Ove, kao i prethodnih godina, jake policijske snage obezbeđivale su događaje kojima se u Beogradu obeležavala godišnjica genocida u Srebrenici.
Ove, kao i prethodnih godina, ekstremno desničarske grupe okupljale su se na "kontraskupovima", sa kojih su ometali komemoracije, veličali ratne zločince i negirali srebrenički genocid, u kojem je jula 1995. godine ubijeno više od osam hiljada Bošnjaka.
"Mogućnost delovanja policije u slučajevima kontraskupova gde se oni u suštini organizuju kako bi se negirali ratni zločini i akcije koje podrazumevaju suočavanje sa prošlošću su jako niske", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava.
Ona navodi da delovanje ekstremnih desničara može da zaustavi jedino politička volja koja bi vodila zabrani, kako ovakvih „kontraskupova“, tako i samih organizacija koje veličaju zločine i negiraju genocid.
Šta radi policija?
Nekoliko desetina predstavnika Inicijative mladih za ljudska prava i drugih nevladinih organizacija palilo je u tišini 11. jula uveče u centru Beograda sveće za žrtve Srebrenice, uz poruku "Nikome se ne ponovilo".
Nekoliko metara od njih stajao je kordon policije.
Iza kordona, pripadnici desničarskih grupa skandirali su pesme u slavu Ratka Mladića, generala Vojske Republike Srpske koji je u Haškom tribunalu pravosnažno osuđen za srebrenički genocid. Nosili su i transparent sa porukom "Ratko Mladić srpski heroj" i vređali okupljene aktiviste nevladinih organizacija.
U Beogradu sveće za srebreničke žrtve i kontraskup ekstremnih desničara
Policija je bila tu da spreči "fizički kontakt", odnosno mogućnost da desničari priđu aktivistima.
Pola sata kasnije, na drugom mestu u centru Beograda počela je predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo", reditelja Zlatka Pakovića.
Na prilazu mestu gde je izvedena, sat vremena uoči početka bio je policijski autobus, nekoliko interventnih vozila i kordoni.
Pozvali su ih organizatori iz nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava nakon informacije da desničarke grupe organizuju svoje pristalice da upadnu i prekinu predstavu.
"Morali smo da obustavimo sve ulaznice koje smo do tada podelili građanima jer nismo znali ko može da uđe", rekla je za RSE Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava.
Grupa koja je bila ispred Predsedništva nije se pojavila na predstavi, a organizatori su sa policijom kontrolisali spisak publike koja je dolazila.
"Aktivnosti koje se bave najvećim problemima ovog društva moraju da se održavaju praktično pod opsadom policije. Ljudi se onda ne osećaju slobodno da dolaze na ovakve događaje i oni od javnih postaju poluprivatne manifestacije. Na taj način se onemogućava da ovakvi događaji i poruke koje nose dođu do šire javnosti", rekla je Izabela Kisić.
Pripadnici desničarskih grupa okupili su se i na performansu posvećenom srebreničkim žrtvama, koji su 10. jula u Beogradu organizovali aktivisti i aktivistkinje "Žena u crnom".
Policija nije reagovala na skandiranja i veličanja ratnih zločinaca.
Šta kaže zakon?
Izmenama, koje su u Krivični zakonik Srbije unete 2016. godine, predviđene su kazne od pet meseci do šest godina zatvora za sve one koji "negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine".
Međutim, te odredbe se odnose na pravosnažne presude sudova u Srbiji i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali ne i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji su odlučivali o genocidu u Srebrenici.
To znači da oni koji negiraju genocid na području bivše SFRJ (Socijalistička Federativa Republika Jugoslavija), a koji je potvrđen presudama u Hagu, u Srbiji ne mogu biti kažnjeni.
Da li desničari krše druge zakone?
Zakon o javnom okupljanju garantuje slobodu okupljanja više od 20 lica "radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu".
Prema članu 8. ovog Zakona, okupljanje nije dozvoljeno kada su, pored ostalog, njegovi ciljevi "usmereni na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti".
"Propagiranje ratnih zločina i zločinaca znači negiranje ljudskih prava. Time vređate i žrtve i sve pripadnike nacionalne manjine koji su pretrpeli određene posledice", rekla je Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava.
"Postavlja se i pitanje da li desničarske organizacije prijavljuju skup i sa kakvim ciljem. To uvek može da bude predmet preispitivanja od strane policije. Danas se ti ciljevi nedovoljno preispituju i pitanje je da li policija ide uz dlaku onima koji zloupotrebljavaju zakonske odredbe i prava za koja smo se godinama borili", dodaje ona.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja RSE da li je razmatrana zabrana ovakvih "kontraskupova", te da li je policija u poslednjih nekoliko godina podnosila prijave protiv pojedinaca ili organizacija koji ometaju događaje kojima se obeležavaju godišnjice genocida i ratnih zločina, i druge manifestacije koje pozivaju na suočavanje sa prošlošću.
Iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za RSE su saopštili da ovim povodom pred tim tužilaštvom nije pokrenut nijedan postupak.
Zabrana fašističkih simbola
U grupi koja se u centru Beograda okupila tokom paljenja sveća za srebreničke žrtve 11. jula bio je i Pavle Bihali, vođa desničarske organizacije "Levijatan".
