Lideri zemalja Zapadnog Balkana usvojili su u ponedeljak u Skoplju deklaraciju, odnosno izjavu, kojom se kao lideri Zapadnog Balkana obavezuju na razvoj svojih država po evropskim standardima.
To je izjavio premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, nakon sastanka o Planu za rast regiona Zapadnog Balkana, na kojem je bio domaćin.
"U zajedničkoj izjavi smo naglasili ogromno značenje saradnje među svima nama u regionu, kao strateški savez država Zapadnog Balkana, ; da postignemo naš individualni cilj, a istovremeno zajednički cilj, članstvo u EU", rekao je premijer Severne Makedonije.
Istakao je da je Plan za rast Zapadnog Balkana "do sada najozbiljnija potvrda EU da će region imati konkretan plan za efikasnu evropsku integraciju".
Naveo je da je plan rasta za Zapadni Balkan od svih u regionu prepoznat kao odlična mogućnost za pristup do jedinstvenog evropskog tržišta, kao alatka za ubrzan napredak u procesu pristupanja i izuzetno značajna za ekonomski razvoj regiona i postizanje evropskih standarda života.
Evropska komisija usvojila je Plan EU za Zapadni Balkan u vrednosti od šest milijardi eura. Plan ima za cilj ekonomski rast regiona u periodu 2024-2027.
Osim premijera Severne Makedonije, na sastanku u Skoplju su učestvovali premijer Albanije Edi Rama, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i ministar finansija i trezora u Savetu ministara BiH Srđan Amidžić.
Na sastanku su učestvovali i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman i pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen (James O'Brien).
O'Brajan: Zajedničkim radom do EU
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajan izjavio je da su se sve države regiona Zapadni Balkan u Skoplju javno izjasnile da će raditi zajedno kako bi brže postale deo Evropske unije (EU).
"Nikada do sada nismo videli plan poput EU Plana rasta za Zapadni Balkan. On ne kaže da se urade reforme koje će biti procenjivane kasnije, on kaže da ukoliko države naprave određene reforme onda će njihove kompanije i stanovnici imati četiri slobode koje ima Evropska unija vrlo brzo", rekao je O'Brajan.
O'Brajan je u obraćanju uoči sastanka lidera Zapadnog Balkana i EU o Planu rasta za Zapadni Balkan, rekao da će sa predstavnicima država regiona Zapadni Balkan razviti praktične ideje koje će osloboditi ljude da razvijaju svoje ekonomije i praktične načine kako to uraditi.
"Pored svih političkih problema koje države regiona imaju, svaka vlada pristala je i sada se javno izjašnjava da će raditi zajedno kako bi njeni građani postali deo EU brže", rekao je on.
Generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske unije (EU) Gert Jan Kopman rekao je u ponedeljak na sastanku Zapadni Balkan – EU da je Plan rasta koji je usvojila Evropska komisija ubrzao proces transformacije tržišta u regionu i ubrzao kretanje regiona ka EU.
U obraćanju učesnicima sastanka u Skoplju Kopman je rekao da je međusobna integracija ključna, s obzirom na veličinu pojedinačnih privreda, kako bi se obezbedila maksimalna ekonomska korist.
O'Brajan: Kosovo i Srbija da se angažuju na primeni sporazuma iz Ohrida
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan (James O'Brien) izjavio je u Skoplju da SAD snažno podržavaju dogovor lidera Srbije i Kosova o primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
On je dodao da Kosovo i Srbija treba da se angažuju u procesu dijalogu na primeni sporazuma iz Ohrida, iz marta prošle godine.
"Snažno podržavamo mapu puta dogovorenu u Ohridu u martu prošle godine. Verujemo da obe zemlje treba da se angažuju u procesu dijalogu na primeni mape puta u potpunosti", kazao je O'Brajan odgovarajući na novinarsko pitanje kako vidi perspektivu odnosa Kosova i Srbije.
Kurti : Plan ekonomskog rasta ubrzava put ka EU
Premijer Kosova Aljbin(Albin) Kurti rekao je u ponedeljak u Skoplju na početku konferencije "Plan rasta Zapadnog Balkana i brža integracija u EU" da vrednosti Evropske unije(EU) treba da se reformišu na Zapadnom Balkanu, kao i da podrška EU treba da bude i finansijska.
