Srbija još jednom na izboru između Ukrajine i Rusije – možda bi se i tako mogao opisati odnos Srbije prema Krimskoj platformi.
Glavni cilj ove međunarodne diplomatske inicijative je vraćanje poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala, pod suverenitet Ukrajine.
Platforma je uspostavljena i kako bi se povećao međunarodni pritisak na Rusiju i zajednički koordinisale akcije za suprotstavljanje posledicama ruske aneksije Krima.
Srbija je nedavno prvi put učestovala na samitu Krimske platforme. Ali u Beogradu kažu da se time nije pridružila ovoj inicijativi i da njen tekst izlazi izvan okvira prihvatljivih za Srbiju.
Na Trećem samitu Krimske platforme koji je održan 23. avgusta u Kijevu, premijerka Srbije Ana Brnabić obratila se učesnicima video porukom.
Ambasada Ukrajine u Srbiji navela je za RSE da su zadovoljni učešćem na tako visokom nivou.
"Potvrđujemo da se Srbija nije pridružila, bar ne još uvek, konačnoj deklaraciji Samita", navedeno je u odgovoru.
Ukrajinsko poluostrvo Krim Rusija je anektirala 2014. godine što nije priznala većina država.
U invaziji koju je započela u februaru 2022. Rusija je okupirala i druge delove Ukrajine na jugu i istoku zemlje.
Srbija ne priznaje rusku aneksiju Krima, kao ni delova Donbasa.
U Ujedinjenim nacijama Srbije je više puta osudila rusku agresiju, ali odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi.
Samit Krimske platforme je održan 23. avgusta, dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Atini razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodmirom Zelenskim.
Na tom sastanku je potvrđeno međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta.
Ukrajina takođe ne priznaje Kosovo koje je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije. Kosovsku nezavisnost priznala je većina država Evropske unije, kao i Sjedinjene Države.
Vučić i Zelenski su boravili u Atini na neformalnom skupu sa liderima Zapadnog Balkana i Evropske unije na kome je usaglašena deklaracija o Ukrajini.
U toj deklaraciji, pored podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu, navedeno je i da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine.
Obraćanje premijerke Srbije na samitu Krimske platforme mnogima je bio signal da se Srbija priključila ovoj inicijativi.
Nikola Lunić iz beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike ocenio je za RSE da je Krimska platforma potpuno u skladu sa spoljnom politikom Srbije.
On je podsetio da se Srbija u nekoliko navrata u Ujedinjenim nacijama opredelila za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.
"Učešće naše premijerke na Samitu Krimske platforme predstavlja posledicu naše opredeljenosti, a njen govor balans između nivoa transparentnosti podrške koja Srbija pruža Ukrajini", naveo je Lunić.
Šta je premijerka Srbije poručila na Samitu?
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u video poruci na samitu Krimske platforme rekla da Srbija "nije vrednosno neutralna" i da u potpunosti poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
"Nastavićemo da posvećujemo posebnu pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i nastavićemo da pružamo pomoć Ukrajini", rekla je Brnabić.
Ona je navela da o tome svedoči nedavna odluka Vlade Srbije da donira robu i lekove za ublažavanje humanitarnih patnji.
Tokom izlaganja Ana Brnabić je navela i da je Srbija "pravi prijatelj" Ukrajini.
"Želim da potvrdim i spremnost Srbije da učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine i da podržimo evropske integracije Ukrajine prenoseći svoja iskustva", dodala je.
Napredak ili ne?
Amabasada Sjedinjenih Država pozdravila je učešće Srbije na Samitu Krimske platforme.
"Napredak! Hvala Srbiji koja je deo ujedinjene porodice evropskih zemalja koje pružaju podršku Ukrajini", navela je američka ambasada u objavi od 25. avgusta na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru.
Istog dana šef diplomatije Srbije Ivica Dačić izjavio je da je premijerka putem video poruke učestvovala u radu tog skupa, ali da se Srbija nije pridružila Krimskoj platformi.
"Mi nismo podržali, niti smo prihvatili tekst Krimske platforme, baš zato što izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi", rekao je Dačić za televiziju Pink.
