Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS), koje je najveći proizvođač lignita u zemlji, navodi da su rudari zatražili je pisane garancije predsednika države da se neće zatvarati rudnici uglja.
„Rudari Kolubare i Kostolca traže od predsednika Srbije Aleksandra Vučića pisane garancije da će ih sačuvati od neprijatelja u zemlji i inostranstvu koji žele da zatvore naše rudnike“, navodi se u izjavi dostavljenoj medijima 8. decembra koju potpisuje v.d. direktora Milorad Grčić.
Kolubara i Kostolac su rudnici uglja u sklopu sistema EPS-a, koje je zaduženo za osam termoelektrana.
Ukoliko rudari ne dobiju garancije predsednika države, kako se navodi u izjavi EPS-a krenuće „peške u marš na Beograd“.
V.d. direktora EPS-a Milorad Grčić navodi da je povod za reakciju više od 15.000 rudara EPS-a zahtev poslanice Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viole fon Kramon upućen Evropskoj uniji (EU) „da se zatvore rudnici i termoelektrane u Srbiji“.
Fon Kramon je zajedno sa evroposlanikom Petrosom Kokalisom u autorskom tekstu od 7. decembra za Euractiv navela da su termoelektrane na ugalj „slepa tačka EU“.
Fon Kramon i Kokalis su u tekstu zatražili od EU da pojača insistiranje na tome da zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija smanje zagađenje, ističući da „pojedine zemlje koje teže EU“ ne uspevaju da se pridržavaju propisanih standarda zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj.
"Neke od zemalja koje teže EU ne uspevaju da se pridržavaju standarda zagađenja vazduha iz svojih termoelektrana na ugalj, a kamoli da preseku linije za ugalj i krenu na put ka dekarbonizaciji“, navodi se u autorskom tekstu.
Na tekst fon Kramon reagovala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.
U saopštenju od 8. decembra ona je rekla da je cilj da Srbija u energetskoj tranziciji ostane energetski bezbedna i da ne zavisi od uvoza električne energije.
Mihajlović je u saopštenju podržala rudare i javno preduzeće EPS.
„Dalje ruke od rudnika i rudara i puna podrška EPS-u i njegovim radnicima“, poručila je Mihajlović u saopštenju.
Na izjavu koju potpisuje v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića, reagovala je opoziciona Demokratska stranka. U saopštenju su Grčića da „huška“ rudare na građane koji su u Beogradu i desetinama gradova Srbije dva vikenda zaredom blokirali glavne puteve, tražeći povlačenje izmena Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji.
„Resorni odbor Demokratske stranke za energetiku i rudarstvo upozorava Milorada Grčića da ne huška rudare na građane koji se na ulicama opravdano bore za svoja prava, da ne seje strah među rudarima i da ne pokušava da odgovornost za tešku situaciju u EPS-u prebaci na nekog drugog“, navodi se u saopštenju DS-a.
Srbija je u novembru 2020. na Samitu u Sofiji potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi, čime se, zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana, obavezale na potpunu dekarbonizaciju do 2050, odnosno prestanak proizvodnje električne energije iz uglja i prelazak na obnovljive izvore.
Takođe, obavezala se da će uložiti da smanji i postepeno ukine subvencije za ugalj, „uz striktno poštovanje pravila o državnoj pomoći“.
Gotovo sedamdeset odsto (68,8 odsto) struje koja se proizvede u Srbiji dolazi od uglja, odnosno iz termoelektrana na ugalj.
Na to ukazuju podaci iz Godišnjeg izveštaja Agencije za energetiku Srbije (AERS) za 2020. godinu.
Dominantna vrsta uglja koja se u Srbiji koristi je niskokalorični lignit, koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.
Srpske termoelektrane najveći zagađivač u Evropi
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch" iz 2021. godine, ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.
Najveći zagađivač je termoelektrana „Kostolac B“ u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je „Nikola Tesla“ B1 i B2, nadomak Beograda.
U poslednjem godišnjem izveštaju Energetske zajednice, regulatornog tela EU u oblasti energetike o primeni evropske regulative u državama, potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici na njihovom evropskom putu, navodi se da su ključni izazovi u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana upravo nepostojanje taksi na emisije ugljen-dioksida i državne subvencije za ugalj.
“Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina izvoze u Evropsku uniju struju proizvedenu od uglja i od tog izvoza veoma lepo zarađuju. Ali, to ne može trajati doveka”, izjavio 15. novembra tadašnji direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač na onlajn konferenciji na kojoj je predstavljen izveštaj.
