Uobičajen postupak prenosa vlasti sa starog na novog predsednika SAD očito je stavljen do daljnjeg na čekanje jer Donald Tramp (Trump) dovodi u pitanje rezultate izbora na kojima je pobedio Džo Bajden (Joe Biden).
Na taj način se komplikuje ionako složena situacija što će Bajdenu dodatno otežati rešavanje problema u zemlji - pandemija, ekonomija, rasne tenzije, klimatske promene - verovatno najvećih od vremena Velike Depresije 1930-ih.
Time njegov položaj podseća na okolnosti sa kojima se suočio Frenklin Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) kada je izabran 1932. godine – najveća ekonomska kriza do tada, uspon nacista u Nemačkoj, dok mu je odlazeći predsednik Herbert Huver (Hoover) tokom prelaznog perioda otežavao preuzimanje vlasti.
Kada je Bajden u subotu veče održao prvi govor kao novoizabrani predsednik, nakon što su ga glavni američki mediji proglasili pobednikom, i ubrzo počele da mu stižu čestitke iz celog sveta – mnogi su očekivali da će Tramp ubrzo prihvatiti realnost i priznati poraz uprkos tvrdnjama o “izbornoj krađi”.
Stizale su nezvanične informacije da ga deo tima, pa čak i porodice ubeđuje da prihvati rezultate.
Tih dana je bila uočljiva i uzdržanost i većine republikanskih čelnika.
Međutim, od ponedeljka je uočljivo da će taj put biti duži i neizvesniji.
Smit: Opasne smene u Pentagonu
Nakon što je u ponedeljak smenjen ministar odbrane Mark Esper, u utorak veče je promenjeno još nekoliko zvaničnika na ključnim funkcijama u Pentagonu, što je izazvalo zabrinutost među demokratama i u vojnom establišmentu oko politike bezbednosti i politizacije ovog ministarstva.
To može olakšati Trampu sprovođenje politike kojoj su se Esper i njegovi najbliži saradnici u Pentagonu protivili, uključujući upotrebu aktivne vojske u gušenju uličnih protesta, navodi Rojters.
Takođe, nakon ovih promena olakšano je i ostvarivanje drugih ciljeva, poput potpunog povlačenja američkih trupa iz Avganistana.
Prema pisanju "Njujork tajma" (The New York Times), zvaničnici u Ministarstvu odbrane brinu da bi Tramp mogao da pokrene javne ili tajne operacije protiv Irana pre nego što Bajden bude u prilici, kako se očekuje, da pokuša da ublaži tenzije između Vašingtona i Teherana.
Ukoliko Tramp povuče neke od ovih poteza, Bajdenu će kasnije bilo teško da vrati stanje na staro.
Demokrata Adam Smit (Smith), predsedavajući Odbora Predstavničkog doma za oružane snage, saopštio je da su smene na visokim pozicijama u Pentagonu "opasne" tokom tranzicije vlasti.
"Čini se da je haos sada stigao u Pentagon. Ostavka vršioca dužnosti podsekretara Andersona (James) još više uznemirava zbog njegove pretpostavljene zamene Entonija Tejte (Anthony Tata), koji zbog problematične prošlosti nije imenovan u Senatu. Ako je ovo početak trenda – da predsednik otpušta ili prisiljava profesionalce za nacionalnu bezbednost da odu da bi ih zamenio sa ljudima koje doživljava kao lojalnije – onda će sledećih 70 dana u najboljem slučaju biti nesigurno, a u najgorem opasno," upozorio je Smit.
Mogući udar i na direktore CIA-e i FBI-aja
Kako piše “Vošington post” (The Washington post), na udaru se može naći i direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristofer Vrej (Christopher Wray), što je Tramp već ranije razmatrao. Jedan visoki zvaničnik administracije je rekao za CNN da je u igri je i smena direktorke CIA-e Đine Haspel (Gina) jer je, kako se navodi, kao i Vrej, odbijala zahteve da se obaveštajne službe koriste za istragu delovanja “duboke države”.
"Iskreno govoreći, on može napraviti veliku štetu destabiliziranjem svih većih (federalnih) agencija smenom njihovih čelnika," izjavio je za CNN Kris Kuns (Chris Coons), demokratski senator iz Delavera.
Blokiranje prenosa vlasti
Istovremeno, Emili Marfi (Emily Murphy), šefica vladine Agencije za opšte poslove (GSA), koja je zadužena za priznavanje novoizabranog predsednika i započinjanje tranzicije vlasti, za sada to nije učinila.
Ona nije nagovestila kada će se to desiti. Do tada Bajdenov tim za tranziciju ne može da pristupi vladinim fondovima ili da komunicira sa federalnim agencijama koje će popuniti.