Dačić je to izjavio dan nakon sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom.
Dačić je takođe naveo da je stav Srbije o toj platformi, kao i deklaraciji iz Atine, naišao na pozitivne komentare u Rusiji, ali da sastanak nije bio organizovan zbog toga.
Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike naveo je za RSE da je "razočaravajuće" da šef srpske diplomatije reaguje tek nakon susreta sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan- Harčenkom.
Lunić je ocenio da bi od pet prioritetnih oblasti kojima se Krimska platforma bavi, za vlasti u Srbiji jedino mogla biti sporna efikasnost sankcija, njihovo jačanje i blokiranje puteva za njihovo izbegavanje.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE, uključujući i pitanje šta za Srbiju nije prihvatljivo u tekstu Krimske platforme.
Čime se bavi Krimska platforma?
Osnovni cilj Krimske platforme je nepriznavanje pokušaja ruske aneksije Krima.
Među pet prioritetnih oblasti su i efikasnost sankcija, njihovo jačanje i zatvaranje mogućnosti za zaobilaženje.
Ko je iz regiona učestovao na samitu?
Trećem samitu Krimske platforme u Kijevu prisustvovali su predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić i član tog kolektivnog tela Denis Bećirović.
Ambasada Rusije u BiH saopštila je da prisustvo ovakvim skupovima Rusija doživljava kao otvoreno neprijateljski čin.
"Svaki oblik pridruživanja pomenutoj inicijativi smatramo napadom na teritorijalni integritet Ruske Federacije. Zadržavamo pravo da odgovorimo na neprijateljske akcije", preneli su mediji saopštenje ambasade.
Na samitu Krimske platforme online obraćanja imali su i predsednici Crne Gore Jakov Milatović i Severne Makedonije Stevo Pendarovski, kao i premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Na Trećem samitu Krimske platforme učestvovale su 64 zemlje i međunarodne organizacije, dok ih je na prethodnom bilo 60.
Takođe se kao prioriteti, na sajtu Krimske platforme, pominju i zaštita ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava na okupiranim teritorijama.
Platforma je fokusirana i na stvaranje bezbednosti u regionu Crnog i Azovskog mora i šire i zaštitu slobode plovidbe.
Jedna od oblasti je i prevazilaženje nepovoljnog ekonomskog i ekološkog uticaja okupacije Krima na region.
Krimsku platformu kao međunarodnu inicijativu pokrenula je Ukrajina na inauguracionom samitu u Kijevu u avgustu 2021. kada je usvojena zajednička deklaracija.
Taj dokument je tada usvojilo 47 predstavnika država visokog nivoa.
Na samitu koji je održan u oktobru 2022. u Zagrebu, Srbija nije učestovala.
Šta kažu ukrajinske vlasti?
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba je na samitu Krimske platforme konstatovao porast učesnika Krimske platforme i rastuću podršku međunarodne zajednice.
Kuleba je tokom svog govora poručio da je deokupacija Krima i svih privremeno okupiranih teritorija Ukrajine nepromenjen cilj. On je učesnicima samita zahvalio na "posvećenosti ostvarenju zajedničkog cilja".
Ukrajinski zvaničnici navode da se Krimska platforma ne odnosi samo na samo poluostrvo, već i na druge privremeno okupirane teritorije.
Odnos Srbije prema Krimskoj platformi predstavlja nastavak politike poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine i odbijanja uvođenja sankcija Rusiji, naveo je za RSE Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike.
On se ipak nada da je to samo privremeno.
"Od takve politike koristi imaju isključivo partije i pokreti koji izbegavaju osudu Rusije kao agresora", naveo je on.
U međuvremenu je 28. avgusta u sedištu Evropske unije saopšteno da se Srbija nije uskladila sa dve odluke Saveta EU o sankcijama Rusiji iz jula zbog Ukrajine.
Srbija je ponovo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa te dve odluke.
Istog dana u Beogradu je saopšteno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa ambasadorom Rusije Bocan-Harčenkom o svim aktuelnim regionalnim i globalnim pitanjima.
Na Vučićevom Instagramu je navedeno da je potvrđena namera Srbije da održava skladne odnose sa Rusijom.
Facebook Forum