Štetan uticaj čovečanstva na klimu "je činjenično stanje", smatraju naučnici Ujedinjenih nacija u najvećoj do sada studiji o klimatskim promenama koju je izradio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) - grupa UN koja je pregledala više od 14.000 naučnih radova.
U izveštaju se kaže da bi tekuće emisije štetnih gasova takođe mogle da dovedu do prekida ključne granice temperature za nešto više od jedne decenije.
Autori takođe ističu da se porast nivoa mora koji se približio visini od dva metra do kraja ovog veka "ne može isključiti", prenosi BBC.
Ipak, postoji nova nada da bi ozbiljno smanjenje emisije štetnih gasova moglo stabilizovati porast temperatura.
Ova otrežnjujća procena Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) predstavljena je u dokumentu od 42 stranice kao Sažetak preporuka za kreatore politika.
Vodi se nizom izveštaja koji će biti objavljeni u narednim mesecima i prvi je veliki naučni pregled o klimatskim promenama od 2013. godine. Njegovo objavljivanje dolazi manje od tri meseca pre ključnog samita o klimi u Glazgovu poznatog kao COP26.
Samit, COP26, koji vode UN, smatra se kritičnim trenutkom da se klimatske promene stave pod kontrolu. Lideri iz 197 zemalja će se sastati kako bi pokušali dogovoriti akciju.
Svetski lideri su rekli da ovo upozoravajuće otkriće mora da dovede do hitnih novih politika i preusmeravanja globalne ekonomije na niske razine karbona.
Autori izveštaja veruju da će se porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa dostići do 2040. po bilo kojem scenariju, a ako se emisije plonova ne smanje do porasta temperature može doći i ranije.
Ovo je već bilo predviđeno u specijalnom izveštaju IPCC-a iz 2018. godine, dok je nova studija to samo potvrdila.
“Dostićićemo 1,5 stepeni Celzijusa mnogo ranije u pojedinačnim godinama. Već smo došli do toga tokom dva meseca 2016. u periodu kada se pojavio uragan El Ninjo”, rekao je profesor Malte Meinshausen, jedan od autora IPCC izveštaja sa Univerziteta u Melburnu.
Poruka svetskim liderima strašnija je i nedvosmislenija nego ikada pre.
"Neosporno je da ljudske aktivnosti uzrokuju klimatske promene", kaže Ko Barrett, potpredsednik UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama i viši savetnik za klimu u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu, prenosi NPR.
"Svaka od poslednje četiri decenije bila je najtoplije u istoriji od predindustrijskog doba."
Autori - gotovo 200 vodećih naučnika za klimu - nadaju se da će nalazi izveštaja biti na prvom mestu kada se svetski lideri sastanu na velikoj klimatskoj konferenciji u novembru.
Od svake nacije traži se da dođe na samit COP26 sa novim planovima za smanjenje emisije stakleničkih plinova na nivo koji će ograničiti globalno zagrejavanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa pre industrijske ere, što je cilj za koji je u izveštaju navedeno da je još uvek moguće dostići, ali da je krajnji trenutak za to.
"Današnji izvještaj Radne grupe je crveni alarm za čovečanstvo", rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Guterres.
"Ako sada udružimo snage, možemo sprečiti klimatsku katastrofu. Ali, kako današnji izvještaj jasno pokazuje, nema vremena za odlaganje i nema mesta za izgovore. Računam na vladine lidere i sve zainteresovane strane da osiguraju uspeh COP26", poručio je.
Neki radovi koje je proučio panel pokazuju da se neke promene koje ljudi nenamerno čine po klimu neće poništiti stotinama ili možda hiljadama godina.
Poslednjih godina u svetu se beleže rekordne temperature, besne požari i razorne poplave.
Posljedice požara na Prokletijama
Alok Sharma, britanski ministar koji vodi samit, rekao je tokom vikenda da u svetu skoro nestaje vremena da se izbegne katastrofa - a efekti klimatskih promena već se dešavaju.
Međuvladin panel okuplja predstavnike svetskih vlada koji ocenjuju istraživanja naučnika. To znači da sve vlade prihvataju nalaze.
Poslednji panel održan je 2013. godine, a istraživači kažu da se od tada mnogo stavova učvrstilo.
Ranije su, na primer, oklevali da ekstremne događaje, poput toplotnih talasa i bujnih kiša, pripišu barem delimično klimatskim promenama. U slučaju toplotnog udara u Sjedinjenim Državama u junu, uvereni su da bi rekli da bi to bilo gotovo nemoguće bez klimatskih promena.
Kažu da će svet biti sve topliji.
Takođe će - naročito u severnoj Evropi - biti vlažnije, mada će se i suše povećati sa promenom vremenskih obrazaca.
Panel je proučavao radove koji pokazuju da će nivo mora nastaviti da raste stotinama ili verovatno hiljadama godina zbog toplote koja je već zarobljena duboko u okeanima.
Istraživanja ipak potvrđuju da ako se političari mogu držati globalnog povećanja temperature na 1,5 stepeni Celzijusovih, najgore katastrofe se i dalje mogu izbeći.
Profesor Piers Forster, stručnjak za klimatske promene sa Univerziteta u Leedsu, rekao je da će izveštaj „moći da kaže mnogo više o ekstremima koje danas doživljavamo i da će se moći kategorizirati da su naše emisije gasova staklene bašte uzročnici, a takođe će se pogoršati “.
"Izveštaj će imati dosta loših vesti o tome gde smo i kuda idemo, ali tamo će biti i optimizma“, rekao je on za BBC .
Jedan od razloga za optimizam koji je spomenuo bio je da još uvek postoje šanse da se globalno zagrevanje zadrži na ispod 1,5 stepeni Celzijusovih.
Stručnjaci kažu da su uticaji klimatskih promena daleko ozbiljniji kada je povećanje veće od 1,5 stepeni. Do sada su se globalne temperature popele na 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Pariškim sporazumom o klimi 2015. godine postavljen je cilj da se zadrži povećanje globalne prosečne temperature na najviše 2 stepena Celzijusova i da se pokuša da se ne prekorači 1,5 stepen.
