Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da se Sjedinjene Američke Države (SAD) ne slažu sa vlastima u Srbiji o uvođenju sankcija direktoru Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandru Vulinu i da imaju problem sa njegovim proruskim opredeljenjem, ali da su dve zemlje generalno zadržale dobre odnose.
U intervjuu za Glas Amerike 22. avgusta, Hil je rekao da su SAD uvele sankcije Vulinu, a ne instituciji, i dodao da je to bio "fer proces, gde su uzete u obzir različite aktivnosti" jer "ljudi koji o tome odlučuju u Vašingtonu razmatraju dokaze i na osnovu toga donose odluke".
Upitan da li je razočaran što je Vulin i dalje direktor srpske tajne policije, Hil je kazao da "razočaranje znači da nisu ispunjena očekivanja", a da je on realista čiji je posao da promoviše bliske veze SAD i Srbije i da utiče da dve zemlje budu na istoj strani.
Povodom navoda da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistirao da se u ovonedeljnoj zajedničkoj deklaraciji lidera sa Balkana, EU, Ukrajine i Moldavije ne nađe poziv za uvođenje sankcija Moskvi, Hil je rekao da je pozicija SAD "veoma jasna", da "svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU".
"Mislimo da je to ispravna stvar. Mnoge male zemlje su uvele sankcije iako im to nanosi štetu, ali su to ipak uradile jer je to u višem interesu i u interesu veće grupe kakva je EU. Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evroatlantskom sistemu", naveo je Hil.
Povodom sastanka Vučića sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim 22. avgusta, Hil je kazao da je bio "ekstremno zadovoljan" kada je video da su njih dvojica seli da razgovaraju.
"Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evroatlantskim sistemima", naveo je.
O pismu nekoliko desetina parlamentaraca iz SAD i evropskih zemalja, koji su apelovali na Zapad da zaoštri odnos prema Vučiću po pitanju Kosova, Hil je rekao da SAD "ne kreiraju politiku zbog uspeha, nego zato što je ispravna".
"Kada formulišemo politiku, vagamo naše interese i ideju da li je to prava stvar koju naša vlada može da uradi. Naravno da bismo voleli da se Briselski dijalog odvija mnogo brže, podržavamo gospodina (Miroslava) Lajčaka jer mislimo da je to pravi pristup. I voleli bismo da vidimo dogovor zasnovan na formiranju Zajednice srpskih opština, kako bi Srbi na severu Kosova znali koja su pravila igre i kako će izgledati njihovi životi", dodao je.
Za nedavnu izjavu ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića da bi Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori moglo da se "obije o glavu" priznanje Kosova, Hil je rekao da to "ne vidi kao pokušaj destabilizacije regiona" i dodao da "svakako ne misli da je gospodin Vučević hteo da ga tako razumeju".
"Svakako bih voleo da vidim bolje odnose među balkanskim zemljama i mislim da je Otvoreni Balkan dobar korak u tom pravcu, kao i Berlinski proces. Voleo bih da vidim više podrške od drugih zemalja u regionu, ali i od Zapada, gde svi razumeju da ove zemlje moraju da sarađuju i da će tako biti bolji partneri ili članovi EU", kazao je.
Hil, koji je 1990-ih pregovarao sa Slobodanom Miloševićem, nije želeo da poredi bivšeg srpskog lidera sa Vučićem, ali je naveo da su "veoma različiti".
"Ne mogu da ih uporedim, oni su veoma veoma različiti, i vreme je drugačije. I ne mogu da govorim o sličnostima i razlikama aktuelnog predsednika sa nekim poput Miloševića, ostaviću to vama i istoričarima", kazao je američki diplomata.
