Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da su članice Alijanse saglasne da avioni NATO ne treba da lete iznad Ukrajine i da njegove trupe ne bi trebalo da budu prisutne u toj zemlji, uprkos molbama Kijeva da se uspostavi zona zabrane letova iznad zemlje.
"Bilo je govora oko zone zabrane letova, međutim, saveznici se slažu da ne bi trebalo da avioni NATO-a deluju iznad ukrajinskog vazdušnog prostora ili NATO trupe na ukrajinskoj teritoriji", potvrdio je Stoltenberg.
Nakon sastanka sa ministrima spoljnih poslova država članica NATO-a u Briselu 4. marta, Stoltenberg je novinarima rekao da "postoje dokazi da Rusija koristi kasetne bombe u svojoj invaziji".
"Videli smo upotrebu kasetnih bombi i videli smo izveštaje o upotrebi drugih vrsta oružja koje bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava", rekao je on.
Stoltenberg je ponovo pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da "odmah i bez uslova" prekine napade na Ukrajinu.
Stoltenberg je rekao da će Rusija verovatno intenzivirati napad, koji je počeo 24. februara, a da će narednih dana "verovatno biti još gore".
Dolaze dani koji će verovatno biti gori. Sa više smrti, više patnje i više razaranja, dok ruske oružane snage donose teže naoružanje i nastavljaju sa napadima širom zemlje", upozorio je Stoltenberg.
Pomoć za odbrambene snage BiH i Gruzije
On je potvrdio da su članice NATO odlučile da pojačaju pomoć, naročito za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju, koje se smatraju ugroženim zemljama zbog Ruske invazije.
Kako je objasnio Stoltenberg, ministri inostranih poslova zemalja članica NATO nisu doneli konkretnu odluku oko BiH i Gruzije te da se radi o širokom dogovoru da se učini više kako bi ove zemlje ojačale svoje odbrambene i bezbednosne institucije, više obuke u reformama kao i ostalih aktivnosti u ovom pravcu.
"U BiH vidimo veoma krhku i nestabilnu situaciju sa zapaljivom retorikom i ozbiljnim izazovima jedinstvu te države", rekao je Stoltenberg odgovarajući na novinarsko pitanje na koji je način ta zemlja ugrožena zbog ruske invazije.
Stoltenberg je i uoči sastanka pozvao Rusiju da povuče trupe iz Ukrajine i da se angažuje na pronalasku diplomatskog rešenja.
Američki državni sekretar Anthony Blinken (Entoni) je takođe potvrdio spremnost alijanse da odbrani svaku državu članicu ako se to pokaže potrebnim.
"Mi nismo u potrazi za sukobom. Međutim ako dođe do sukoba, mi smo spremni, i zaštitićemo svaki pedalj teritorije NATO", poručio je Blinken.
Na sastanku NATO-a učestvovali su i ministri inostranih poslova Švedske i Finske, država koje imaju neutralan status prema NATO.
Rusija je 4. marta nastavila invaziju na Ukrajinu, a Ministarstvo odbrane Rusije je objavilo da je pod njihovom kontrolom nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini.
Prethodno je nakon ruskog napada izbio požar u objektu za obuku u ovoj najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi.
Ukrajinske službe za hitne slučajeve saopštile su da su uspele da ugase požar i da je nivo radijacije normalan.
Svetski lideri optužili su Rusiju da ugrožava bezbednost čitavog kontinenta nakon što su njene snage granatirale nuklearnu elektranu.
