Novoj gazeti, jednom od retkih preostalih nezavisnih medija u Rusiji, u četvrtak, 15. Septembra, oduzeta je poslednja licenca za rad.
Vrhovni sud Rusije je zapravo zabranio onlajn verziju Nove gazete, nekoliko dana nakon što je moskovski okružni sud ovaj medij i njegov njen sestrinski časopis "Ne" ("Ali"), osnovan pre manje od tri meseca.
Nadzorno telo Rozkomnadzor optužio je veb verziju Nove gazete da je više puta prekršila ograničenja nametnuta "stranim agentima", naziv koji se primenjuje na list, kao i na mnogobrojne druge organizacije koje su u sukobu sa Kremljom.
Glavni i odgovorni urednik Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir za svoje napore da podrži kritičko izveštavanje vesti, kritikovao je ovu odluku suda.
"Da li shvatate da bi vaš zahtev uništio Novu gazetu, novinu sa 30-godišnjom istorijom?" rekao je obraćajući se Roskomnadzoru. "Očigledno shvatate."
"Ono što radite je ubistvo. Stotinama ljudi uskraćujete posao, a čitaocima – u martu ih je bilo 27 miliona – pravo na informisanje", kazao je Muratov
Govoreći kasnije ispred suda, on je najavio žalbu žalbenom veću Vrhovnog suda.
List, koji je bio jedan od ključni na ruskoj medijskoj sceni od svog osnivanja 1993. godine novcem od Nobelove nagrade za mir pokojnog sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, fokusirao se na istraživački rad kao vodeći u toj oblasti, čak i kada su medijske slobode bile smanjene.
Novaja Gazeta je u martu obustavila operacije u Rusiji nakon što je upozorena zbog kršenja novih zakona koji nameću strogu cenzuru na izveštavanje o sukobu u Ukrajini.
Muratov je presudu nazvao "informativnim genocidom" i rekao da će to znatno otežati istraživačko novinarstvo jer novinari više neće moći da istražuju delovanje vlasti.
Neki od zaposlenih u listu otvorili su onlajn predstavništvo u Evropi, čije su publikacije blokirane u Rusiji.
Muratov, koji je prodao Nobelovu medalju da bi pomogao ukrajinskim izbeglicama, 3. septembra je predvodio povorku na sahrani Gorbačova, svog finansijskog pomagača i prijatelja.
