Savet Evropske unije (EU) i Evropski parlament (EP) postigli su dogovor o Planu rasta EU za Zapadni Balkan, najambicioznijem paketu financijske pomoći za zemlje regiona vrednom šest milijardi eura.
Dogovor je 4. aprila potvrdio evropski zastupnik Tonino Picula koji je bio glavni pregovarač u ime EP.
Pregovori ove dve institucije EU odvijali su se pod velikim vremenskim pritiskom jer je za usvajanje odluke bila neophodna saglasnost Saveta EU i Evropskog parlamenta koji se formalno raspušta krajem aprila nakon čega slede evropski izbori u junu.
Sada je moguće da se odluka izglasa tokom aprilske plenarne sednice i nakon toga Plan rasta za region stupi na snagu.
Od šest milijardi eura dve milijarde biti u obliku bespovratne pomoći a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom.
Korist iz Plana rasta samo nakon ispunjenih uslova
Sve tri institucije EU koje su radile na Planu rasta insistirale su na tome da zemlje regiona treba da ispune niz ne tako lakih kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje članice. Oni se odnose na vladavinu prava, poštivanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Kosovo i Srbiju postoji "još jedan uslov" koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.
Prema usaglašenom tekstu, pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom, uključujući sankcije protiv Rusije ostaje "opšti cilj", a ne preduslov kako je Evropski parlament prvobitno tražio.
