Od "ukrajinskog Majdana u Srbiji", preko "NATO uranijuma", do "odgovornosti zapadnih službi" za genocid u Srebrenici.
Baza Evropske unije (EU) protiv dezinformacija broji 116 ovakvih i drugih lažnih vesti koje se odnose na Srbiju.
Praćenjem širenja proruskih i prokineskih narativa od 2015. do danas, baza "EUvsDesinfo" prikupila je više od 16 hiljada dezinformacija koje su plasirane širom sveta.
Ova baza spada u diplomatsku aktivnost EU, a vodi je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell.
"Postoje bombe koje mogu da ubiju, otrovi koji mogu da vas otruju. Ali, kako se pozabaviti manipulacijom i mešanjem na terenu, takođe je veliki izazov", rekao je Borrell 23. januara, predstavljajući izveštaj o merama protiv dezinformacija.
U izveštaju se navodi da su Rusija i Kina glavni akteri koji manipulišu javnim narativima, a najčešća meta stranog mešanja bila je Ukrajina sa 160 zabeleženih slučajeva.
Sjedinjene Američke Države bile su na meti 58 puta. Slede Poljska, Nemačka, Francuska i Srbija.
Kako Rusija plasira dezinformacije o protestima u Srbiji?
"Protesti zbog izbornih neregularnosti su orkestrirani sa zapada sa ciljem destabilizacije Srbije".
Platforma EU je u decembru 2023. identifikovala nekoliko medijskih tekstova sa ovakvim i sličnim naslovima i sve ih obeležila kao dezinformacije.
Identifikovano je da se u proruskim medijima dešavanja nakon izbora u Srbiji 17. decembra označavaju pojmom "Serbomajdan", uz ocene da se radi o "završnoj fazi širenja politike kolektivnog Zapada na Srbiju, do sada jedinu nezavisnu zemlju u evropskom prostoru".
Ove vesti objavljivali su proruski mediji na arapskom, španskom i ruskom jeziku.
Jedan od primera je vest da "Zapad pokušava da orkestrira nezakonito preuzimanje vlasti u Srbiji". Objavljena je 31. decembra 2023. na "RT Arabic", ruskom državnom televizijskom kanalu sa sedištem u Moskvi.
Servisi Russia Today (RT) su pod sankcijama Evropske unije od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, uz ocenu da se radi o širenju ruskog malignog uticaja kroz medije pod državnom kontrolom.
Na sajtu baze EU se ističe da nijedan dokaz ne podržava navode da su protesti u Srbiji dirigovani sa Zapada sa ciljem destabilizacije zemlje.
Ocenjuju da se radi o "ponavljajućem prokremaljskom narativu".
Proteste u Srbiji izazvale su izborne neregularnosti na parlamentarnim i lokalnim izborima 17. decembra koje su zabeležili i domaći i međunarodni posmatrači.
Međunarodna posmatračka misija OEBS-a je ukazala na "zloupotrebu javnih resursa, nedostatak razdvajanja zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje, kao i zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući slučajeve kupovine glasova".
Proteste je organizovala najveća opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" koja, uz navode o izbornoj krađi, traži njihovo poništavanje.
Vladajuća Srpska napredna stranka, koja je proglasila pobedu na svim nivoima, odbacila je optužbe.
Poređenje protesta u Srbiji sa ukrajinskim Majdanom
Beloruska državna televizije (ATN) objavila je 26. decembra 2023. tekst pod naslovom "Srbiju napada majdanska kuga".
U tekstu se navodi i da se "ova zaraza prenosi preko opozicije i američkih dolara".
Slične vesti prenosili su i provladini mediji u Srbiji, a teze u kojima proteste u Beogradu porede sa kijevskim Majdanom iznosili su i najviši državni zvaničnici.
Evromajdan ili Majdan počeo je u novembru 2013. godine, kada su se demonstranti okupili na glavnom trgu u Kijevu u znak protesta protiv odluke tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da ne potpiše ključni trgovinski sporazum s Evropskom unijom.
Umesto toga, tražio je bliže ekonomske veze s Rusijom.
Prema navodima ukrajinskih tužilaca, 104 osobe su ubijene na demonstracijama, a 2.500 je povređeno kao rezultat nasilnih akcija vlasti protiv demonstranata.
Baza Evropske unije navodi da "prokremaljski mediji često lažno prikazuju da su narodni protesti širom sveta podstaknuti iz inostranstva, uglavnom od strane SAD i Zapada".
"Narativ dezinformacija primenjen je, između ostalog, na izveštaje o protestima u Belorusiji, Gruziji, Ukrajini, Češkoj, Bugarskoj, Venecueli, Slovačkoj, Hong Kongu, sa ciljem da se protestni pokreti prikažu kao agresivni akteri koji neprestano pripremaju nove državne udare", navodi se na sajtu "EUvsDesinfo".
Još jedna vest koja je obeležena kao dezinformacija je teza da je cilj protesta u Srbiji stavljanje vlasti pred izbor – "državni udar ili uvođenje sankcija Rusiji".
