Pištolj kalibra 9 milimetara sa tri okvira, malokalibarski pištolj i četiri Molotovljeva koktela.
Ovo oružje je 13-godišnji učenik uneo u osnovnu školu "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 3. maja.
U ovoj beogradskoj školi maloletni K. K. ubio je osmoro đaka i radnika obezbeđenja škole.
Teško su ranjeni šestoro učenika i jedna nastavnica.
Policija je navela da motivi napada još nisu poznati.
"Mislim dalje nema, baš smo potonuli", rekla je za RSE Beograđanka Svetlana, nedaleko od škole u kojoj su ubijeni đaci.
Za Mišu Božića, koji je roditelj troje dece, ova tragedija je posledica lošeg društva, svega što se dešava u zemlji.
Ivana Stambolić je rekla da za ovu tragediju nema komentara.
"Ovo se kod nas još nije događalo", navela je.
Šta je predložio predsednik države?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti izneo svoj predlog mera kako bi se sprečila "neka nova nacionalna tragedija".
On je predložio uvođenje moratorijuma za izdavanje, držanje i nošenje oružja u sledeće dve godine, osim kada je reč o lovačkom naoružanju.
Zatim reviziju dozvola za držanje oružja, kao i kontrolu držanja oružja.
Predložio je određivanje krivične odgovornosti za one koji omoguće maloletnicima da dođu do vatrenog oružja i obučavaju maloletnike da rukuju oružjem.
Među Vučićevim predlozima je i razmatranje zabrane pristupa sajtovima koji savetuju kako da se izvrši ubistvo i nabavi droga ili vatreno oružje.
Predsednik Srbije je predložio i mogućnost snižavanja starosne granice za krivično-pravnu odgovornost sa 14 na 12 godina, u skladu sa međunarodnim konvencijama.
Vučić je izneo podatak da u Srbiji građani trenutno poseduju više od 766.000 komada oružja, od čega 232.310 pištolja i revolvera.
Šta kaže Zakon o oružju i municiji?
Prema Zakonu o oružju i municiji vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće) može se nabavljati, držati i nositi na osnovu dozvole Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovo oružje mogu nabavljati i držati punoletni i zdravstveno sposobni koji nisu osuđivani za određena krivična dela.
Zakon predviđa i da lica treba da budu obučena za rukovanje vatrenim oružjem.
Predviđeno je i dokazivanje zdravstvene sposobnosti za držanje i nošenje oružja.
Takođe se kao uslov navodi i postojanje bezbednog smeštaja i čuvanja oružja.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić rekao je da je otac maloletnog napadača imao dozvole za oba pištolja.
"On je imao više komada oružja izdatih 2016. i 2017. godine, tvrdi da su bila zaključana u sefu pod šifrom. Ali, očigledno, da je dete imalo šifru od sefa", rekao je Gašić na konferenciji za novinare.
Držanje oružja u kući 'ukoliko zatreba'
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekao je za RSE da je Zakon o oružju i municiji iz 2015. pooštrio uslove i kriterijume za dobijanje dozvole za posedovanje i nošenje oružja.
"On je prevideo i preregistraciju oružja postojećih vlasnika. Međutim problem je što vlasnici oružja još uvek nisu preregistrovali svoje oružje", naveo je.
On je objasnio da je rok za primenu zakona pomeran nekoliko puta.
Izmenama iz februara 2022. rok za zamenu oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, produžen je do 5. marta 2024. godine.
Prema rečima Predraga Petrovića jedan od strožijih uslova je da treba opravdati razlog zbog koga je nekome potrebno oružje.
On takođe navodi da zakon predviđa i da izabrani lekar koji izdaje lekarsko uverenje ima obavezu da obavesti policiju ukoliko je došlo do promene zdravstvenog stanja koja može da utiče na sposobnost posedovanja i nošenja oružja.
Zapadni Balkan je preplavljen stotinama hiljada ilegalnog oružja nakon ratova 1990-ih.
BBC je preneo da je u 2019. godini procenjeno da u Srbiji ima 39,1 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika, što je treće mesto na svetu, iza SAD i Crne Gore.
Predrag Petrović iz BCBP ukazuje da je bilo lako doći do oružja i da je sada teško da se ono oduzme. On napominje da ima dosta legalnog, ali i dosta oružja u ilegalnom posedu.
"I postoji kultura koja podstiče držanje oružja u kući što se kaže 'ukoliko zatreba'. Deo kulture muževnosti i snage se zasniva takođe na oružju", naveo je Petrović.
Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević naveo je za RSE da višestruko ubistvo u Beogradu mora da otvori mnoga pitanja.
"Pre svega kako sprečavate ovo. Metak je iz oružja ispalio čovek. Ovde je pitanje šta je bilo u njegovoj glavi, šta je doprinelo njegovoj odluci", naveo je Prelević.
Policijski sindikat traži kontrolu oružja
Policijski sindiakt "Rudolf Arčibald Rajs" zatražio je od resornog ministra hitnu akciju kontrole držanja, čuvanja i smeštaja oružja i municije u objektima vlasnika oružja u legalnom posedu.
Oni su naveli da policija nakon provere uslova za inicijalno nabavljanje i držanje oružja ne vrši naknadni nadzor da li se poštuju propisane mere za držanje oružja.
Kako u školama funkcioniše sistem obezbeđenja?
