za svaku opciju koja nije na vlasti", kaže Mirković.
Šta je dovelo do ove promene?
Ova godina će biti rekordna izborna godina širom sveta, jer se procenjuje da na nacionalnim izborima glasa oko četiri milijarde ljudi u više od 50 zemalja.
Među onima koji glasaju biće birači u Sjedinjenim Državama, nekoliko zemalja G20 poput Indije, Indonezije, Meksika i Južne Afrike, kao i glasači Evropske unije za Evropski parlament.
Upravo se izbori širom sveta smatraju kao glavni razlog za ograničavanje političkog sadržaja.
"Uglavnom u trenucima velikih predizbornih previranja vidimo neke vrste ovakvih promena", kaže Mila Bajić za RSE.
Ona objašnjava da ne postoji jasna indicija zašto je ova promena uvedena sada, ali da se može pretpostaviti da je povezano sa izborima koji će se 2024. godine održati širom sveta, ali i sa ratom u Gazi, koji traje od oktobra prošle godine.
I Ana Mirković kaže da je ova promena uvedena zbog predstojećih izbora u Americi, ali da bi pri donošenju ovakvih promena trebalo da se vodi računa o različitim kontekstima širom sveta.
