Rusija, Kina, Avganistan, nove pretnje i saradnja sa Evropskom unijom (EU) predstavljaju glavne tačke zaključaka u ponedeljak održanog samita lidera NATO u Briselu.
"Rastuće vojno jačanje Rusije, njeno tvrđe ponašanje, nove inovativne vojne sposobnosti i provokativne aktivnosti, posebno u blizini granica NATO-a... predstavljaju rastuću pretnju po bezbednost evro-atlantske zone i doprinose nestabilnosti duž granica zemlja NATO i šire", navodi se u zaključcima.
Lideri su naveli da ruska nuklearna strategija, kao i njen sveobuhvatan program modernizacije i proširenja sistema nuklearnog naoružanja - uključujući povećanje broja nestrateškog nuklearnog naoružanja i njegovo usavršavanje, predstavjaju "agresivniji stav i strateško zastrašivanje".
Oni su takođe osudili "intenziviranje hibridnih aktivnosti", posebno "pokušaje mešanja u izbore i demokratske procese zemalja Alijanse", kao i "velike kampanje dezinformacija".
"Sve dok Rusija ne pokaže da poštuje međunarodno pravo i svoje međunarodne obaveze i odgovornosti, ne može biti povratka u normalu", navodi se u zaključcima sa samita Alijanse.
Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) će se u utorak u Ženevi sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da Rusija pokušava da „proguta“ Belorusiju i da NATO treba da bude jedinstven u odvraćanju Moskve. Nauseda je takođe rekao da će baltičke države insistirati na tome da se više američkih snaga razmesti u njihovom regionu u cilju odvraćanja Rusije.
Zabrinutost zbog nuklearnog arsenala Kine
Lideri NATO su izrazili zabrinutost zbog ambicija Kine da razvija nuklearni arsenal označavajući je kao "sistemski izazov".
"Ambicije i ponašanje Kine predstavljaju izazove za međunarodni poredak zasnovan na pravilima i u oblastima od značaja za bezbednost Alijanse", navodi se u zaključcima i dodaje da Kina vojno sarađuje sa Rusijom učešćem u vojnim vežbama na evroatlantskom području.
Lider Alijanse su naveli da žele konstruktivan dijalog sa Kinom i pozvali je da poštuje svoje međunarodne obaveze i da se ponaša "odgovorno u svemirskim, sajber i pomorskim oblastima, u skladu sa svojom ulogom velike sile".
U diplomatskoj pobedi Bajdena, kako je ocenio Rojters, koji je pozvao svoje kolege iz NATO čelnika da se suprotstave kineskom autoritarizmu i rastućoj vojnoj moći, završna izjava označila je Kinu bezbednosnim rizikom za zapadni savez.
Jezik, koji će sada trasirao put za politiku Alijanse, dolazi dan nakon što je Grupa sedam bogatih država objavila izjavu o ljudskim pravima u Kini i na Tajvanu koju je Peking osudio kao klevetu.
„Iznesene ambicije i bezobzirno ponašanje Kine predstavljaju sistemske izazove međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima i oblastima relevantnim za bezbednost saveza“, naveli su lideri NATO-a u saopštenju nakon samita.
Bajden je takođe rekao evropskim saveznicima da je pakt o međusobnoj odbrani alijanse "sveta obaveza" za SAD - izrazita promena tona u odnosu na njegovog prethodnika Donalda Trampa, koji je pretio da će se povući iz saveza i optužio Evropljane da premalo doprinose.
„Želim da cela Evropa zna da su Sjedinjene Države ovde“, rekao je Bajden. „NATO nam je od ključne važnosti,” dodao je.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, na svom poslednjem samitu saveza pre nego što se povuče u septembru, opisala je Bajdenov dolazak kao otvaranje novog poglavlja.
Bajden je rekao da i Rusija i Kina ne deluju „na način na koji smo se nadali“, misleći na napore Zapada od sredine 1990-ih da uvede obe zemlje u okrilje liberalnih demokratija.
Kao znak zajedničkog stava o Kini, koja se više ne doživljava kao benigni trgovinski partner, Evropska unija je već označila Peking kao "sistemskog rivala", podseća Rojters.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da sve veće vojno prisustvo Kine od Baltika do Afrike znači da NATO mora biti spreman.
"Kina nam se približava. Vidimo ih u sajber prostoru, u Africi, ali takođe vidimo da Kina ulaže velika sredstva u našu ključnu infrastrukturu", rekao je Stoltenberg misleći na luke i telekomunikacione mreže. „Moramo da odgovorimo zajedno kao savez,” dodao je.
Zemlje G7 koje su se tokom vikenda sastale u Britaniji kritikovale su Peking zbog stanja ljudskih prava u njenoj regiji Sinđijang, pozvale Hongkong da zadrži visok stepen autonomije i zatražile potpunu istragu porekla korona virusa u Kini.
Kineska ambasada u Londonu saopštila je da se odlučno protivi pominjanju Sinđijanga, Hong Konga i Tajvana, navodeći da se činjenice iskrivljiju i razotkriva "zlokobne namere nekoliko zemalja poput Sjedinjenih Država".
"Ugled Kine ne sme se blatiti", saoptila je kineska ambasada u ponedeljak.
Duboke ekonomske veze sa Kinom
Od kineskih investicija u evropske luke i planova za uspostavljanje vojnih baza u Africi do zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom, NATO se sada složio da uspon Pekinga zaslužuje snažan odgovor.
Saveznici vode računa o svojim ekonomskim vezama sa Kinom. Ukupna trgovina Nemačke sa Kinom u 2020. godini iznosila je više od 212 milijardi evra (256,82 milijarde dolara), prema podacima nemačke vlade.
Kina poseduje 1,1 hiljada milijardi dolara američkih državnih obveznica i drugih hartija od vrednosti, a ukupna američka trgovina sa Kinom u 2020. godini iznosila je 559 milijardi dolara, navodi Rojters.
Terorizam ostaje pretnja
Vođe NATO smatraju da terorizam, u svim svojim oblicima, ostaje trajna pretnja.
Lideri su naveli da NATO prepoznaje važnost jače i efikasnije evropske odbrane i dodali da Alijansa ostaje transatlantski okvir za snažnu kolektivnu odbranu i osnovni forum za konsultacije i bezbednosne odluke saveznika.
Dodaje se da povlačenje snaga iz Avganistana ne predstavlja kraj odnosa sa tom zemljom: "NATO će nastaviti da pruža obuku i finansijsku podršku avganistanskim nacionalnim odbrambenim i bezbednosnim snagama, uključujući i kroz Poverenički fond avganistanske nacionalne vojske", navodi se u saopštenju.
Lideri su se obavezali i da će finansijski pomoći rad aerodroma u Kabulu posle povlačenja snaga NATO-a iz Avganistana.
Na samitu u Briselu je prvi put učestvovao američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) koji je u prvoj poseti Evropi od stupanja na dužnost.
Lideri država članica NATO su u zajedničkoj deklaraciji poručili da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za Severoatlantski savez.
