(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Nakon što je Rusija tokom prethodnog vikenda najavila povlačenje iz sporazuma sa Ujedinjenim nacijama (UN) o transportu žitarica preko Crnog mora, Zapad ponovo pokušava da nađe rešenje kako bi tone žita proizvedenog u Ukrajini prebacio na svetska tržišta.
Uprkos tome što možda postoji diplomatsko rešenje u poslednjem trenutku kako bi se dogovor koji ističe 19. novembra održao u životu, sve oči bi sada mogle da budu okrenute ka Briselu, da poveća mogućnost da ukrajinska roba stigne na tržište drugim rutama kroz Evropsku uniju.
Blok je takav, delimično uspešan dogovor već napravio tokom leta, ali je ostalo pitanje da li za taj potez ima dovoljno novaca, vremena i kapaciteta kako bi ga ponovio - ukoliko je neophodno.
Zašto je izvoz preko Crnog mora važan?
Ukrajina je jedna od glavnih zemalja u proizvodnji poljoprivrednih dobara, najviše pšenice kukuruza i suncokretovog ulja, a izvoz je neophodan kako za državnu kasu te zemlje, tako i za suzbijanje gladi u zemljama tzv. Trećeg sveta, posebno oko Afričkog roga. Zbog toga se svet uplašio posledica blokade ukrajinskih luka na Crnom moru ranije ove godine.
Iz luka se izvozilo 90 odsto svih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda i ubrzo je 20 miliona tona žita ostalo zaglavljeno u skladištima. Odgovor EU stigao je početkom maja pokretanjem takozvanih "puteva solidarnosti" – svojevrsne logističke mreže između bloka i Ukrajine koja je uključivala železničke, drumske i unutrašnje plovne puteve, te saradnju carinskih i vlasti država sa obe strane granica.
Od maja do 20. oktobra "putevima solidarnosti" izvezeno je više od 14 miliona tona žitarica i dodatnih 15 miliona tona nepoljoprivrednih proizvoda, kao što su čelik i nafta. Ovo je bio jedan od najmanje zapaženih, a ipak najznačajnijih doprinosa Evropske unije Kijevu od izbijanja rata.
Neke političke mere za ubrzanje prevoza na granici EU i Ukrajine su preduzete odmah; nulta stopa PDV-a na ukrajinsku robu do kraja 2022. godine – koja će verovatno biti produžena i nakon toga – bila je značajna. Druge mere uključuju odstupanja od kvota i tarifa do juna sledeće godine i ukidanje nekih fitosanitarnih provera životinjskih proizvoda koji nisu namenjeni tržištu EU.
Uprkos tome, treba imati u vidu da je transport ukrajinskih proizvoda preko crnomorskih luka u normalnim vremenima i jeftiniji i lakši jer brodovi mogu da premeste veće količine robe u jednom potezu.
Četrnaest miliona tona prevezenih kopnom za pet meseci je impresivno, ali vredi podsetiti da je crnomorski ugovor o žitu, od kada je stupio na snagu sredinom jula, do sada omogućio izvoz 9,5 miliona tona. I to samo iz nekoliko odabranih luka.
Šta Brisel dodatno može da uradi?
Najmanje 12 teretnih brodova isplovilo je iz ukrajinskih luka u ponedeljak (31. oktobra), ali ostaje pitanje šta EU može da uradi ako svi brodovi ponovo ostanu usidreni?
Već krajem septembra, zvaničnici EU su objavili da su počeli da uočavaju ograničenja kapaciteta i uska grla na dve glavne trake – "Severnim putevima" preko Poljske i preko "Dunavske rute" koja vodi do luke Konstanca u Rumuniji.
Upozorili su i da čekanja čine 40 odsto ukupnih logističkih troškova, što znači da svaka tona žitarica poskupljuje transport za 80-90 evra. Sada je neophodno da se Brisel još jednom dodatno angažuje i pronađe načine da smanji kilometarske redove na svojim granicama sa Ukrajinom. To podrazumeva i druge mere osim već postojećih odricanja od dodatnih provera, dažbina i poreza.
Drugim rečima, neophodna je ekonomska investicija. I to je neophodna brzo. Jer postoje problemi na obe strane. Budžet EU za 2022. godinu je već poprilično "rastegnut", a sporazum Brisela o finansijskoj pomoći Ukrajini 2023. godine nije na vidiku.
Ostaje nada da će 18 milijardi eura biti dostupno, uglavnom u pozajmicama, ali koliko će od tog iznosa ići na poboljšanje "puteva solidarnosti" kada Kijev ima toliko hitnih potreba?
Tu je i trka s vremenom. Čišćenje Dunava kako bi se tom rekom povećao komercijalni saobraćaj je neophodno, ali se neće desiti preko noći. Ista situacija je sa prugama između Ukrajine i Poljske. Rezultat prve studije o tome kako ih sinhronizovati biće objavljen sledeće godine.
S druge strane, tu i tamo postoje male pobede i ulaganja koja mogu doneti bar neku razliku u kratkom roku. Skeneri za bržu proveru tereta vozila mogli bi da ubrzaju proces, ali oni koštaju tri miliona evra po komadu i rok za nabavu je 12 do 18 meseci.
Zato će za neke zemlje EU biti izazov kako da ih doniraju zemljama na prvoj liniji, kao što je Poljska.
Druga moguća rešenja uključuju više parking mesta za teretni saobraćaj na granicama, dodatne trake za razdvajanje komercijalnog i privatnog saobraćaja ili čak potpuno nove granične prelaze. Već ove jeseni mogla bi da bude završena obnova jednog graničnog prelaza na ukrajinsko-slovačkoj granici i dva nova prelaza na granici Ukrajine i Rumunije.
Zvaničnici EU se takođe nadaju da će im još jedan aspekt ići na ruku: pristupanje Ukrajine Konvenciji o zajedničkom tranzitu 1. oktobra. Ugovor, koji je već bio na snazi između EU i nekoliko evropskih zemalja koje nisu članice, nudi zajedničke procedure za međunarodni tranzit robe i značajno smanjuje količinu papirologije.
Zvaničnici EU opisali su pridruživanje Kijeva kao "potencijalnu promenu igre", koja može da skrati vreme carine "sa minuta na sekunde".
Međutim, upozoravaju da se ne očekuje magično rešenje za sva pitanja, jer je Ukrajini potreban period postepenog uvođenja u procese.
Diplomate EU entuzijastično najavljuju da su putevi solidarnosti "tu da ostanu" i da će postati još važniji u budućnosti – i kada je reč o rekonstrukciji Ukrajine i budućem približavanju jedinstvenom tržištu. To je svakako dobra vest – za budućnost. Do tada, nemojte očekivati da će oni zameniti crnomorske izvozne rute kada su najpotrebnije – sada.
