Ruski čovek na čelu službe bezbednosti – tako poznavaoci prilika i deo opozicionih partija komentarišu imenovanje Aleksandra Vulina, dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Tu odluku je Vlada Srbije donela na sednici 1. decembra.
BIA je nacionalna služba bezbednosti i deo je bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije.
Vulin, koji se o imenovanju za sada nije oglašavao, je na to mesto došao nakon kontinuiranih susreta sa ruskim zvaničnicima, brojnih kontroverznih izjava koje je dao sa mesta ministra policije i prethodno ministra odbrane, ali i posle još uvek nerazjašnjene afere sa stanom koji je platio 200.000 evra.
Brojni susreti sa ruskim zvaničnicima
Predrag Petrović, direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ovo kadrovsko rešenje problematično iz nekoliko aspekata.
"Sa spoljnopolitičkog aspekta deluje da je Vulin 'oficir za vezu' između Srbije i Rusije. On se u više navrata sastajao sa različitim državnim funkcionerima u Moksvi, bez obzira na funkciju koju je obavljao", kaže Petrović.
On podseća da se Vulin prošle godine u svojstvu ministra unutrašnjih poslova sastao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom i sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajem Patruševim.
Ove godine je u Moskvi imao susret sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, čime se upisao kao jedan od malobrojnih evropskih političara koji je posetio Rusiju nakon što je ta zemlja pokrenula invaziju na Ukrajinu.
"Srbija jedina…nije postala deo antiruske histerije", poručio je iz Moskve u avgustu 2022. godine.
Srbija je, pored Turske, jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Predrag Petrović kaže da nije sigurno je li Vulinovo imenovanje isključivo odluka Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića, ili je "tu Moskva umešala prste".
"To je loša poruka koja se šalje zapadnim partnerima, ali i građanima Srbije", kaže Petrović.
Lovac na 'unutrašnje neprijatelje'
Ništa manje nije problematično Vulinovo imenovanje ni sa aspekta unutrašnje politike, ocenjuje Predrag Petrović. On podseća da je, kao ministar unutrašnjih poslova, Vulin u opozicionim strankama i aktivistima video unutrašnje neprijatelje.
"Imao je izjave da ekološke proteste protiv iskopavanja litijuma vode strane službe i da se finansiraju iz inostranstva", podseća Petrović.
On ukazuje i na Vulinov pokušaj da u proceduru progura Zakon o unutrašnjim poslovima koji je predviđao ozakonjenje masovnog biometrijskog nadzora u Srbiji.
"To je bila neka vrsta digitalne autokratije po uzoru na Kinu", kaže Petrović.
Nakon burne reakcije nevladinih organizacija ovaj nacrt je povučen iz procedure.
Na pitanje da li očekuje promene u radu BIA sa Vulinom na čelu, Predrag Petrović kaže da je od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine ta institucija funkcionisala kao "tajna politička policija".
"Ako i dođe do nekih promena, može doći samo do promena na gore i pojačanja tih aktivnosti BIA", smatra Petrović.
Ko je Aleksandar Vulin?
Aleksandar Vulin je na čelu Pokreta socijalista, manjeg koalicionog partnera Srpske napredne stranke.
Od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) 2012. godine na vlast, Vulin je obavljao više važnih državnih funkcija – bio je direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije i na čelu tri ministarstva - rada, odbrane i policije.
I tokom devedesetih godina, Vulin je bio učesnik vlasti - jedan je od osnivača partije Jugoslovenska levica (JUL), na čijem je čelu bila supruga tadašnjeg predsednika Savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
'Srpski svet'
U javnosti je Vulin poznat po propagiranju "srpskog sveta" – nacionalističke ideje da "svi Srbi treba da žive u jednoj državi".
Taj termin je prvi put upotrebio kao ministar odbrane, u septembru 2020. godine. U obraćanjima javnosti je objašnjavao da je "zadatak političara da stvore srpski svet i objedine Srbe gde god budu živeli".
Od predsednika Srbije su zvaničnici regiona više puta tražili da se ogradi od Vulinovih izjava.
Vučić je, tim povodom, u julu 2021. godine izjavio da je zvanična državna politika "da su granice Srbije nepovredive, a da se Beograd ne bavi tuđim granicama".
Draži mu Ratko Mladić nego Nataša Kandić
Poznat je po izjavi da mu je više stalo do ratnog zločinca Ratka Mladića nego do Nataše Kandić, aktivistkinje koja se bavi tranzicionom pravdom.
Vulin je to izjavio 10. novembra 2021. kada je policija razdvajala desničare i aktiviste za ljudska prava, koji su protestovali zbog murala Mladiću u centru Beograda.
