Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) rapravljaće na sastanku u ponedeljak (15. novembar) o prilikama na Zapadom Balkanu. Poseban naglasak u toku debate biće posvećen situaciji u Bosni i Hercegovini.
Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell je uoči početka sastanka ocenio da "generalno situacija na Zapadnom Balkanu nije dobra".
Osvrćući se na situaciju u Bosni i Hercegovini, Borrell je ocenio da u zemlji postoje "tendencije koje podrivaju jedinstvo zemlje i štete njenom evropskom putu".
Ministri će imati pred sobom, dokument koji je pripremila evropska služba za spoljne poslove gde se ocenjuje da je situacija na Zapadnom Balkanu u poslednjih nekoliko meseci "sve izazovnija".
U ovom dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, spominje se produbljivanje političke krize u Bosni i Hercegovini, tenzije na severu Kosova, kao i međupartijske podele u Crnoj Gori koje, kako se kaže, "parališu politički sistem" u zemlji.
"Nesuglasice među zapadnobalkanskim partnerima koče sprovođenje regionalnih integracija", navodi se u dokumentu koji će biti predmet rasprave na nivou evropskih ministara.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je poručio da je proširenje "najjači alat" EU, stoga evropske institucije trebaju nastaviti sa ovom politikom.
O situaciji u regionu se pred početak ministarskog sastanka oglasio i hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman koji je ocenio da se situacija pogoršava te da su podele, prema njemu, sve veće.
"Izjave i akcije koje podsećaju na devedesete godine prošlog veka moraju da prestanu", izjavio je novinarima Grlić Radman.
Ocenivši da se na Zapadnom Balkanu preti demokratiji i teritorijalnom integritetu, ministar inostranih poslova Hrvatske je poručio da ostaje ključna politika proširenja EU.
"Potreban nam je snažan politički pristup kako bi se stvari pokrenule napred", poručio je Radman.
Govoreći o situaciji u BiH, šef hrvatske diplomatije je naglasio da "jačanje separatizma produbljuje nestabilnost", a kao rešenje navodi puno poštovanje jednakosti tri konstitutivna naroda i poziva na hitno sprovođenje izborne reforme u zemlji.
Ovo je drugi put u toku ove godine da se evropski ministri inostranih poslova bave prilikama u regionu. Sličnu raspravu su ministri imali u maju ove godine.
Ne očekuje se usvajanje zaključaka osim slanja jakih političkih poruka zemljama regiona.