Direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković izjavio je 19. aprila da će naredna rudna dijaloga Srbije i Kosova, koja bi trebalo da bude održana 2. maja u Briselu, biti posvećena Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.
On je rekao da će se ući u "najkonkretnije korake" kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, ali ne onako kako to želi premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti), "već onako kako je to dogovoreno kroz četiri sporazuma iz 2013. i 2015. godine".
Petković je za Radio-televiziju Srbije rekao kako je prvi korak da Upravljački tim predstavi svoj nacrt statuta Zajednice, a da potom usledi rasprava o tom predloženom nacrtu koji mora da sadrži sve odrebe koje su usaglašene u opštim principima iz 2015. godine.
"To je ono na čemu ćemo insistirati, to je ono što je u duhu sporazuma i onoga što smo se dogovorili u Ohridu. Naravno da na tome moramo da insistiramo, bez Zajednice prosto je nemoguće o bilo čemu razgovarati", ocenio je Petković.
Kako je najavljeno u prvoj nedelji aprila, do kraja meseca Upravljački tim bi trebalo da predstavi nacrt statuta za formiranje Zajednice opština. To su najavili glavni pregovarači Kosova i Srbije u dijalogu o normalizaciji odnosa, Besnik (Bislimi) Bisljimi i Petar Petković, nakon sastanka u Briselu 4. aprila.
Međutim, ne zna se tačno ko čini ovaj tim, odnosno ko je napisao statut za formiranje Zajednice. Uprkos upornim upitima, Radio Slobodna Evropa (RSE) od Vlade Kosova nije uspeo da dobije konkretna imena ljudi koji čine Upravljački tim.
Petković je za RTS naveo da Kosovo tačno 10 godina od kada je potpisan Briselski sporazum odbija da formira Zajednicu srpskih opština i ocenio da za to posebnu odgovornost snosi međunarodna zajednica.
"Kada pogledate sve ono što se dešavalo u poslednjih 10 godina, videćete da posebnu odgovornost snosi, pre svega, međunarodna zajednica - Evropska unija i oni koji su podržali proces dijaloga, zato što su oni bili dužni da izvrše pritisak na Prištinu da Zajednica bude formirana", rekao je Petković.
Prema njegovim rečima, Zajednica predstavlja "kičmu procesa dijaloga", a Srbija je u taj proces ušla kako bi kroz tu zajednicu bila obezbeđena kolektivna i individualna prava za srpski narod, kako je predviđeno Briselskim i drugim sporazumima.
On je naglasio da Zajednica za Beograd predstavlja ključni uslov za dalji proces normalizacije odnosa sa Kosovom, te da ono što je dogovoreno u Ohridu podrazumeva da je prva obaveza, i to Kosova, upravo formiranje Zajednice.
Devetnaestog aprila pre deset godina (2013), tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i bivši premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thaqi) potpisali su "Prvi sporazum o glavnim principima normalizacije" odnosa Kosova i Srbije, tzv. Briselski sporazum.
U sporazumu koji ima 15 tačaka, predviđeno je osnivanje zajednice većinski srpskih opština na Kosovu i integracija policije i pravosuđa sa severa Kosova u okvire kosovskog sistema.
