Radiju Slobodna Evropa (RSE) nije omogućen uvid u rezultate studije Komisije Skupštine Srbije za istragu posledica NATO bombardovanja koje je predstavio predsednik te Komisije Darko Laketić na konferenciji za novinare, a koji, prema njegovim rečima, pokazuju da su deca (od pet do devet godina) rođena u periodu NATO bombardovanja "osetljivija na nastanak" malignih oboljenja krvi.
Uvid u ove preliminarne rezultate, o kojima su i mediji pisali u februaru ove godine, za sada ima samo Laketić i Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" koji radi na istraživanju, rekao je 5. marta Laketić u izjavi RSE.
Na zahtev RSE za vidi te podatke, Laketić je tada odgovorio da podatke može da dobije "čim studija bude završena".
"Studija je relativno pri kraju, dobiće i stručna i naučna javnost, ali i javnost u celini", rekao je.
RSE tražio je spomenute rezultate i od Instituta "Milan Jovanović Batut", ali su iz Instituta odgovorili da ih ne poseduju. Iz Instituta u daljem odgovoru navode da su za skupštinsku Komisiju izvršili "određene analize podataka koji se nalaze u Registru lica obolelih od malignih tumora u Srbiji" i iste dostavili predsedniku Komisije.
"Napominjemo da su podaci iz Registra lica obolelih od malignih tumora u Srbiji javno dostupni u obliku zbirnih izveštaja koji se objavljuju na internet prezentaciji Instituta", piše u odgovoru.
RSE je analizirao javno dostupne podatke "Batuta" iz kojih proizilazi da je prosečno oko desetoro dece (uzrasta od pet do devet godina) obolelo od malignih bolesti krvi na godišnjem nivou u periodu od 1999-2015. godine.
Iz "Batuta" nisu odgovorili na pitanja RSE da li su ove podatke prosledili Komisiji i da li se na osnovu ovih podataka mogu izvesti zaključci koje je izneo Laketić.
Podaci Komisije u koje poslanici nemaju uvid
O preliminarnim rezultatima Komisije Laketić je govorio i za dnevni list Politika 11. februara, a intervju je objavljen na naslovnoj strani tih novina pod naslovom "Sve je više bolesne dece", koji su potom objavili i drugi mediji.
U tekstu Politike se navodi da su rezultati Komisije dostavljeni svim poslanicima u Skupštini Srbije u decembru 2018. godine radi njihovog informisanja.
RSE je pitao opozicione poslanike u Skupštini Srbije - poslanika Nove stranke Zorana Živkovića i poslanike Narodne stranke Sandu Rašković Ivić i Miroslava Aleksića - da li su dobili spomenute rezultate Komisije.
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz odbio je da odgovori na pitanje RSE "dok se Laketić ne izjasni".
"Ja sam pitao predsednika te Komisije pre mesec dana da li postoji taj izveštaj, on mi je rekao da je poslato pre par dana neki dokument na tu temu. U tom dokumentu samo piše da je ta Komisija ili radna grupa počela da radi. Znači, nema nikakvog izveštaja, a onda sam u novinama video jedno šire obrazlaganje da su posledice evidentne, da su velike, to mi formalno videli nismo i ja izražavam sumnju da postoji taj izveštaj", kaže Živković.
"Ja sam se nadala da ćemo dobiti neke informacije, ali evo ni do današnjeg dana, tu je prošlo već dobrih devet meseci, mi nemamo apsolutno nijedno slovo oko izveštaja", navodi Rašković Ivić.
"Ja sam u medijima video pre izvesnog vremena neke napise da bi trebalo uskoro da se pojavi taj izveštaj, da nekakav izveštaj postoji, mi kao narodni poslanici apsolutno nismo dobili nikakav izveštaj niti smo upoznati sa bilo čim šta je ta komisija radila", kaže Alesić.
Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja osnovala je Skupština Srbije u maju 2018. godine, a njen zadatak je, kako se navodi u odluci o obrazovanju Komisije, da "sagleda činjenice i okolnosti vezane za posledice NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom".
Ova Komisija ima obavezu da informiše Narodnu Skupštinu o svojim aktivnostima na svakih šest meseci, a prvi preliminarni izveštaj sa predlogom mera Komisija je dužna da podnese do kraja 2020. godine.