U međuvremenu, američki ministar pravosuđa Vilijam Bar (William Barr) je ovlastio savezne tužioce da istraže "utemeljene tvrdnje o izbornim nepravilnostima i brojanju glasova", pozivajući ih pritom da ne istražuju "ishitrene ili nategnute" tvrdnje.
Takođe, Trampov pravni tim nastavio je da pokreće sudske postupke pre svega u državama koje su dozvolile prebrojavanje glasova koji su stigli poštom i nakon izbornog dana, pre svega u Pensilvaniji, pa je postalo jasno da nema nameru da odustane.
Grem: Tramp da ne prizna poraz
Na političkom planu, sve više je republikanaca koji otvoreno podržavaju Trampa u nastojanju da istraži eventualne izborne neregularnosti.
Tako je državni sekretar Majk Pompeo (Mike) potencirao da će Tramp ostati na vlasti.
"Biće glatka tranzicija ka drugoj Trampovoj administraciji," kazao je Pompeo u utorak na konferenciji za novinare.
Prethodno je u ponedeljak šef republikanske većine u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) istakao da Trump ima pravo da preispita rezultate i traži ponovno prebrojavanje glasova.
"Hajde da ne držimo lekcije. Bez lekcija da predsednik treba odmah i radosno da prihvati preliminarne rezultate izbora od istih likova koji su upravo potrošili četiri godine odbijajući da priznaju validnost prošlih izbora i insinuirali da će i ovi biti nelegitimni", kazao je Mekonel u Senatu.
Republikanski senator Lindzi Grem (Lindsey Graham) pozvao je Trampa da ne prizna poraz.
"Ako republikanci ne dovedu u pitanje i ne promene američki izborni sistem, nikada više neće biti izabran nijedan republikanski predsednik", izjavio je Grem za Foks njuz (Fox News).
Republikanci računaju na Trampove birače
Posmatrači ocenjuju da podrška republikanskog vođstva Trampu u osporavanju izbornih rezulata ima višestruki cilj.
Naime, oni imaju u vidu da je dobio više od 71 miliona glasova, posle Bajdena najviše u istoriji američkih predsedničkih izbora, i ne žele da ih razljute uoči ponovljenog glasanja za dva senatora u Džordžiji početkom januara.
Ukoliko potvrde pobedu zadržaće većinu u Senatu što im omogućava održavanje političkog uticaja i ravnoteže u situaciji kada je novoizabrani predsednik iz Demokratske stranke, koja istovremeno kontroliše i Predstavnički dom.
Dugoročnije gledano, za republikance je važno da zadrže Trampovu biračku bazu za sledeće izbore na sredini mandata (midterms) 2022. godine.
Četiri republikanska senatora čestitala Bajdenu
Inače, Bajdenu je dosada čestitalo samo četvoro republikanskih senatora: Mit Romni (Mitt Romney) – jedini iz ove partije koji je glasao za Trampov opoziv početkom godine - zatim Liza Murkovski (Lisa Murkowski) i Suzan Kolins (Susan Collins). Obe slove kao republikanke umerene orijentacije i u više navrata su glasale u Senatu drugačije od većine u svojoj partiji. Njima se pridružio i Ben Ses (Sasse) senator iz Nebraske.
U slučaju da republikanci i nakon ponovljenih izbora u Džordžiji zadrže većinu u Senatu, Bajden sa velikim iskustvom od šest mandata u ovoj insituciji, pokušaće da pridobije pojedine republikanske senatore prilikom glasanja o nekom zakonu ili imenovanju, navodi AP.
Među njima su svakako i ovo četvoro senatora koji su mu čestitali na izboru.
Očuvanje fikcije da su izbori pokradeni
Trampovo obraćanje javnosti nekoliko sati nakon glasanja – u utorak posle ponoći - kada je tvrdio da su "glasovi građana pokradeni", mada je u tom trenutku vodio u većini država u kojima je Bajden na kraju pobedio, bili su deo strategije jer je anticipirao takav razvoj događaja, piše En Eplbaum (Anne Applebaum) u "Atlantiku" (The Atlantic).
Po njenom mišljenju, taj plan ima nekoliko faza. Prva je pokušaj da ostane na funkciji i da sa mnoštvom tužbi stvori "lažnu predstavu" o izbornoj krađi tako da pojedini republikanci u parlamentima saveznih država ignorišu rezultate glasova građana u njima i imenuju delegaciju elektora koja bi glasala za Trampa.
To su, prema pisanju "Atlantika", još uoči izbora pominjali čelnici republikanaca koji imaju većinu u zakonodavnom telu Pensilvanije. Međutim, oni su demantovale pomenute navode.
