Rekordno visoke temperature u junu širom sveta potvrdila su upozorenja stručnjaka da planeti preti trajno globalno zagrevanje koje može dovesti do povećanja temperature od dva stepena Celzijusa. Zašto?
Globalno zagrevanje, prema oceni eksperata, izaziva ekstremne vremenske neprilike i suše koje mogu milione ljudi ostaviti bez hrane.
Toplotni talasi zbog globalnog zagrevanja
Toplotni talas u Kanadi u junu odneo je desetine života, javlja britanski javni servis BBC. U kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija zabeleženo je u junu 46.6 stepeni Celzijusa, čime je oborena rekordno visoka temperatura od 45 stepeni u toj zemlji iz 1937. godine.
Potraga za hladom i plažom
U saveznoj državi Oregon na zapadu Sjedinjenih Država, zabeležene su takođe rekordne temperature iznad 40 stepeni Celzijusa.
"Toplije je u delovima na zapadu Kanade nego u Dubaiju", rekao je za BBC Dejvid Filips (David Phillips), klimatolog.
Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je 2020. da temperature na Arktiku rastu dvostruko brže od globalnog proseka.
Vladimir Đurđević, klimatolog i vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da se svet sada suočava sa ubrzanjem klimatskih promena koje su počele početkom 20. veka.
“Planeta je danas u proseku toplija za jedan stepen (Celzijusa, prim. aut) u odnosu na kraj 19. veka”, kaže Đurđević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On objašnjava da do globalnog zagrevanja dolazi zbog toga što su se u poslednjih sto godina intenzivno koristila fosilna goriva (nafta, ugalj i prirodni gas) za proizvodnju energije.
“Njihovim sagorevanjem (fosilnih goriva, prim. aut.) emituje se velika količina ugljen dioksida u atmosferu i ostaje u atmosferi skoro pa zauvek, nekoliko hiljada godina”, kaže on.
Ugljen dioksid je gas koji, prema njegovim rečima, pojačava efekat “staklene bašte”, odnosno ubrzava proces zagrevanja planete.
Koje su posledice?
“Iako nam je ovo leto toplo, nekima pretoplo, mi samo možemo da očekujemo da će nam leta biti još toplija“, kaže Đurđević.
On kaže da je jedan od problema kada je reč o klimatskim promenama taj da u doglednoj budućnosti ne možemo da sprečimo posledice globalnog zagrevanja.
„Za razliku od drugih problema, kao što je zagađenje vazduha koji može biti bolji ako ugasimo zagađivače, klima se ne može vratiti na onu koja je bila početkom 20. veka. Kada bi prestali da emitujemo ugljen dioksid, mi bismo zagrevanje samo zadržali na nivou kada smo prestali sa emisijama“, objašnjava on.
Beograd na +38 °C u hladu
Letnja temperatura iznad 40 stepeni Celzijusa, koja je u svetu izazvala povećan broj poziva službama hitne pomoći, nije ni blizu najrazornija posledica globalnog zagrevanja.
Kako se navodi u nacrtu izveštaja Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPCC) u koji je Frans pres imao uvid, 80 miliona ljudi više biće u riziku od gladi do 2050. godine. "Ekstremne vrućine", kako navode stručnjaci IPCC, mogle bi da ugroze 420 miliona ljudi na Zemlji.
Đurđević objašnjava da je rizik od gladi realan jer globalno zagrevanje dovodi do otežane proizvodnje hrane zbog suše i vremenskih nepogoda.
„Meteorološki i klimatski ekstremi (koje izaziva globalno zagrevanje, prim. aut.), kao što je suša, ekstremne padavine, oluje, grad mogu vrlo negativno da utiču na poljoprivredu. Takođe, zajedno sa novom klimom poljoprivredne kulture napadaju i nove bolesti koje nisu karakteristične za to podneblje“, navodi Đurđević.
On ističe da su još 90ih godina 20. veka objavljivani izveštaji koji su predviđali ozbiljne posledice globalnog zagrevanja na proizvodnju hrane.
„Danas vidimo da su te prognoze bile tačne i ono što zabrinjava je što sada imamo još manje optimistične prognoze za budućnost“, ističe on.
Kako zaustaviti globalno zagrevanje?
„Postoje realne šanse da nešto uradimo i dalje“, kaže Đurđević.
