Inflacija SAD sve ubrzanije raste dostigavši u januaru 7,5 procenata na godišnjem nivou, što je najveći rast od februara 1982, poništavajući efekte povećanje plata i učvršćujući odluku Federalnih rezervi za povećanjem kamatnih stopa, prenosi AP.
Na mesečnom nivou rast cena je dostigao 0,6 odsto, kao što je bilo i u decembru prošle godine, saopštilo je u četvrtak, 10. februara Ministarstvo rada.
Cene ubrzano rastu u celoj ekonomiji, od hrane i nameštaja do zakupa stanova, avionskih karata i struje.
Manjak zaliha i radnika u kombinaciji sa obilnom pomoću federalnih vlasti, ultra niskim kamatnim stopama i snažnom potrošnjom doveli su do skoka inflacije u prošloj godini i malo je znakova da će uskoro značajnije usporiti.
Plate rastu najbržim tempom u poslednjih 20 godina, što može da pritisne kompanije da podignu cene kako bi pokrile veće troškove rada. Luke i skladišta su preopterećeni, jer su stotine radnika u lukama Los Anđelesa i Long Biča, najprometnijih u zemlji, prošlog meseca bili odsutni zbog bolesni. Zbog toga je došlo do nestašica mnogih proizvoda i rezervnih delova.
Troškovi zakupa stanova porasli su za 0,5 odsto u januaru, najbržim tempom u poslednjih 20 godina. Cene struje su samo u januaru porasle za 4,2 odsto, što je najveći rast u poslednjih 15 godina i za 10,7 odsto više nego godinu dana ranije. Prošlog meseca, nameštaj i potrepštine za domaćinstvo poskupeli su za 1,6 procenta, što je najveći jednomesečni porast od 1967. godine.
Cene avionskih karata porasle su za 2,3 odsto. Cene novih automobila, koje su skočile tokom pandemije zbog nedostatka kompjuterskih čipova, ostale su nepromenjene prošlog meseca, ali su porasle za 12,2 odsto u odnosu na pre godinu dana. To je zauzvrat ubrzalo rast cena polovnih automobila; za 1,5 odsto u januaru i vrtoglavih 41 odsto u odnosu na pre godinu dana.
Zbog stalnog rasta cena mnogi Amerikanci sve manje mogu da priušte hranu, gas, kiriju, brigu o deci i druge potrepštine. U širem smislu, inflacija se pojavila kao najveći faktor rizika za ekonomiju i ozbiljna pretnja predsedniku Džou Bajdenu i demokratama u Kongresu na izborima na sredini mandata krajem ove godine.
Među Amerikancima koji se bore sa skupljom hranom i benzinom je Kortni Laki (Courtney Luckey), koja je promenila svoje navike u kupovini i radi dodatno u prodavnici u Šarlotu u Severnoj Karolini, gde živi.
Laki (33) je nekada mogla da u prodavnici napuni kolica za 100 dolara. Sada, kaže, jedva polovinu kolica sa istom sumom. Paradajz je dostigao skoro 5 dolara za funti (450 grama), „što mislim da je suludo“, kaže Laki. Ona je prešla na paradajz u konzervi i da koristi kupone namenjene za pomoć siromašnijem stanovništvu.
U protekloj godini, naglo povećanje troškova gasa, hrane, automobila i nameštaja ugrozilo je budžete mnogih Amerikanaca. U decembru su ekonomisti sa Vorton škole Univerziteta u Pensilvaniji procenili da je prosečno domaćinstvo moralo da potroši 3.500 dolara više nego 2020. za identičnu količinu roba i usluga.
Izveštaj od četvrtka će pojačati pritisak na Fed i njenog čelnika Džeroma Pauela (Jerome Powell) da pooštre uslove za zaduživanje u cilju usporavanja inflacije. Pauel je pre dve nedelje signalizirao da će centralna banka ove godine verovatno nekoliko puta povećati svoju referentnu kratkoročnu stopu, a da će prvo gotovo sigurno uslediti na sledećem sastanku u martu.
Imajući u vidu najnovije podatke o inflaciji, neki ekonomisti i investitori kažu da bi Fed mogao da podigne ključnu stopu u martu za pola procenta, a ne za uobičajenu četvrtinu.
Vremenom će više stope povećati troškove za širok spektar zaduživanja, od hipoteka i kreditnih kartica do zajmova za kupovinu automobile te potrebe privrede. To bi moglo da ohladi potrošnju i inflaciju, ali za Fed postoji rizik da bi stalno pooštravanje uslova zaduživanja moglo da izazove novu recesiju.
Prošle nedelje je prosečna stopa na 30-godišnju fiksnu hipoteku skočila na 3,69 odsto, najviše u poslednje dve godine. Povećanje kamata će obeshrabriti neke od potencijalnih kupaca nekretnina.
Mnoge velike korporacije očekuju da će nestašice u snabdevanju potrajati najmanje do druge polovine ove godine. Kompanije od Chipotlea do Levi’sa takođe su upozorile da će verovatno ponovo podići cene ove godine, nakon što su to učinile 2021.
Chipotle je saopštio da je povećao cene menija za 10 odsto kako bi nadoknadio rastuće troškove govedine i transporta, kao i veće plate zaposlenih. Ovaj lanac restorana je naveo da će razmotriti dalje povećanje cena ako inflacija nastavi da raste.
Rukovodioci Chipotlea, kao i Starbucks-a i nekih drugih kompanija, ističu su da njihovi kupci za sada ne izgledaju uznemireni višim cenama.
Kompanija Levi Strauss & Co. podigla je cene prošle godine za 7 odsto iznad nivoa iz 2019. zbog rastućih troškova, uključujući radnu snagu, i planira da to učini ponovo ove godine. Uprkos tome, kompanija sa sedištem u San Francisku poboljšala je svoje prognoze prodaje za 2022.
„Trenutno je svaki signal koji vidimo pozitivan“, rekao je izvršni direktor Čip Berg (Chip Bergh).
