Najveći broj slučajeva maltretiranja i zastrašivanja novinara tokom 2021. i početkom 2022. godine zabeležen je u Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji, pokazao je izveštaj Saveta Evrope "Odbrana slobode štampe u vremenima tenzija i sukoba", objavljen 27. aprila.
Izveštaj 15 medijskih organizacija, partnera Saveta Evrope, pokazao je da je u 2021. drastično skočio procenat pretnji medijskim slobodama, te da je u 2021. zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija nego 2020. godine.
"Najviše pretnji novinarima bilo je usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Najveći broj ovih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a kao novi trend su zabeležene i pretnje preko telefona. U ovom smislu, posebno se izdvajaju Rusija, Srbija, Kipar i Bugarska", stoji u izveštaju.
Ističe se da su u regionu Zapadnog Balkana zabeleženi slučajevi u kojima su i državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija, a napadi su posebno bili izraženi na mitinzima i protestima.
"Bezbednost medijskog osoblja na tim događajima toliko bila ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovo osoblje prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena", navodi se u izveštaju.
Ističe se da je bilo i pretnji smrću novinarima, posebno u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Holandiji i Srbiji.
'Polovičan uspeh' Srbije u zaštiti novinara
Izveštaj Saveta Evropa ukazuje da je bilo i pozitivnih pomaka, te da je nekoliko zemalja usvojilo planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, među kojima je i Srbija, za koju se navodi da je u tome imala polovičan uspeh.
U tekstu Izveštaja stoji da je vlada Srbije u decembru 2020. uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, ali da se već u martu 2021. pet novinarskih i medijskih udruženja povuklo iz nje, navodeći kao razlog "nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK".
Ističe se da su u Srbiji "SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a posebno je na meti neprofitna istraživačka mreža o kriminalu i korupciji – KRIK".
"Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se, takođe, pominje da su u decembru 2021. godine partneri Platforme za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope i druge grupe koje se bore za slobodu medija pozdravile presudu kojom je potvrđena krivica četiri bivša zvaničnika srpske službe Državne bezbednosti za ubistvo, kako se navodi, "vodećeg novinara i glavnog urednika" Slavka Ćuruvije ubijenog 1999. godine.
Pretnje ne prestaju
Reakcije na pretnje novinarima u Srbije stižu i na dan objave Izveštaja Saveta Evrope.
Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina i nekolicina medijskih udruženja osudili su 27. aprila pretnje programskom direktoru Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Dinku Gruhonjiću i njegovoj porodici i ocenili da je za to odgovorna država.
"Upozoravamo nadležne organe da je Dinko Gruhonjić često meta napada desničarskih i ekstremističkih organizacija u Srbiji, ali da da su najnovije pretnje posebno opasne jer su upućene i direktno članovima njegove porodice", navodi se u saopštenju.
Napad na Gruhonjića desio se u noći 25. aprila, kada je osoba putem društvene mreže Fejsbuk u više navrata je uputila pretnje njemu i njegovoj porodici.
Medijska udruženja podsećaju da ovo nije prvi napad na Gruhonjića, te da je na državi i njenim institucijama odgovornost da tome stanu na put.
U Srbiji je tokom poslednjih 25 godina ubijeno troje novinara.
Pored ubistva Slavka Ćuruvije, reč je o slučajevima ubistva Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu, i Milana Pantića ubijenog 11. juna 2001. godine u Jagodini.
Nijedan slučaj do sada nije dobio sudski epilog.
Takođe, slučaj koji je do sada ostao bez sudskog epiloga je i slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića, novinara lokalnog portala "Žig info", kome je kuća u naselju Vrčin, nadomak Beograda, zapaljena u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine, kada je u garažu ubačen molotovljev koktel.
Jovanović i njegova supruga su se u tom trenutku nalazili u kući iz koje su uspeli da izađu.
Apelacioni sud je 24. decembra 2021. ukinuo prvostepenu presudu bivšem predsedniku beogradske opštine Grocka i nekadašnjem funkcioneru vladajuće Srpske napredne stranke Dragoljubu Simonoviću, koji je bio osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora kao naredbodavac paljenja kuće novinara.
"Osećam se poraženo, ali neću stati", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinar Milan Jovanović nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu i naložio ponovno suđenje.
