U Beogradu je otvorena izložba instalacija 30-godišnjeg autora Bogomira Doringera koji je šest godina istraživao misteriozne kancerogene bolesti poznatije pod nazivom Balkanski odnosno Zalivski sindrom, koje su odnosile živote vojnika nakon povratka sa raznih misija na ratištima od Balkana do Iraka. Doringer živi i radi u Amstedramu, a projekat je finansiran od strane holandskih i drugih međunarodnih nevladinih organizacija.
Sve je počelo, uslovno rečeno, modnim projektom o vojnim uniformama, objašnjava Doringer.
„Moja ideja je pre šest godina je bila da dođem do vojnih uniformi i istražim u kakvim sredinama su one bile, ko je bio vlasnik tih uniformi, da li postoje neki hemijski ostaci, da li ima tragova oružja, osiromašenog uranijuma itd. Tog trenutka kad sam ja želeo da skupim te uniforme, došla je informacija do mene da su te uniforme manje više spaljene, što znači da taj materijal sa kojim sam ja hteo da radim nije više tu i da moram da se bavim telom. I sad dolazi drugi problem, a to je da je većina tih tela, tih vojnih lica preminula i da je nemoguće doći do njih i iz te nemoći ja pravim konstrukciju projekta koja danas izgleda ovako kako izgleda“, kaže Doringer.
Tabu tema o bolestima vojnika povremeno je izlazila u javnost, tako je jedna od njih stigla i do Bogomira Doringera koji je u to vreme radio i živeo u Amsterdamu.
„U tom trenutku kad sam se zainteresovao za temu, izašao je članak u holandskim novinama o vojniku koji je mojih godina i kojem je po povratku iz BiH gde je njegov posao bio da čisti ostatke municije, pronađeno 49 tumora. Pošto je mojih godina, to je bio dodatni šok, jer ja zaista do tada nisam znao niti čuo da neko ima 49 tumora. Ti tumori su uklonjeni, ali su se vraćali ponovo i odatle je sve krenulo“, priča autor izložbe.
Ovaj projekat o još uvek tabu temi o kojoj se tek sporadično govori i o kojoj naučnici imaju kontradiktorne stavove, svakako je provokativan i autorova namera je da pokrene javnost u zemljama kojih se to tiče.
Na izložbi su prezentirane ispovesti obolelih, rodbine umrlih, izložene su nano čestice zlata pronađene u telu umrlog arheologa zaposlenog i nagrađivanog u NATO savezu, a koji je između ostalog radio na zaštiti kulturnog blaga u BIH, o čemu na video bimu svedoči njegova supruga.
Izložba u Beogradu: Supruga preminulog arheologa svedoči na video bimu
Autor izložbe kaže da je dobio objašenjenje da je Fabio Maniskalko tokom svog rada u Bosni uneo u svoj organizam nano čestice artefakta koji su bili deo kulturne baštine na kojoj je radio.
Bogomir Doringer objašnjava značenje skulpture koja privlači pažnju posetilaca. Na postolju stoji nešto što liči na fontanu ali umesto bistre vode, skulputuru pravi gusto crno ulje.
„Ta skulptura je napravljena od vojnog materijala koji se koristi za kamuflažu vojnih objekata uz crno ulje koje zbog nano čestica stvara kičasti oblik. Muškarci u njoj vide oružje, vide nešto preteće kao iz filma „Alien“(„Osmi putnik“), žene vide kristal, vide nakit, nešto zavodljivo što žele da imaju kod kuće. Sve u svemu, ona proizvodi efekat znatiželje, vrlo je zavodljiva i ona je ta koja često vrati publiku na intervjue da ih opet pogledaju. Skulptura je tako jedan trik“, objašanjava autor.
Skulptura od vojnog materijala
Da li je osiromašeni uranijum kriv za mitseriozne bolesti povratnika sa ratišta, otvoreno je pitanje na koje ni naučnici nemaju odgovor, vojne vrhuške demantuju povremene informacije koje se pojavljuju u javnosti, tako da taj odgovor ne nudi ni autor izložbe sa provokativno ironičnim naslovom "Gostoprimstvo". On ovim umetničkim projektom skreće pažnju, upozorava, provocira. Obraća se i žrtvama, ali i onima koji ratuju i koji kupuju oružje na bogatom legalnom i ilegalnom tržištu.
Sa izložbe Bogomira Doringera ''Gostoprimstvo''
Doringer se poziva na tekst objavljen u decembru poršle godine u nemačkom Špiglu u kome je između ostalog opisana potresna priča sa jednog groblja u iračkom gradu Basra na kome se sahranjuju deca rođena sa najstrašnijim deformitetima: sa jednim okom, sraslim nogama, majmunskim licima, sa dve glave... U kome se navodi i da je britanski Gardijan svojevremeno pozivao da se prekine sramna ćutnja o genetskim promenama u drugom iračkom gradu, Faludži.
„Ja jesam u međuvremenu došao u kontakt sa mnogim naučnicima, ali tu postoji problem što deo njih tvrdi da to jeste osiromašeni uranijum, a drugi deo tvrdi ’ne, to nije osiromašeni uranijum’. Nije postojalo ni jedno objašnjenje ni rešenje za problem koji je tu. Ono što znamo i što je potvrđeno jeste da je NATO koristio to oružje. Informacije koje sam ja dobio u toku istraživanja jesu da je to oružje moglo biti u vlasništvu i zaraćenih strana na ex – YU prostorima“, priča Bogomir Doringer.
Među svedočanstvima se u jednom trenutku pominje i spaljena sarajevska biblioteka (Vijećnica).
"Ja sam tu dolazio do raznih informacija. Sve u svemu jedna od iinformacija je bila da je Sarajevo bombardovano osiromašenim uranijumom mnogo ranije nego što je to potvrđeno u nekim dokumentima."
Sa izložbe Bogomira Doringera ''Gostoprimstvo''
Izložba, pod naslovom "Gostoprimstvo", postavljena je u novom galerijskom prostoru u Beogradu u kome se okupljaju uglavnom mladi koji bi hteli nešto više od onoga što nudi većina mejn strim medija.
Ratovi su u 90-im godinama bili na prostoru današnje BiH, Hrvatske, Kosova. NATO je bombardovao na završetku sukoba srpske položaje u BiH i na Kosovu, kao i ciljeve u Srbiji i Crnoj Gori.
