Naftni gigant Saudi Aramko (Aramco) je objavio da je prošle godine zaradio 161 milijardu dolara, tvrdeći da je to najveća ikada zabeležena godišnja dobit te kompanije.
Veliki profit te kompanije proizašao je iz rasta cena energenata pošto je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine, a sankcije zbog toga ograničile prodaju ruske nafte i prirodnog gasa na zapadnom tržištu.
Aramko se nada da će povećati proizvodnju da bi iskoristio potražnju dok Kina ponovo ulazi na globalno tržište posle ukidanja domaćih ograničenja zbog korona virusa koja su pogodila njenu proizvodnju.
Jačanje Aramka bi moglo da donese milijarde potrebne za plaćanje planova prestolonaslednika Mohameda bin Salmana koji želi da razvije futurističke gradske pejzaže kako bi se Saudijska Arabija udaljila od nafte, piše agencija Asošijejted pres (AP).
Dobit je porasla za 46,5 odsto u poređenju sa 2021. kada je billa 110 milijardi dolara, a 49 milijardi 2020. godine kada se svet suočio sa najgorim blokadom zbog pandemije korona virusa, obustavljanja putovanja i cena nafte koje su nakratko bile negativne.
Aramko je proizvodnju sirove nafte držao na 11,5 miliona barela dnevno 2022, a nada se da će dostići 13 miliona barela dnevno do 2027. Da bi povećao tu proizvodnju, planira da potroši čak 55 milijardi dolara ove godine na kapitalne projekte.
Aramko je objavio dividendu od 19,5 milijardi dolara za četvrti kvartal 2022. godine, koja će biti isplaćena u prvom kvartalu ove godine.
Rezultati kompanije Aramko, na koju se gleda kao na lidera globalnog tržišta energenata, iznad su ogromnih profita koje su ostvarili britanski energetski gigant BP, američki "Ekson Mobil", "Šhel" i drugi 2022.
Referentna sirova nafta tipa "Brent" sada se prodaje za oko 82 dolara po barelu, a cena je u junu prošle godine premašila 120 dolara. Kompanija Aramko, čije bogatstvo zavisi od globalnih cena, objavila je rekordnu dobit od 42,4 milijarde dolara u trećem kvartalu 2022. godine posle skoka cena.
Visoke cene dodatno su zaoštrile veze tog kraljevstva i Sjedinjenih Država, koje su tradicionalno garant bezbednosti Persijskog zaliva zbog tenzija sa Iranom.
Kraljevstvo je prošle jeseni saopštilo da je Bajdenova administracija nastojala da odloži odluku OPEK-a i saveznika, uključujući Rusiju, da smanje proizvodnju, što bi povećalo cene.
Problem sa ekologijom
Saudijski planovi razvoja finansirani prodajom nafte izazivaju kritiku ekoloških i aktivista za judska prava.
Generalna sekretarka Amnesti internešenela, Anjes Kalamar, kritikovala je godišnji profit Aramka jer dolazi od "prodaje fosilnih goriva - najvećeg pokretača klimatske krize".
"Još je šokantnije jer je ovaj višak nagomilan tokom globalne krize troškova života i potpomognut povećanjem cena energenata koje je rezultat agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", saopštila je ona.
Kalamar je ukazala da je Saudijska Arabija zbog smrtnih kazni "jedan od najvećih svetskih dželata", da je u višegodišnjem ratu u Jemenu i da proganja disidente.
"Ovi izuzetni profiti, kao ni bilo koji budući prihodi Aramka, ne bi trebalo da se koriste za finansiranje kršenja ljudskih prava, njihovo prikrivanje ili pokušaj da se zataškaju", rekla je.
Ogromni naftni resursi Saudijske Arabije čine je jednim od najjeftinijih mesta na svetu za proizvodnju sirove nafte.
Na svakih 10 dolara povećanja cene barela nafte, Saudijska Arabija će zaraditi dodatnih 40 milijardi dolara godišnje, prema Institutu za međunarodne finansije.
Saudijska vlada i dalje poseduje većinu akcija kompanije Saudi Aramko.
