U Srbiji je na Institutu "Torlak" do sada proizvedeno milion i po doza ruskih vakcina protiv korona virusa Sputnjik V, a očekivanja su da se do kraja godine proizvede četiri miliona doza, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
Popović je rekao da se sa ruskim državnim institutom "Gamaleja" koji proizvodi vakcine, razgovara i o nekim novim oblicima saradnje u borbi protiv COVID-19, jer "Gamaleja" ispituje novi lek, "nazalni sprej", koji bi se koristio umesto klasične vakcine.
"Nadamo se da će i na ovom novom projektu sarađivati Torlak i Gamaleja", rekao je Popović na otvaranju Srpsko-ruskog poslovnog foruma. On je naveo da je Srbija "postala prva zemlja u Evropi koja je uspostavila proizvodnju vakcine Sputnjik V na svojoj teritoriji".
Vakcina Sputnjik V nema dozvolu Evropske agencije za lekove i Svetske zdravstvene organizacije.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) saopštila je 10. septembra da očekuje da Rusija preda sve dokumente o vakcini Sputnik V radi njihove procene.
Izvoz u Rusiju 2,5 milijarde dolara
Ministar Nenad Popović naveo je da je prošle godine izvoz iz Srbije u Rusiju bio 2,5 milijarde dolara, i da se najviše izvozilo voće i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Kako je saopšteno, Popović je ocenio da "to treba da se promeni, da se izvoze proizvodi sa višom vrednošću, uključujući inovativne tehnologije".
"U strukturi izvoza u Rusiju preovlađuju poljoprivredni proizvodi, dok dominantnu ulogu u uvozu imaju prirodni gas i nafta", rekao je Popović.
"Srbija je jedina država u Evropi koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Taj sporazum omogućava srpskim kompanijama da praktično sve što proizvedu u Srbiji izvezu u Rusiju bez carina", istakao je Popović.
Popović je ukazao da je "jedan od prioriteta" za Srbiju privlačenje direktnih stranih investicija iz Rusije.
"Srbija, zbog izuzetne kadrovske baze, odličnih povoljnosti za investitore, kao i mogućnosti bescarinskog izvoza u zemlje Evropske unije, može da bude centar ruskih ulaganja u Evropi", rekao je Popović.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko napomenuo je da poslovni forum dolazi nekoliko dana uoči zasedanja međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Rusije, čiji cilj je da se nađu mehanizmi da se robna razmena podigne - ne samo na nivo pre izbijanja pandemije, nego i da se poveća i dostigne četiri milijarde dolara godišnje.
"Naše ekonomije su uspele da prevaziđu ovaj teški period i ima osnova za veću saradnju", rekao je Bocan Harčenko, napominjući da ekonomskoj saradnji pogoduje dobar nivo i atmosfera političkih odnosa.
Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose. Obe zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost. Rusija glasa protiv prijema Kosova u Ujedinjenim nacijama, dok zauzvrat Srbija odbija da uvede sankcije Moskvi.
Upravo zbog saradnje sa Rusijom Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.
I vojna saradnja Srbije i Rusije brine zapad. U junu ove godine izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je da zajednička vojna vežba sa Belorusijom i Rusijom ne pomaže napretku Srbije u evrointegracijama.