Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski imali su "dobar i otvoren" razgovor o pitanjima koja se tiču odnosa dve zemlje, u Atini 22. avgusta, objavljeno je na njihovim službenim nalozima na društvenim mrežama.
"Osvrnuli smo se na dešavanja u Ukrajini i na Kosovu, a ja sam još jednom istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, što jasno i nedvosmisleno govorimo od početka sukoba", napisao je Vučić na Instagramu u utorak, 22. avgusta.
Naveo je da je Srbija podržala evropski put Ukrajine i da će nastaviti "uspešnu saradnju" sa tom zemljom "koja nikada ništa protiv Srbije nije učinila".
"Srbija će nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a gotovo sam uveren da neće biti ni promene stava Ukrajine prema Srbiji po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta. Čini mi se da je to važan posao koji je bio pred nama", kazao je Vučić.
Srbija je jedina zemlja učesnica susreta u Atini i jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu u februaru 2022.
Zelenski je na mreži X, nekadašnjem Tviteru, objavio da je imao otvoren i iskren sastanak na kom je vodio "dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica".
"O zajedničkoj budućnosti naših naroda u zajedničkom evropskom domu. O razvoju naših odnosa, što je u našem zajedničkom interesu", napisao je predsednik Ukrajine na Tviteru.
'U deklaraciji ništa protiv interesa Beograda'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Atini da u deklaraciji koju su na neformalnoj večeri usaglasili lideri sa Balkana, Evropske unije i Ukrajine nema ničega što je protiv interesa Beograda.
"Mi kao mala zemlja ne možemo da menjamo stav velikih zemalja, svi su tražili što snažniji narativ i rečnik, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se u tekstu ne nađe ono što je protivno politici Srbije", rekao je Vučić novinarima.
Dodao je da su protivne politici Srbije bile "dve važne stavke" i da je "jasno da se nije saglasio sa delom koji se tiče sankcija Rusiji", ali je dodao da će o tome "govoriti narodu kad se vrati u Beograd".
Šta piše u Deklaraciji?
Deklaracija je usvojena u ponedeljak uveče, tokom neformalne večere za lidere sa Zapadnog Balkana i najviše zvaničnike Evropske unije u Atini, na kojoj je bio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski
Večeru je priredio grčki premijer Kirijakos Micotakis.
U tekstu Deklaracije, objavljenom na zvaničnoj stranici premijera Grčke, navodi se, između ostalog snažna i "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava".
"Dogovorili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i da odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost."
Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija su navedeni kao regioni čije prihvatanje u EU znači "strateško ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi".
"Naglasili smo potrebu za novom energijom i ponovnim fokusom na proces proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo našu posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu sledeće korake u procesu pristupanja čim završe neophodne reforme", piše u Deklaraciji, čiji integralni tekst na BHSM možete pročitati OVDE.
U diskusiji na neformalnoj večeri, precizira se, lideri regiona razmenili su mišljenja o daljem toku procesa eurointegracija i istaknuto da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za EU, što će doprineti stabilnosti i prosperitetu ne samo regiona već i Evrope u cjelini, prenela je agencija Beta.
Navodi se da su lideri regiona poslali poruku da je za bržu integraciju Zapadnog Balkana u EU potrebna snažna politička podrška.
Vučić se prethodno neformalno susreo sa Zelenskim 1. juna na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji. Prišao je, rukovao se i razmenio nekoliko rečenica sa predsednikom Ukrajine koji je bio u društvu predsednika Vlade Luksemburga Betela Gzavijera, makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog i predsednika Crne Gore Jakova Milatovića.