'Povećana osetljivost' na maligna oboljenja
Laketić, koji je istovremeno i poslanik vladajućeg SNS-a, na konferenciji 19. marta posvećenoj dosadašnjem radu Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja istakao je da je "NATO bombardovanje načinilo nesagledive posledice".
On je naveo da Komisija ispituje efekte "svih toksičnih supstanci koje su se oslobodile u toku NATO bombardovanja" i da su predstavljeni podaci Komisije bazirani na naučno-medicinskom istraživanju "koje treba da dokaže uzročno-posledičnu vezu između porasta učestalosti malignih bolesti i određenih toksina".
U fokusu pažnje Komisije, prema rečima Laketića, su podaci do kojih je došla u saradnji sa Institutom "Batut" u Beogradu. U okviru ovog istraživanja Komisija je pratila stopu obolevanja od različitih malignih oboljenja kod više uzrasta dece u centralnoj Srbiji rođenih u periodu NATO bombardovanja 1999. godine. Kako Laketić navodi, Komisija je primetila "povećanu osetljivost na određena oboljenja".
"U uzrastnoj grupi od pete do devete godine, gde smo ispitivali učestalost malignih bolesti krvi, imamo statističke naznake značajnosti", navodi Laketić.
Prilikom predstavljanja rezultata studije, Laketić nije naveo kod kojih tačno generacija su primećene promene i u odnosu na koji period se podaci porede. Takođe, Laketić ne navodi da je došlo do porasta broja obolelih, već da je primećena "povećana osetljivost" i da postoji "statistička značajnost".
Fokus ovog istraživanja je, kako objašnjava Laketić, na deci zato što kod odraslih ljudi postoji mnoštvo faktora rizika kada je reč o malignim bolestima koji kod dece nisu prisutni, poput gojaznosti i pušenja. Komisija je, kako Laketić navodi, pratila učestalost onih malignih oboljenja koje su u određenom uzrastu dece najučestalije, a u periodu od pete do devete godine najučestalija su maligna oboljenja krvi, tvrdi on.
Laketić ne navodi eksplicitno da je na porast oboljenja kod dece uticalo NATO bombardovanje, ali u intervjuu za RSE kaže da "mi kao odgovorni ljudi i naučnici pre svega moramo da posumnjamo da je neki faktor delovao na nastanak povećane osetljivosti tog dela populacije".
RSE analizirao je podatke studije "Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji" dostupnoj na sajtu Instituta "Milan Jovanović Batut".
Prema ovim podacima koje "Batut" objavljuje od 1999-2015. godine, prosečno oko desetoro dece od pet do devet godina na godišnjem nivou oboli od malignih bolesti krvi (leukemije), a to je kategorija dece koja je predmet analize skupštinske Komisije i za koju se tvrdi da postoji "statistička značajnost". Na primer, prema podacima "Batuta", od leukemije je u ovoj kategoriji 1999. godine obolelo ukupno devetoro, a 2010. jedanaestoro dece.
Da je procenat dece koji oboleva od kancera generalno nizak rekao je RSE epidemiolog, Zoran Radovanović.
"U strukturi obolevanja deca do 14 godina čine 0,4 odsto obolelih od raka, od 0 do 19 godina u Srbiji je negde oko 0,8 odsto. U Americi je jedan odsto. Znači, to je praktično zanemarljiv deo i tu nema porasta", naveo je dr Radovanović.
Srbiја sе prеmа nајnоviјim prоcеnаmа, а mеđu 40 zеmаljа Еvrоpе, svrstаvа u grupu zеmаljа sа srеdnjim rizikom оbоlеvаnjа od kancera (nаlаzi sе nа 12. mеstu) i visokim rizikom umirаnjа оd mаlignih bоlеsti u Еvrоpi (nа drugоm mеstu оdmаh pоslе Mаđаrske), navodi se na sajtu Instituta "Milan Jovanović Batut".
Iz Instituta "Batut" na sajtu navode i da su vоdеći uzrоci оbоlеvаnjа i umirаnjа оd raka u Srbiji "gоtоvо idеntični vоdеćim uzrоcimа оbоlеvаnjа i smrtnоsti оd mаlignih tumоrа u vеćini zеmаljа u rаzvојu".
Facebook Forum