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da je u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" postojao "prsten obezbeđenja".
On je objasnio da je funkcionisao video nadzor i da su bili prisutni radnik obezbeđenja i školski policajac.
Predsednik opštine Vračar, gde se nalazi škola, Milan Nedeljković rekao je novinarima da škola ima bezbednosne kamere, ali da nema detektore za metal.
Prema rečima predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasne Janković bezbednost je isključivo do škole, saveta roditelja i lokalne samouprave.
"Tamo gde ima novca ta bezbednost se nekako i organizuje, tamo gde nema novca obezbeđenja nema uopšte", rekla je Janković novinarima ispred škole "Vladislav Ribnikar".
Šta je školski policajac?
Školski policajac je uveden u Srbiji 2002. godine, sa ciljem da se unapredi bezbednost učenika i škola, spreči problematično ponašanje i smanji broj krivičnih dela u blizini obrazovnih ustanova.
To je bio zajednički projekat ministarstava prosvete i unutrašnjih poslova.
U izveštaju o radu MUP-a iz septembra 2022. godine, kada je aktuelna školska godina počela, navodi se da je "bezbednost učenika, nastavnog osoblјa i školske imovine u proteklom periodu ocenjena visokom ocenom".
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srbiji postoji 331 škola, a da ima 142 školska policajca, dodajući da će predložiti da taj broj bude povećan.
"Ne možemo da imamo u celoj Srbiji policajca po školi, nemoguće je, ali da probamo da još veći broj policajaca imamo po školama", rekao je Vučić.
Školske pucnjave česte u Sjedinjenim Državama
Pucnjave u školama su alarmantno česte u Sjedinjenim Američkim Državama.
Pre dva meseca je teško naoružani bivši učenik ubio troje dece i troje zaposlenih u napadu na privatnu osnovnu školu u Nešvilu, u državi Tenesi, pre nego što ga je ubila policija.
Vatreno oružje je jedan od vodećih uzroka smrti američke dece i tinejdžera.
Pištolji se koriste u 68 odsto oružanih incidenata u školama, a doneseni su iz kuće, od prijatelja ili rođaka, podaci su američke fondacije Sandy Hook Promise.
Prema ovom izvoru procenjuje se da 4,6 miliona dece živi u domovima gde se čuva najmanje jedan napunjen pištolj ili puška.
Takođe se navodi da je gotovo 100 posto napadača u školama delilo preteće poruke pre pucnjave.
Fondaciju Sandy Hook Promise osnovalo je nekoliko članova porodice čiji su članovi ubijeni u decembru 2012. u osnovnoj školi Sandy Hook u Njutonu, u američkoj saveznoj državi Konektikat.
Tada je ubijeno dvadesetoro dece i šestoro odraslih.
Drugi najsmrtonosniji napad u SAD u poslednjih deset godina dogodio se u maju 2022. kada je osamnaestogodišnji napadač otvorio vatru na osnovnu školu Robb u Uvaldeu u Teksasu.
Tada je ubijeno 19 dece i dvoje nastavnika i ranjeno više njih.
Napadač je napustio srednju školu, nije imao krivični dosije niti istoriju mentalnih bolesti. Policija je likvidirala napadača.
Ova pucnjava pokrenula je nacionalnu raspravu o zakonima o oružju u zemlji, a američki predsednik Džo Bajden (Jo Biden) pozvao je na nova ograničenja oružja, u obraćanju naciji nakon napada.
Nakon ubistva 14 studenata i tri člana osoblja u Parklandu na Floridi 2018. napravljen je nacionalni pokret, predvođen mladim ljudima, koji zahtevaju strožiju kontrolu oružja.
Napadač je imao 19 godina i bio je izbačen iz škole, a koristio je poluautomatsku pušku.
U SAD je tokom 2022. bilo 137 incidenata sa vatrenim oružjem na školskim lokacijama. Od toga je 39 incidenata sa učenicima tokom školskih časova, nastave fizičkog vaspitanja i drugih školskih aktivnosti.
Ovo su podaci koje je objavio USA Today citirajući Davida Riedmana, glavnog istraživača podataka za školske incidente sa pucnjavom u Centru za nacionalnu odbranu i bezbednost mornaričke postdiplomske škole.
Baza podataka se odnosi na K-12 škole u SAD. To su škole od osnovne do srednje, sa učenicima od 5 do 17 godina starosti.
Smrtonosni napad na školu i u Rusiji
Smrtonosni napad na školu dogodio se i u Rusiji u septembru 2022. godine.
Tada je naoružani napadač sa kukastim krstom na majici ubio 17 osoba, uključujući 11 dece, i ranio 24 osobe, među kojima je 22 dece, u školi u gradu Iževsku, u centralnoj Rusiji.
U Norveškoj 2011. ubijeno 77 uglavnom mladih
U Norveškoj je 2011. godine zabeležen jedan od najtežih masovnih zločina, kada je neonacista Andreas Brejvik ubio 77 mahom mladih ljudi.
On je automobil-bombom ubio osmoro ljudi u Oslu, a zatim još 69, većinom tinejdžera, u omladinskom kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja.
Brejvik je osuđen na maksimalnu kaznu od 21 godinu zatvora, koja se, prema zakonodavstvu Norveške, može produžiti na neodređeno vreme ako se smatra da osuđeni predstavlja stalnu pretnju po društvo.
