Evropska unija saopštila je u ponedeljak da je usvojila zakon o izdvajanju vanredne dobiti ostvarene od zamrznute imovine ruske centralne banke, kao prvi konkretan korak ka cilju EU da koristi taj novac za finansiranje obnove Ukrajine.
EU i Grupa sedam (G7) zamrznule su oko 300 milijardi evra sredstava ruske centralne banke posle početka invazije Moskve na Ukrajinu. EU i G7 raspravljaju o tome da li i kako se ova sredstva mogu koristiti više od godinu dana.
SAD su iznele ideju o potpunoj konfiskaciji imovine, ali zvaničnici EU to smatraju pravno previše rizičnim.
Dve trećine ovih fondova nalazi se u EU, a većinu sredstava drži belgijska klirinška kuća Euroclear. Do sada su samo porezi na imovinu u Belgiji bili namenjeni namenskom fondu za Ukrajinu kojim upravlja belgijska vlada.
Zakon usvojen u ponedeljak znači da će centralnim depozitar hartija od vrednosti (CSD), kao što je Euroclear, biti zabranjeno da koriste neto dobiti i da moraju da drže odvojene prihode od ruske imovine.
To se odnosi na institucije koje drže više od milion evra sredstava Centralne banke Rusije.
"Današnja odluka, u skladu sa stavom G7, pojašnjava... pravni status prihoda koje ostvaruju CSD u vezi sa držanjem ruske nepokretne imovine i postavlja jasna pravila za subjekte koji ih drže", saopštio je Savet EU.
EU procenjuje da bi oko 15 milijardi evra takvog profita moglo da se izdvoji za Ukrajinu u naredne četiri godine. EU je zasebno pristala da dodeli 50 milijardi evra pomoći Kijevu.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba pozdravio je najavu na mreži X.
"Podstičemo dalje korake kako bismo omogućili njihovu praktičnu upotrebu u korist Ukrajine. Ovi koraci moraju biti ambiciozni i brzi", rekao je on.
Moskva je ranije saopštila da bi svaki pokušaj da se zamrznuta ruska imovina iskoristi kao kolaterala za prikupljanje sredstava za Ukrajinu bio protivzakonit i da bi doveo do višegodišnjih sudskih sporova jer bi to Moskva osporila.
Izvor: Reuters