Dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova će se održati pre 22. juna, saopštio je visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borell (Žozep Borelj).
Nakon susreta ministara inostranih poslova zemalja članica EU, Borell je naglasio da je 27 šefova evropskih diplomatija izrazilo jasno očekivanje da što pre dođe do obnavljanja dijaloga Prištine i Beograda.
“Ne možemo da idemo na letnje odmore bez obnove ovog procesa”, upozorio je.
Inače, 22. juna se održava Savet opštih poslova EU gde se okupljaju ministri nadležni za evropska pitanja, a taj sastanak u junu će biti posvećen pitanjima proširenja, odnosno između ostalog i mogućnosti otvaranja novih poglavlja u pristupnom procesu između Srbije i EU.
Borell je ponovio da je datum o nastavku dijaloga usaglašen sa novim premijerom Kosova, Albinom Kurtijem (Aljbin) koji je prilikom prve zvanične posete Briselu, prema Borellovim rečima, istakao da mu je potrebno vremena da analizira dokumentaciju i šta je urađeno u procesu pregovora koji su vodili njegovi prethodnici.
“Nadam se da će do tada (pre 22. juna) oni imati sve neophodne informacije kako bi došli u Brisel dobro pripremljeni”, izjavio je Borell.
Zapadni Balkan dve godine nije bio na agendi ministara inostranih poslova EU
Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije su 10. maja održali “stratešku debatu” o situaciji u zemljama Zapadnog Balkana i to je prva rasprava o regionu nakon dve godine.
“Zapadni Balkan je geopolitički problem. Rekao sam ministrima da sada imamo pred sobom načela i da će oni, nadamo se, doći sa svojim konkretnim predlozima, i da nećemo morati da čekamo još dve godine da bi se vratili ovoj temi”, izjavio je Borell najavivši mogućnost da se tema regiona vrati na agendu ministara inostranih poslova EU ponovo na letnjem zasedanju, odnosno junskom sastanku.
Evropski šef diplomatije je naglasio da Zapadni Balkan ima geostratešku važnost za EU te da je glavna i jasna poruka koja je proizašla sa susreta “nedvosmislena evropska perspektiva za ceo region”.
Borell je istakao da nema govora o razdvajanju paketa gde su Severna Makedonija i Albanija kada je u pitanju otvaranje pristupnih pregovora sa ovim zemljama. Ova Borellova poruka u ime 27 država članica dolazi u periodu kada postoji mogućnost da Bugarska ponovo blokira u junu, otvaranje pregovora sa Severnom Makeodnijom, i mogućnošću da se ovo odobri za Albaniju budući da zemlja nema bilateralnih sporova ni sa jednom državom u EU.
“Mi moramo da unapredimo pristupni proces sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ni u jednom trenutku nismo ciljali na odvajanje ovih država”, rekao je Borell ocenivši “zabrinjavajućim” informacije o mogućem razdvajanju.
Prema rečima šefa evropske diplomatije, ministri EU su se složili da treba ubrzati proces evropskih integracija za Srbiju i Crnu Goru. Oni su ponovili podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine ali su od tamošnjih lidera zatražili ubrzanje u ustavnim reformama.
Takođe se u toku rasprave, kako je rečeno na kraju sastanka, govorilo i o nophodnosti da se odobri vizna liberalizacija za Kosovo.
Borell je uoči rasprave na nivou ministara inostranih poslova EU objavio lični blog u kojem ističe da će debata o Zapadnom Balkanu biti posledica “ozbiljnih poteškoća” sa kojima se trenutno suočava region.
On je između ostalog spomenuo borbu protiv pandemije COVID-19, odnose Beograda i Prištine, kao i nedostatak napretka u pristupnim pregovorima Albanije i Republike Severne Makedonije, kao i trenutne probleme u Crnoj Gori.
