Predsednik Vladimir Putin pristao je da povuče ruske snage i graničare iz različitih delova Jermenije na zahtev Jerevana, rekao je Putinov portparol u četvrtak, prenela je ruska novinska agencija Interfaks.
Saopštenje je usledilo nakon odlaska skoro 2.000 ruskih mirovnjaka iz regiona Nagorno-Karabaha i okoline tog područja, koje je Azerbejdžan silom vratio u septembru prošle godine. Njihov izlazak okončao je višegodišnje raspoređivanje koje je Moskvi dalo vojno uporište u strateškom regionu Južnog Kavkaza.
Jermenija je zatražila od ruskih graničara da od 1. avgusta napuste svoja mesta na glavnom aerodromu u zemlji u Jerevanu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u četvrtak rekao da su Putin i jermenski premijer Nikol Pašinjan na sastanku u Moskvi 8. maja postigli dogovor o talasu novih odlazaka snaga Rusije.
"U jesen 2020. godine, na zahtev jermenske strane, naša vojska i graničari su raspoređeni u više jermenskih regiona. Pašinjan je rekao da danas, zbog promenjenih uslova, više nema takve potrebe, pa se predsednik Putin složio i dogovoreno je povlačenje naše vojske i graničara", rekao je Peskov Interfaksu.
Novinska služba Sputnjik Jermenija citirala je jednog visokog jermenskog političara iz vladajuće partije koji je rekao da su se Putin i Pašinjan dogovorili da se ruske snage i graničari povuku iz pet jermenskih regiona.
Ruski graničari će, međutim, ostati na granici Jermenije sa Turskom i Iranom – na zahtev Jerevana – rekao je Peskov, a prenosi Interfaks.
Pašinjan je kritikovao Rusiju što nije intervenisala da zaustavi azerbejdžanske snage u Karabahu i od tada je javno doveo u pitanje tradicionalni savez svoje zemlje sa Rusijom – koja ima niz vojnih objekata unutar Jermenije – i počela je da stvara bliže veze sa Zapadom.
Jermenija i Azerbejdžan se spore decenijama oko separatitčkog regiiona Nagorno Karabah, koji je u sastavu Azerbejdžana.
Nakon što su snage Bakua ponovo zauzele ovaj planinski region koji je godinama bio pod kontrolom etničkih Jermena, većina žitelja je pobegla u Jermeniju.
Zvanični Jerevan optužuje Azerbejdžan za etničko čišćenje, kao i da veliča rasizam protiv Jermena, dozvoljava govor mržnje protiv Jermena i uništava jermenske kulturne objekte – što Baku negira.