Plan EU za Zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganja koja mogu unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama.
Vrednost koju je EU izdvojila za ovaj plan, u periodu 2024-2027, iznosi 6 milijardi eura.
"Danas će Republika Kosovo dostaviti spisak reformi o kojima se razgovaralo, dok ćemo narednih dana dostaviti i listu indikativnih projekata. Što se tiče reformi, imamo reformu javne uprave i upravljanja javnim finansijama dok među projektima imamo one za zelenu agendu, digitalizaciju, ulaganja u privatni sektor i sužavanje infrastrukturnog jaza", kratko je rekao Kurti.
Kurti je napomenuo da ovaj plan ubrzava put Balkana ka EU, nešto što je, prema njemu, "i naš cilj i naša sudbina".
Vučić: Ovakvi susreti važni za razvoj regiona
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su ovakvi susreti važni za razvoj regiona.
Vučić je napomenuo da se na sastanku u ponedeljak u Skoplju prvi put razgovara samo o ekonomskim pitanjima, ističući da postoje velike razlike u političkim.
Prema njegovim rečima, Srbija je već predstavila projekte koji se odnose na privredne projekte u okviru Evropskog plana za privredni rast.
"Što se tiče Srbije, predstavili smo naš plan ekonomskog rasta za naredne tri godine i on je u skladu sa onim što radimo sa EU. Učinićemo sve da reforma bude takva da imamo pristup finansijskim sredstvima što pre, sa svima ostalima. Verujem da ćemo svi zajedno, radeći na ovom planu, napraviti veliki napredak", rekao je Vučić.
Evropska unija je u decembru prošle godine poručila zemljama Zapadnog Balkana da više nema vremena da čekaju da normalizuju međusobne odnose, ali to mora da se uradi brzo, kao uslov da se iskoriste sredstva iz plana za ekonomski rast.
Trenutno Kosovo i Srbija, uz posredovanje Evropske unije, vode dijalog u Briselu za normalizaciju odnosa.
Njihov napredak u dijalogu naveden je kao uslov za pristup ovim fondovima EU.
Bez zajedničkog obraćanja
Iako je bilo najavljeno da će nakon sastanka biti održana konferencija za medije na kojoj je bilo planirano da se obrate učesnici sastanka, to se ipak nije dogodilo. Nakon sastanka medijima su se obratili Dmitar Kovačevski i američki zvaničnik Džejms O'Brajan, a odvojeno obraćanje imao je i predsednik Srbije.
Premijer Severne Makedonije je objasnio da "konferencija za novinare u širem formatu nije održana s obzirom na vreme trajanja (sastanka) i na to da je deo lidera trebalo da putuje".
Kakav je plan za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu?
Novi plan ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija odobrila 8. novembra 2023. godine, zasniva se na četiri stuba.
Prvi stub je "jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU".
To će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema zemljama u okruženju.
Drugi stub ovog plana je "jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište".
To će, prema iskustvu EU, uticati na potencijalni privredni rast od 10 posto.
Treći stub ovog plana je "ubrzanje temeljnih reformi". To također znači vladavinu prava, koja također pomaže privlačenju direktnih stranih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub novog plana Evropske komisije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je "povećanje finansijske pomoći za podršku reformama". To uključuje i predlog pomoći od 6 milijardi eura.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, EK predlaže da se ide dalje od toga, unoseći izmene u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i između zemalja u regionu.
Svi ovi ciljevi su u skladu sa idejama koje se ostvaruju kroz Berlinski proces, kao i stvaranje "zajedničkog regionalnog tržišta".
Put Zapadnog Balkana ka članstvu u EU
Hrvatska je bila prva zemlja u regionu koja je podnela zahtev za članstvo u EU 2003. godine i završila je proces.
U međuvremenu, i druge zemlje su se prijavile, uključujući Kosovo, 2022. godine.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Bosna i Hercegovina uspele su dobiti status zemlje kandidata za članstvo u EU.
Od ovih zemalja, Srbija i Crna Gora su dve zemlje koje su najviše napredovale ka članstvu u evropskom bloku, otvorivši nekoliko poglavlja u pregovorima o članstvu.
Kosovo nema status zemlje kandidata.