Sve su ovo razlozi, kako je izneo Borell na blogu, zašto je on odlučio da sastanak šefova evropskih diplomatija bude posvećen prilikama u regionu, jer kako je naveo, evropski blok želi da vidi napredak zemalja Zapadnog Balkana ka EU.
Uoči početka sastanka Borell je naglasio da je najvažnija debata ona koja će biti posvećena Zapadnom Balkanu.
Ministar inostranih Poslova Portugala, Augusto Santos Silva, čija zemlja predsedava Evropskom unijom je naglasio da se radi o veoma važnoj političkoj debati o Zapadnom Balkanu.
“Ovaj region je od suštinske važnosti za stabilnost i bezbednost Evrope”, poručio je Silva.
Hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman je uoči sastanka rekao da je neophodan streteški pristup prema regionu koji je u neposrednoj blizini EU.
“Naši partneri moraju pokazati konkretne rezultate u demokratskoj transformaciji, ljudskim pravima i vladavini prava. Ovo je ključno za evropski put. Međutim mi (EU) im moramo pomoći na ovom putu i moramo ispuniti naše obaveze”, poručio je Radman istakavši da pre svega ovo podrazumeva otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i viznu liberalizaciju za Kosovo.
On je poručio da Crna Gora mora ostati posvećena evropskom putu a Srbija treba da prevaziđe nasleđe rata. Za Hrvatsku, prema Radmanu, najvažnije pitanje u ovoj debati će biti situacija u BiH.
Rasprava je bila planirana za sastanak u aprilu, međutim budući da su tada ministri raspravljali u formatu video-linije, tema je prebačena za majsko okupljanje.
“Zapadni Balkan je isuviše važna tema za nas, stoga tretiranje ovog pitanja zahteva fizičko prisustvo svih ministara. Zato smo se svi složili da se o regionu raspravlja u maju kada će u Brisel doći svi ministri”, objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedan diplomatski izvor.
'Težak sastanak' Borella sa tročlanim Predsedništvom BiH
Josep Borell se u ličnom blogu osvrnuo na nedavni razgovor koji je obavio sa tročlanim Predsedništvom Bosne i Hercegovine (BIH).
“Bio je to težak sastanak, sa mnogo napada i optužbi između tri člana Predsedništva BiH. Sa svoje strane, poslao sam im snažnu i jasnu poruku”, istakao je Borell u blogu.
Osvrćući se na prošlogodišnje obeležavanje 25 godišnjice Daytonskog sporazuma, evropski šef diplomatije je podsetio da su se tom prilikom članovi Predsedništva BiH obavezali da će pojačati napore kako bi osigurali da svi građani mogu živeti dostojanstveno, uz obostrano priznanje, poštovanje i razumevanje.
“Retorika koja dovodi u pitanje integritet Bosne i Hercegovine ide u suprotnom smeru i mora se zaustaviti. Govoriti o secesiji, novim granicama, daljim etničkim podelama ili ratu je opasno i neprihvatljivo”, podvukao je evropski šef diplomatije naglasivši da stav EU ostaje neizmenjen te da se u potpunosti podržava teritorijalni ingeritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Budućnost zemlje je u evropskom bloku, međutim Borell naglašava da zemlje članice EU žele videti veći progres nego što je bio slučaj u proteklom periodu.
“Nema više praznih reči. Samo akcija i napredak mogu pokrenuti Bosnu i Hercegovinu napred na putu pridruživanja EU i dovesti do statusa kandidata. Nedostatak napretka i kontinuirana retrogradna retorika i postupci imali bi suprotan efekat”, upozorio je Borell.
S tim u vezi on je spomenuo neophodnost preduzimanja ustavnih reformi u zemlji. On je podvukao da je svestan da su reforme teške i da se dotiču vrlo osetljivih pitanja, stoga je naglasio neophodnost za konstruktivan angažman svih lidera širom političkog spektra i civilnog društva kako bi došlo do uspeha.
Facebook Forum