Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i premijerka Velike Britanije, Liz Truss su osudile ruske akcije u Ukrajini.
One su se sastale na marginama generalne skupštine Ujedinjenih nacija i nakon susreta su izdale zajedničko saopštenje u kojem su ocenile da su pozivi ruskog predsednika Vladimira Putina da se mobilišu delovi stanovništva znak da "ruska invazija ne uspeva".
"To je izjava o slabosti. Oni su prepoznali hrabrost i junaštvo ukrajinskog naroda i istakli njihovu zajedničku posvećenost održavanju podrške Ukrajini u njenoj borbi sve dok je to potrebno" navele su u zajedničkom saopštenju predsednica EK i šefica britanske diplomatije.
Ruski lider je naredio vojnu mobilizaciju usred nedavnih vojnih gubitaka zemlje u Ukrajini tokom ukrajinske vojne kontraofanzive.
Putin je, u televizijskom obraćanju naciji emitovanom ranije 21. septembra, takođe upozorio Zapad da ne blefira da koristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da zaštiti rusku teritoriju.
Putinov potez uslijedio je dan nakon što su regije koje kontroliše Rusija u istočnoj i južnoj Ukrajini objavile da planiraju održati glasanje o ulasku u sastav Rusije, akcija koja bi mogla eskalirati rat nakon nedavnih uspjeha ukrajinske vojske u njenoj tekućoj kontraofanzivi na sjeveroistoku zemlje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je zajedno s drugim ruskim zvaničnicima dugo odbacivao bilo kakve razgovore o mobilizaciji, ustvrdio je 21. septembra da se Rusija ne bori samo protiv Ukrajine, već i protiv NATO-a zato što članice alijanse isporučuju oružje Kijevu.
U međuvremenu, opozicioni pokret Vesna pozvao je na proteste širom zemlje 21. septembra, rekavši "Hiljade ruskih muškaraca, naših očeva, braće i muževa, biće bačeni u ratnu mašinu za mljevenje mesa. Za šta će umirati? Šta će majka i djeca koja plaču za njima?"
Putinova vlada je pojačala suzbijanje bilo kakvog neslaganja u Rusiji otkako je 24. februara naredila vojnicima da uđu u Ukrajinu.
Ubrzo nakon Putinovog obraćanja, ruski mediji su izvijestili o oštrom porastu potražnje za avionskim kartama u inostranstvu usred očigledne borbe za odlazak uprkos previsokim cijenama letova.
Svi letovi iz Moskve za Istanbul, Jerevan, Taškent i Baku zakazani za 21. i 22. septembar su rasprodati, piše ruski poslovni list RBC.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će Putinova mobilizacija hiljada dodatnih vojnika eskalirati sukob i da je njegova prijetnja upotrebom nuklearnog oružja "opasna i nepromišljena retorika".
Stoltenberg je rekao da su Putinovi potezi pokazali "da rat ne ide po njegovim planovima" i da je jasno da je ruski predsjednik napravio "veliku pogrešnu procjenu".
Članica Evropske unije, Letonija, koja se graniči s Rusijom, neće ponuditi utočište nijednom Rusu koji bježi od mobilizacije trupa Moskve, rekao je letonski ministar vanjskih poslova Edgars Rinkevics, navodeći zabrinutost za sigurnost.
Njemački kancelar Olaf Scholz, govoreći u Generalnoj skupštini UN-a 20. septembra, rekao je da će Putin odustati od svojih "imperijalnih ambicija" samo ako prizna da ne može pobijediti u ratu.
Susjed Ukrajine, Poljska, rekla je da će Rusija pokušati uništiti Ukrajinu i promijeniti njene granice.
"Učinit ćemo sve što možemo sa našim saveznicima, kako bi NATO još više podržao Ukrajinu kako bi se mogla braniti", rekao je poljski premijer Mateusz Morawiecki.
Američka ambasadorica u Ukrajini Bridget Brink napisala je na Tviteru da je mobilizacija znak "slabosti, ruskog neuspjeha".
Britanski ministar odbrane Ben Wallace ponovio je tu ocjenu, opisujući Putinov potez kao "priznanje da njegova invazija propada".
Holandski premijer Mark Rutte rekao je da je Putinova naredba o mobilizaciji znak panike u Kremlju, koju ne treba shvatiti kao direktnu prijetnju potpunog rata sa Zapadom.
"Mobilizacija, raspisivanje referenduma u Donjecku, sve je to znak panike. Njegova retorika o nuklearnom oružju je nešto što smo čuli mnogo puta ranije, i ostavlja nas hladnima", rekao je Rutte za holandski NOS.