O tome je 28. decembra govorio RT Arabic, ruski kanal koji se emituje na arapskom jeziku.
I u ovom slučaju, bez ikakvih dokaza se iznosi tvrdnja da su "protesti koje podržava Zapad, deo kampanje sa ciljem da se Srbija destabilizuje".
Srbija, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, nije se uskladila ni sa jednom restriktivnom merom Brisela protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Predstavnici vlasti nisu prekinuli kontakte sa Kremljom, a Rusiju opisuju kao "tradicionalnog prijatelja".
Istovremeno je Srbija u potpunosti zavisna od ruskog gasa, a Rusija pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova.
NATO bombardovanje Jugoslavije u kontekstu Ukrajine
Osim aktuelnih dešavanja u zemlji, značajan broj lažnih vesti o Srbiji je u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosno poređenjem dešavanja u Ukrajini sa NATO intervencijom na Jugoslaviju 1999. godine, navodi platforma EU protiv dezinformacija.
Tekst pod naslovom "NATO intervencija u Srbiji dokazala da su granate sa osiromašenim uranijumom uporedive sa prljavom bombom" objavljen je 4. aprila prošle godine na sajtu ruskog tabloida "Komsomolskaya Pravda".
U tekstu se navodi i da "engleske uranijumske granate koje su poklonjene Ukrajini prete da izazovu novi Černobil".
"NATO je bacio 15 tona takve municije na Jugoslaviju. A tamo su pokazatelji pedijatrijske onkologije 20 godina kasnije duplo lošiji u odnosu na evropski nivo", piše u tekstu.
Severnoatlanska alijansa pokrenula je marta 1999. bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog ratnih zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.
Sajt EU protiv dezinformacija podseća da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 2007. pokrenula studiju o uticaju oružja sa osiromašenim uranijumom na zdravlje, kao i da naučni odbor UN za efekte atomske radijacije nije pronašao značajno trovanje izloženošću osiromašenom uranijumu.
Navodi se i da je 2015. godine tadašnji koordinator za onkologiju Ministarstva zdravlja Srbije Radan Dzodić izjavio da nijedno ozbiljno istraživanje nije pronašlo dokaze da područja bombardovana oružjem sa osiromašenim uranijumom imaju veću incidenciju raka.
Srbija se, prema podacima koje je 2019. objavio Institut za javno zdravlje "Batut", svrstava u grupu evropskih zemalja sa srednjim rizikom obolevanja od kancera - nalazi se na 12. mestu od ukupno 40 država.
Na sajtu Instituta "Batut" se navodi i da su vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u Srbiji "gotovo identični vodećim uzrocima оbolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju".
U maju 2018, Skupština Srbije osnovala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.
Najavljeno je da će prvi izveštaj biti predstavljen 2020. godine, ali on do danas nije objavljen.
Lažne vesti o odgovornosti za genocid u Srebrenici
Još jedan događaj iz ratne prošlosti tema je lažnih vesti koje objavljuju ruski medji.
Kako pokazuju podaci sa platforme EU protiv dezinformacija sredinom 2022. ti mediji su plasirali tezu da iza genocida u Srebrenici "stoje zapadne bezbednosne službe".
U tekstu pod naslovom "Masakr u Srebrenici je bila provokacija koju su organizovale zapadne bezbednosne službe", ruska agencija RIA piše da su se vremenom "pojavile mnoge činjenice koje potvrđuju da su događaji u Srebrenici zapravo bili deo dobro planirane operacije zapadnih bezbednosnih službi".
U tekstu, međutim, nije navedena nijedna činjenica koja bi potvrdila navedene teze.
Takođe, ova tvrdnja je u suprotnosti sa prethodnim stavovima ruskih vlasti koje su Srebrenicu okarakterisale kao genecid i koristile je kao opravdanje za agresiju na druge države, navodeći da "neće dozvoliti da se tako nešto dogodi Rusima u Ukrajini", podseća EU platforma.
Da su za genocid nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u zaštićenoj zoni UN-a 1995. odgovorne sprske snage u Bosni i Hercegovini potvrdile su presude međunarodnih sudova.
Za genocid i zločine u Srebrenici osuđeno je više od 50 osoba na više od 700 godina zatvora.
Kako EU baza prikuplja podatke?
"Slučajevi u bazi podataka EUvsDisinfo fokusiraju se na poruke u međunarodnom informacionom prostoru za koje je identifikovano da pružaju delimičan, iskrivljen ili lažan prikaz stvarnosti i šire ključne prokremaljske poruke", navodi na EU platformi.
Prate se informacije koje plasiraju Rusija i Kina, odnosno one koje su u skladu sa njihovim ciljevima i motivima.
Visoki predstavnik EU Josep Borrell ocenio je 23. januara da se Rusija godinama bavi kampanjom dezinformacija na sofisticiran način.
"Osetljivi smo na ovu pretnju jer se informacije i dezinformacije šire brzinom svetlosti", rekao je on.
Plaltforma EU prati i razvoj alata koje koriste akteri pretnji kako bi manipulisali informacijama na društvenim mrežama, u različitim narativima i uz pomoć novih tehnologija.