Pariški sporazum o klimi, koji su sve države sveta potpisale 2015. godine, ima za cilj da zadrži rast globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa, a, ukoliko je moguće, unutar maksimalnih 1,5 stepeni Celzijusovih kako bi se sprečile najgore posledice klimatskih promena.
Kako bi smanjile emisije, države, prema rečima Đurđevića, ulažu u obnovljive izvore energije i izbacuju fosilna goriva iz proizvodnje električne energije.
„Put koji treba da se sledi je taj da će se umesto uglja za proizvodnju električne energije koristiti obnovljivi izvori, na prvom mestu vetar sunce i voda“, kaže on.
Prema njegovim rečima nove tehnologije, bazirane na obnovljivim izvorima, su sve jeftinije i dostupnije.
Evropska unija (EU) je u julu predstavila plan za suzbijanje posledica klimatskih promena koji uključuje planove za oporezivanje avionskog goriva i efektivnu zabranu prodaje automobila na benzinski i dizel pogon u roku od 20 godina.
Za ove mere će biti potrebno odobrenje država članica i Evropskog parlamenta, što bi moglo potrajati dve godine.
Do 2019. godine EU je smanjila emisije za 24 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Više od 50 vodećih gradova sveta na putu je da pomogne da globalno zagrevanje ostane ispod 1,5 stepeni Celzijusa, pisalo je u izveštaju C40 mreže gradova iz 2020, kako prenosi britanski Gardijan (The Guardian).
Ipak, na obeležavanju pete godišnjice Pariškog klimatskog sporazuma u decembru 2020. generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš (Antonio Guteress), bivši premijer Portugala, rekao je da postojeće obaveze država nisu dovoljne da ograniče porast temperature.
"Ako ne promenimo pravac delovanja, mogli bismo da krenemo ka katastrofalnom porastu temperature za više od tri stepena u ovom veku", rekao je Gutereš.
Magazin „Nature“ pisao je 2020. godine da mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Države, još uvek slede energetske strategije kojima se daje prednost i subvencioniše fosilno gorivo.
Sjedinjene Države povukle su se iz Pariškog sporazuma 2020. godine, ali su dolaskom novog predsednika Džo Bajdena (Joe Biden) 2021. godine vraćene.
Džo Bajden predstavio je u decembru 2020. tim za životnu sredinu za koji se nada da će podstaći aktivniji pristup SAD borbi protiv klimatskih promena i zagađenja.
Kina je u martu 2021. objavila petogodišnji plan koji se odnosi na smanjenje emisije ugljen dioksida, ali je pružio malo detalja kako će zemlja ispuniti svoj cilj neto nula emisija do 2060. godine, pisali su svetski mediji.
Zapadni Balkan na udaru globalnog zagrevanja
„Efekti globalnog zagrevanja su malo vidljiviji u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Zapadni Balkan, u odnosu na globalni prosek“, tvrdi Đurđević.
Klimatske promene u Srbiji: Najtoplije 2018. i 2019.
U Srbiji je u julu oboren temperaturni rekord star 100 godina, odnosno u Beogradu je izmereno u junu 38,7 stepeni Celzijusa, a do sada je najtopliji dan u šestom mesecu u glavnom gradu Srbije bio 18. jun 1918. sa 38 stepeni.
Vijeće za regionalnu suradnju (RCC), koje čini 45 zemalja, organizacija i međunarodnih finansijskih institucija, objavilo je 2018. godine Studiju o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu u kojoj se previđa godišnji porast temperature od 1,7 °C do sredine ovog veka.
Izveštaj mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", predstavljen 2019. u Evropskom parlamentu, pokazao je da su ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji 2018. godine bile čak šest puta više nego što je bilo dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija koje su zemlje dostavile Sekretarijatu Energetske zajednice (EZ) sa sedištem u Beču.
Tropske vrućine u Mostaru
Đurđević navodi da region Zapadnog Balkana kaska za Evropom u sprovođenju mera na smanjenju emisija štetnih gasova, ali da je za region potpisivanje Deklaracije o Zelenoj agendi u Sofiji u novembru 2020. godine važno.
Deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan zemlje regiona su se obavezale na uvođenje oporezivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje udela obnovljivih izvora energije i postupno ukidanje subvencija za ugalj.
Zelena agenda predviđena je Evropskim zelenim planom koji sadrži mere kako bi EU bila klimatski neutralna do 2050. godine.
Facebook Forum