“Svakim danom sam se osećala beznadežnije. Činilo mi se kao da ne živim, već da je prisutna samo senka”.
Ovo su Špresine reči (ime je pseudonim) koja je imala samo 17 godina kada je postala žrtva trgovine ljudima na Kosovu. U traumatičnu priču ju je, kako nam je ispričala, uvukla osoba koju je smatrala svojim prijateljem.
U ispovesti za Radio Slobodna Evropa, koju beležimo 30. jula kada se obeležava međunarodni Dan borbe protiv trgovine ljudima, kaže da su joj u ranim godinama uvek nedostajali bliskost i podrška porodice a svaka osoba van porodice joj se činila da je brižnija od njenih najbližih.
U srednjoj školi počela je da se druži sa prijateljicom koja je bila dve godine starija od nje. Počela je i da izostaje s časova. Nastavnici su je prijavili kod oca, i u danu kada ju je otac pozvao na telefon, bila je sa jednim drugom.
„Zbog ranijih iskustava u porodici, mnogo sam se uplašila. Ne želeći da prođem kroz slična iskustva, potražila sam pomoć od tog prijatelja, kako bih pronašla rešenje. Ali, on je iskoristio moju slabost, trenutak kada sam ja bila jako uplašena i beznadežna, i on me je iskoristio", priča Špresa.
"Zbog ranijih iskustava u porodici, mnogo sam se uplašila. Ne želeći da prođem kroz slična iskustva, potražila sam pomoć od tog prijatelja, kako bih pronašla rešenje. Ali, on je iskoristio moju slabost, trenutak kada sam ja bila jako uplašena i beznadežna, i on me je iskoristio", priča Špresa
„Uskoro je uzeo moj telefon, i više nisam imala kontakta ni sa kim. Tu započinje to moje iskustvo, od tada više nisam ništa odlučivala svojom voljom“, dodaje dalje.
Špresa je pokušala da pobegne, da se izvuče, ali nije uspela. Nije mogla ni pomoć da zatraži jer je bila izolovana. Mesec dana bila je izložena seksualnom zlostavljanju.
"Najteže je bilo to što se sve odvijalo bez moje saglasnosti i naravno bolela me je i udaljenost od moje porodice", navodi ona.
Špresa je na kraju ipak uspela da se izvuče, jer je policija, zbog niza drugih prekršaja, tragala za osobom koja je nju držala zarobljenom.
Policija je, nakon što ju je pronašla, sklonila sa tog mesta i trenutno se nalazi u jednoj od sigurnih kuća na Kosovu.
Nada se da će u budućnosti, svojim radom i trudom, moći da se osamostali.
Ujedinjene nacije (UN) ocenjuju da su žrtve trgovine ljudima zapravo ključni akteri u borbi protiv ove pojave, jer pomažu u stvaranju efikasnih mera za sprečavanje ove pojave, identifikaciju i spašavanje žrtava. Takođe, smatra se da oni koji su na svojoj koži iskusili šta znači trgovina ljudima, mogu da pomognu tokom rehabilitacije nekim novim žrtvama.
Priča jedne žrtve pomaže drugoj
Profesorka psihologije Mimoza (Shahini) Šahini smatra da su iskustva i svedočenja o seksualno eksploatisanim žrtvama trgovine ljudima veoma važna. Kako kaže, njihove ispovesti su glavni stub na kojima se zasniva pomoć društva i drugih mehanizmima u rešavanju ovog problema.
"Ko je bolji u tome od žrtve (trgovine ljudima) koja je sve to iskusila, poruka se na ovaj način može preneti većem broju mladih žena ili osobama koje mogu postati svesnije, opreznije sa upozorenjima koje dobijaju. A sa druge strane, tako dobijamo ideju kako bismo trebali pristupiti žrtvama trgovine ljudima, kako bismo za njih stvorili najefikasnije usluge“, navodi Šahini.
Ona napominje da svedočenja žrtvava trgovine ljudima imaju izuzetnu vrednost, a na prvom mestu drugim žrtvama se stavlja do znanja da nisu same i da za svaku situaciju postoji rešenje.
"Sa individualnog aspekta (kada one svedoče) to je definitivno oslobođenje, to je trenutak u kojem žrtva oseća da nije sama. Takođe, postoje ljudi koji će je podržati i, naravno, ponekad se nudi podrška društva, podrška u školi, kroz razne profesije“, poručuje Šahini.
Kakvi su podaci na Kosovu?
Od početka 2020. do juna 2021. godine, policija na Kosovu je registrovala ukupno 26 žrtava trgovine ljudima u 16 različitih slučajeva. Sve žrtve su bile državljanke Kosova. Većina njih je iskorišćavana u seksualne svrhe.
Kosovske institucije, prema Zakonu o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima, štite osobe koje postanu žrtve trgovine ljudima.
Na osnovu Zakona koji su na snazi, u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima, učestvuju svi nivoi vlasti ali i civilni sektor.
Žrtva trgovine ljudima se identifikuje kada za to postoji razumno osnovana sumnja da je određena osoba žrtva trgovine ljudima.
Međutim, na Kosovu postoji samo jedno državno sklonište za žrtve trgovine ljudima. Ipak, u nekim opštinama postoje i organizacije koje se bave pružanjem podrške žrtvama ove kategorije.
Špresa apeluje na sve osobe koji se nalaze u sličnoj situaciji, u kojoj je i ona sama bila, da ne odustaju od borbe za slobodu, uprkos izazovima i problemima.
"Pronađite snagu u sebi, borite se za sebe, kako bi ne samo sutrašnji dan bio bolji, već i vaša budućnost. Život ide dalje, a i vi sa njim", poručuje Špresa.
*Priredila Sandra Cvetković