Ova grupa bila je i nekoliko dana ranije u blizini beogradske galerije "Endžio hab" gde je otvorena izložba "Duša Srebrenice". Tada su snimljeni kako uz skandiranje haškim osuđenicima i salutiraju nacističkim pozdravom.
U Srbiji je od 2009. na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola. U Članu 4 se kaže da je zabranjena "upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuđena za ratne zločine".
Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, RSE je Ministarstvu unutrašnjih poslova poslao pitanje da li je Prekršajnom sudu podnet zahtev za pokretanje postupka.
Odgovor još nije stigao, a kako je za RSE u januaru izjavila Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, toj instituciji nije podnet nijedan zahtev za pokretanje krivičnog postupka po Zakonu o zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.
Selektivna primena Zakona
I Zakon o javnom redu i miru predviđa novčane ili zatvorske kazne za one koji "nepristojnim, drskim ili bezobzirnim ponašanjem narušavaju javni red i mir ili vređaju moral građana".
Festival savremenih umetnika sa Kosova "Mirëdita, dobar dan!" svake godine se u Beogradu otvara uz proteste više stotina desničara, pogrdne parole i vređanje gostiju, a jake policijske snage ih u kordonima zaustavljaju da priđu manifestaciji.
I dok sudska praksa u Srbiji ne beleži slučajeve u kojima su ovakve vrste poruka sankcionisane, u nekim okolnostima bivalo je suprotna.
Kada se 2015. godine na tribini vladajuće Srpske napredne stranke na kojoj je govorio Veselin Šljivančanin, osuđen u Hagu za ratne zločine u Vukovaru, grupa aktivista Inicijative mladih za ljudska prava usprotivila promociji ratnih zločinaca, fizički su napadnuti, a potom i osuđeni zbog kršenja javnog reda i mira.
Sa druge strane, grupa desničara upala je 2019. i pokušala da prekine prvo izvođenje performanasa "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo". Nije zabeleženo da je i u ovom slučaju usledila presuda za kršenje javnog reda i mira.
"Konstantno imamo selektivnu primenu Zakona prema braniocima ljudskih prava i prema desničarskim organizacijama. U Krivičnom zakoniku imamo posebno delo koje predviđa težu kaznu za napad na one koji se bave zaštitom ljudskih prava, a tužilaštvo u svom dosadašnjem postupanju nikada nije primenilo taj član zakona", kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Prema izveštaju te nevladine organizacije o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji, od početka 2020. godine registrovano je 100 pritisaka i napada, kako na one koji se bave zaštitom ljudskih prava, tako i na one koji su se zbog svojih postupaka našli u toj ulozi i trpeli posledice.
Izostanak zabrana
"Do 2012. godine smo imali organizovanu akciju političara i institucija da se desničarske organizacije zabranjuju, pa smo imali odluke Ustavnog suda, jedno vreme smo imali i stalnu zabranu skupova desničarskih organizacija. Danas, posle desetak godina, kontekst je znatno drugačiji", kaže Katarina Golubović.
Ustavni sud Srbije je juna 2012. kada je na vlasti bila Demokratska stranka, zabranio delovanje ultradesničarske organizacije Otačastveni pokret Obraz, zbog, kako je navedeno "kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje".
Ključni argumenti za ovu odluku bile su brojne nasilne akcije pripadnika Obraza, među kojima su i organizovani napadi na pripadnike LGBT populacije i policiju na Paradi ponosa u Beogradu 2010. godine, kada je u neredima povređeno 140 osoba, uglavnom policajaca.
Obradović i njegovi saradnici našli su se pred sudom pod optužbama za organizovanje tih nereda, ali su pravosnažnom presudom 2016. godine oslobođeni.
Osim Otačastvenog pokreta Obraz, u Srbiji je 2011. godine zabranjeno delovanje neonacističke grupe Nacionalni stroj.
Zabrani je, uz ostalo, prethodio i napad pripadnika te grupe na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. Iako im je okupljanje bilo zabranjeno, tridesetak njih je, uz fašističko salutiranje, kamenicama napalo učesnike šetnje.
Ove godine, opozicioni Pokret slobodnih građana predao je inicijativu za zabranu udruženja "Levijatan", čiji se pripadnici uz napade na migrante i manjine, okupljaju i na skupovima posvećenim žrtvama ratnih zločina i genocida.
Državno negiranje genocida
Srbija i njeni zvaničnici negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid. Nazivaju ga "strašnim zločinom ili masakrom", dok je član vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vladimir Đukanović 2019. godine i čestitao "srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice".
Skupština Srbije usvojila je 2010. godine, na predlog tadašnje vladajuće koalicije predvođene Demokratskom strankom bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića - Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, bez pominjanja reči genocid.
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.
Među osuđenima, najveće kazne, doživotni zatvor, određene su za Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.
Tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.
U Memorijalnom centru Potočari do sada su ukopane 6.671 žrtve, dok je na drugim lokacijama, a prema željama porodica, ukopano još 237 žrtava genocida. Još se traga za oko 1.000 nestalih.
Ove godine sahranjeno je 19 žrtava.