Kada je Haški tribunal u junu 2021. osudio Mladića na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina, Vulin je saopštio na sajtu svoje stranke da je to "osveta", a ne "pravda".
'Nagrada za šovinizam'
Marko Milosavljević, aktivista nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) kaže za RSE da je Vulin postavljanjem za prvog čoveka BIA dobio "nagradu za šovinizam koji je širio prema okolnim narodima".
"On je promovisao politiku mržnje gde god je stigao. Ovo je jako loša poruka i za građane Srbije i za građane u regionu", kaže Milosavljević.
On napominje da je Vulin i kao ministar unutrašnjih poslova i prethodno kao ministar odbrane promovisao likove i dela osuđenih ratnih zločinaca iz Srbije.
"Ja se nadam da kao direktor BIA neće nekog od njih angažovati kao savetnike za pitanje bezbednosti", kaže Milosavljević.
Negiranje masakra u Račku
Vulin u decembru 2021. kao ministar unutrašnjih poslova masakr u Račku na Kosovu opisao kao "veliku laž i strašan falsifikat".
Tu izjavu ministra u Vladi Srbije osudili su EU i Stejt Department.
Srpske policijske i vojne snage na Kosovu ubile su 15. januara 1999. godine u Račku 45 albanskih civila, među kojima je bilo žena i dece.
Pogrdno o Albancima i Hrvatima
Kao ministar u Vladi Srbije kosovske Albance je nazivao pogrdnim imenom "Šiptari" ignorišući presudu suda u Srbiji po kojoj je taj termin "politički nekorektan i uvredljiv".
Susednu državu Hrvatsku je nazvao "iskompleksiranom ustaškom državom".
To je naveo u saopštenju u oktobru nakon što je Hrvatska zahtevala da se u sankcija EU protiv Rusije, Srbiji ne dozvoli dopremanje ruske nafte preko Janafa.
Antimigrantska politika
Kao ministar policije poručivao je da Srbija neće biti parking za migrante.
"Moramo poštovati naše zakone da bi zaštitili ne samo naš prostor već i način života naših građana", rekao je 6. oktobra 2022.
Afera 'tetka'
Vulin će ostati upamćen i po aferi "tetka". U septembru 2017. je, objašnjavajući kako je došao do 200.000 evra za stan, kao ministar odbrane rekao da mu ih je "pozajmila ženina tetka iz Kanade".
Otkriće o stanu objavili su istraživački novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.
Upitan kako je uneo novac u zemlju, odgovorio je "devet po devet hiljada". Iznos veći od 10.000 evra, naime, mora da se prijavi na granici.
Reakcije iz opozicije
Marinika Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), ocenila je1. decembra da je Aleksandar Vulin "lice koje nikad ne bi prošlo bezbednosnu proveru ni u jednoj normalnoj zemlji".
Ona je na Tviteru napisala da se novi direktor BIA "dokazao prisluškujući rusku opoziciju u Srbiji".
"To ga je preporučilo za čelo BIA? Tepajmo joj od danas Informbiro", napisala je Tepić.
Tepić je aludirala na optužbe koje je protiv Vulina, u vreme dok je bio ministar unutrašnjih poslova, izneo ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza. On je krajem 2021. optužio Vulina da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji.
Vulin je te tvrdnje demantovao i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak.
Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) smatra da je imenovanje Aleksandra Vulina na čelo Bezbednosno informativne agencije još jedno kadrovsko rešenje vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) "koje uništava institucije Republike Srbije".
"Aleksandar Vulin je kao ministar policije imao zadatak da proizvodi nestabilnost u regionu, vređa Hrvate, Albance i Bošnjake i obračunava se sa građanskim opcijama, a sada prelazi na funkciju sa koje će biti direktna pretnja svim građanima koji su protiv režima Aleksandra Vučića", navodi PSG u saopštenju od 1. decembra.
Dodaju da će Vulinovo imenovanje "potpuno zaustaviti saradnju sa bezbednosnim agencijama država Evropske unije i SAD i doprineti dodatnoj izolaciji Srbije".
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) je ocenila je istog dana da je glavnu reč u izboru Vulina na čelo BIA imao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko.
"Očito je da vlast bezbednosni sektor i definitivno predaje u ruke ruskom interesu. BIA će sa Vulinom na čelu biti običan servis za borbu protiv opozicije i kritičke misli", saopštio je LSV.
Ambasada Rusije se o ovim navodima nije javno oglašavala.
RSE je Vulinovom Pokretu socijalista poslao upit da prokomentarišu ocene iz redova opozicije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Facebook Forum