"To je u Trampovom interesu i delimično Republikanske stranke, da se zadrži fikcija da su izbori pokradeni, jer ista baza koja je nema poverenja u američku demokratiju može biti veoma korisna oboma u godinama koje dolaze," ističe Eplbaum.
Ona precizira da u sitauciji kada se pojačava finansijski i sudski pritisak na Trampa zbog dugova a najavljuju se i istrage zbog neplaćenog poreza – "sada će mu potrebna politička baza više nego ikada do sada".
Pokušaj Bajdenove delegitimizacije
Bajden je poručio u utorak da ne treba pridavati preveliki značaj otporu republikanaca, koji "uopšte ne menja dinamiku onoga što smo u stanju da uradimo, te da ništa neće zaustaviti transfer vlasti."
Ipak, kako ocenjuje CNN, republikanci nastoje da stvore senku na Bajdenovom pobedom u cilju delegitimizovanja njegovog predsedničkom mandata iz vizure miliona konzervativnih birača.
"To bi na kraju moglo biti najdestruktivnije Trampovo nasleđe," navodi CNN.
Bajden je kazao tokom vikenda svojim saradnicima da želi da omogući republikancima i Trampu neko vreme da prihvate izborne rezultate.
Međutim, ukoliko osporavanje rezultata pred sudom potraje, kašnjenje u započinjanju tranzicije vlasti može zakomplikovati situaciju.
Eplbaum smatra da Tramp nastoji da iskoristi birače da diskredituje Bajdena kao predsednika.
"Kao što je ubedio milione Amerikanaca da je Obama bio nelegitiman, sada će težiti da ih ubedi da je Bajden nelegetiman," ocenjuje Eplbaum.
Po mišljenju Rebeke Lisner (Rebecca Lissner), predavača na Univerzitetu Džordžtaun, ovo će biti najturbulentnija predsednička tranzicija u modernoj američkoj istoriji.
"U najmanju ruku od 1932. godine usred Velike Depresije," navodi Lisner.
Surevnjivost između Huvera i Ruzvelta
Sadašnja situacija podseća na predsedničke izbore 1932. na kojima republikanac Herbert Huver nije dobio drugi mandat jer ga je ubedljivo pobedio demokrata Frenklin Ruzvelt.
Tokom tranzicionog perioda od novembra 1932. do 4. marta 1933. godine (do tada je predsednik inaugurisan na taj dan zbog otežanijeg saobraćaja tokom zime), Huver je pokušavao da ubedi Ruzvelta da odustane od svog programa "Nju dil" (the New Deal) koji je kasnije ušao u istorijske anale kao model za rešavanje do tada neviđene ekonomske krize poznatije kao Velika Depresija.
"Huver je bio uveren da će taj program dovesti do katastrofe," navodi istoričar Erik Ročvej (Eric Rauchway) u knjizi "Zimski rat: Huver, Ruzvelt i prvi sukobi oko nju dila" (Winter War: Hoover, Roosevelt, and the First Clash Over the New Deal).
Ruzvelt, koji je obećao Amerikancima "Nju dil" u cilju ekonomskog oporavka zemlje, uzvratio je da "nema dila" sa Huverovim programom.
Kao što je i Tramp tvrdio da je na vidiku pobeda protiv korone virusa, tako je i Huver potencirao da je započeo ekonomski oporavak kao rezultat njegove politike.
Međutim, nezaposlenost je u to vreme premašila 20 odsto, a banke su bankrotirale širom zemlje. U međuvremenu, Hitlerova moć u Nemačkoj je rasla.
Nakon što su propali svi Huverovi pokušaji da promeni Ruzveltovo mišljenje, on ga je privatno nazivao "ludakom", podseća "Vošington post".
Istoričar Ročvej smatra da je Huverova strategija bila da pokaže da su "budalastom poborniku ‘Nju dila’ bile pružene sve šanse da se urazumi," a ako Ruzvelt to ne uspe, onda će on osnažiti svoju poziciju "i građani ga vratiti na mesto predsednika".
Na inauguraciji Ruzvelt je izrekao između ostalog antologijsku misao: "Jedino čega treba da se bojimo je sam strah".
Prvog radnog dana zatvorio je banke na četiri dana (bank holiday), sve finansijske transakcije su obustavljene u cilju obnavljanja poverenja u finansijski sistem. Ta mera je izazvala kontroverze.
Prethodno je početkom iste godine usvojen 20. ustavni amandman kojom je inauguracija predsednika SAD pomerena na 20. januar kako bi se skratio period prenosa vlasti sa starog na novog šefa države.
Tako je ostalo do današnjeg dana.
Facebook Forum