Nakon saslušanja u Specijalnom državnom tužilaštvu u Podgorici, Slobodanu Kašćelanu, navodnom vođi kavačkog kriminalnog klana iz Kotora, kasno sinoć, 21. aprila, određeno je zadržavanje do 72 sata.
Zadržavanje je određeno i ostalima, koji su uhapšeni u policijskoj akciji u Kotoru, na crnogorskom primorju. Policija nije saopštila koliko lica je uz Kašćelana uhapšeno ni za koliko njih se još traga.
Osumnjičeni su na saslušanje dovođeni u nekoliko navrata, poslednji put oko 22 sata, u pratnji jakih policijskih snaga naoružanih dugim cijevima koji su raspoređeni oko sjedišta Specijalnog tužilaštva u Podgorici.
Kako je saopšteno iz Uprave policije, detalji hapšenja će biti objavljeni na konferenciji za novinare koja je zakazana za četvrtak 22. aprila u 10 časova.
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Sergej Sekulović potvrdio je da je 20. aprila uhapšen Slobodan Kašćelan zbog "postojanja osnovane sumnje da je organizovao kriminalnu grupu za koju se sumnja da je stvorena radi izvršenja najtežih krivicnih djela".
Ministar Sekulović je to saopštio u razgovoru sa američkom ambasadorkom u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke (Judy Rising Reinke).
Kako je navedeno u saopštenju ministarstva, ambasadorka Rajnke je pozdravila tu policijsku akciju, kao znak posvećenosti Crne Gore ispunjavanju obaveza iz poglavlja 24 u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Prethodno je potpredsjednik Vlade Crne Gore zadužen za sektor bezbjednosti Dritan Abazović pozdravio akciju policije i sektora za borbu protiv organizovanog kriminala, ali nije želio da saopštava detalje.
"Želim da čestitam Upravi policije i sektoru za borbu protiv organizovanog kriminala, ovo je podvig crnogorske policije. Ovo je po mom skromnom sudu najveći uspjeh koji je crnogorska policija ostvarila u proteklih deset godina. Radi se o kriminalcima koji nemaju samo državni značaj, nego i regionalni da ne kažem evropski značaj“.
Navodni vođa „kavačkog“ klana Slobodan Kašćelan je uhapšen u Češkoj u decembru 2018. godine, po potjernici Crne Gore koja ga je sumnjičila za krivična djela ubistvo u pokušaju, stvaranje kriminalne organizacije i zelenaštvo.
Nakon što je izručen Crnoj Gori, u Višem sudu u Podgorici počelo je u suđenje Kašćelanu decembru 1019. godine za zelenašenje. Na početku procesa Kašćelan je ponudio jemstvo od pola miliona eura kako bi se u daljem postupku branio sa slobode, što je sud prihvatio. Kašćelan je kategorički negirao navode optužnice.
Podsjećajući da je Vlada Crne Gore obećala da će sve svoje aktivnosti usmjeriti u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, Abazović je rekao:
„Ne bih želio da ulazim u detalje s obzirom da akcija nije završena, bićete upoznati narednih dana. Uprava policije i Specijalno tužilaštvo će imati šta da kaže. Ruka pravde je krenula, ruka pravde do ovih ljudi do sada nije mogla da stigne“, rekao je Abazović naglašavajući da odbija da govori o detaljima istrage.
„Neću iznositi ko je hapšen, vidim da se u medijima pominju neka imena. Mogu da kažem da će pretresi biti nastavljeni i danas na više lokacija, da se aktivnosti specijalnih jedinica u ovom trenutku odvijaju. Uskoro ćemo imati jasniju sliku oko značaja slučaja“, zaključio je Abazović.
Crnogorska policija je objavila da preduzima planske aktivnosti usmjerene prema kriminalnim grupama. Na twiter nalogu Uprave policije Crne Gore prikazan je kratak video klip na kome se vidi privođenje tri osobe od strane Posebne jedinice policije.
Policija za sada nije saopštila imena uhapšenih, već je samo rečeno „da je uhapšeno više lica“ i da su aktivnosti u toku.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo na twiteru čestitku Upravi policije i konstataciju da je „odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije prioritet“.
„Evropske integracije nemaju alternativu. Na pravom smo putu. Država u službi građana, ispred i iznad svega“, navedeno je na twiter nalogu MUP-a Crne Gore.
Prvi sukobi dva kriminalna klana koja se u javnosti označavaju kao “kavački” i “škaljarski” zabilježeni su 2014. godine, kada je navodno u Valensiji nestalo preko 250 kilograma kokaina.
Obračuni po modelima koji se vezuju za mafiju razbuktali su se pre svega u Crnoj Gori i u Srbiji. Zvanično, policije dve države nisu izašle sa jasnim saznanjima o šemi i razlozima obračuna. Do sada je u obračunima koji imaju osobenosti mafijaških likvidacija stradalo 175 ljudi, po podacima iz “Crne knjige”, jedinstvene liste žrtava Radija Slobodna Evropa (RSE) i agencije Krik. Od toga svega 18 slučajeva je pravosudno rešeno.
Osim u Crnoj Gori i Srbiji, obračuni vatrenim oružjem ili podmetanjem eksploziva, događali su se i u drugim državama Zapadnog Balkana, i Austriji, Grčkoj i Ukrajini.
