Ishod predsedničkih izbora u SAD i dalje je neizvestan zbog tesnog rezultata u pojedinim neodlučnim državama iako je republikanski predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio da neće dozvoliti "da mu ukradu pobedu" i da je što se njega tiče, već dobio izbore, najavljujući da će pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom.
Većina američkih medija prenosi da Tramp nije obelodanio dokaze za svoje tvrdnje.
Iz kampanje njegovog rivala, demokrate Džoa Bajdena (Joe Biden) je saopšteno da je u da Trampova izjava "nečuvena, bez presedana i netačna".
Iz Bajdenovog štaba dodaju da su njihovi pravni timovi u pripravnosti da reaguju, ako se Tramp obratiti sudu i pokuša da zaustavi brojanje glasova.
"Imamo pravne timove koji su spremni da se rasporede kako bi se oduprli tom naporu", rekla je menadžerka Bajdenove kampanje, Džen O'Mali Dilon (Jen O'Malley Dillon).
Tramp: Želimo da očuvamo integritet zemlje
"Hvala američkom narodu, milioni su glasali za nas, a veoma tužna grupa ljudi pokušava da ih obezvrediti što nećemo to dozvoliti", kazao je Tramp najavljujući pokretanje procedure pred Vrhovnim sudom:
"Od početka sam govorio da će poslati desetine miliona glasova. Ovo je prevara američke javnosti i sramota za našu zemlju. Naš cilj je da sada očuvamo integritet naše zemlje. Idemo na Vrhovni sud, ne želimo da nađu neke glasove u 4 ujutro i pridodaju ih."
Prethodno je Bajden kazao da se rezultati možda neće znati do srede izjutra ili kasnije.
"Znali smo da će ovo potrajati zbog neviđenog ranijeg glasanja. Moramo da budemo strpljivi dok se ne završi težak posao prebrojavanja glasova. I nije gotovo dok se svaki glas ne prebroji", kazao je Bajden u Vilmingtonu u svojoj matičnoj državi Delaveru.
"Nije na meni ni Trampu da kažemo ko će da pobedi, već na narodu. Ali ja sam optimističan", dodao je kandidat demokrata.
Tramp se oglasio na Tviteru ubrzo nakon Bajdenovog govora.
"U velikoj smo prednosti, ali pokušavaju da ukradu izbore. Nikada im nećemo dozvoliti da to urade. Ne može se glasati nakon zatvaranja birališta", napisao je Tramp najavljujući da će se uskoro obratiti javnosti.
Tviter je ubrzo na ovaj post stavio oznaku u kojoj se navodi da “neki deo ili celi sadržaj u ovom tvitu sporan i mogao bi dovesti u zabludu u vezi izbora ili drugih građanskih procesa."
Tviter je uoči izbora najavio da će uvesti nove oznake na tvitove kandidata koji proglase pobedu pre zvaničnih rezultata.
AP: Može li Tramp da zaustavi prebrojavanje glasova?
Povodom Trampove najave da će se obratiti Vrhovnom sudu, Asošijejted pres (AP) piše da nije jasno na šta misli u zemlji u kojoj se prebrojavanje glasova rutinski nastavlja i nakon izbornog dana.
U oko 20 država je predviđena mogućnost prebrojavanja glasova poslatih poštom i nakon izbora, ako je na njima pečat da su poslati na dan izbora. To uključuje i Pensilvaniju, jednu od ključnih država, prenosi AP.
Druge države, kao što je Florida, počinju da nekoliko dana uoči izbora prebrojavaju glasove poslate ranije.
Tramp je nekoliko meseci vodio kampanju protiv slanja glasova poštom tvrdeći bez dokaza da to može dovesti do “masovne prevare”.
Stručnjak za izborno pravo Ričard Hasen (Richard Hasen) napisao je u nedelju u listu "Slejt" (Slate) da "nikada nije bilo osnova za tvrdnju da se glasački listić koji je stigao na vreme ne može prebrojati ako službenici ne mogu završiti svoje brojanje u izbornoj noći".
Profesor izbornog zakona Univerziteta Ohajo Edvard Folij (Edward Foley) napisao je na Tviteru da se broje važeći glasovi.
"Vrhovni sud bi bio uključen samo kada bi postojali sumnjivi glasovi koji bi napravili razliku, što možda i nije slučaj. Vladavina zakona odrediće službenog pobednika na glasanju u svakoj državi. Neka vladavina zakona deluje", navodi Folij.
U svakom slučaju, piše AP, ne postoji način da se direktno ide na viši sud sa tužbom za prevaru. Trump i njegova kampanja mogli bi navesti probleme s načinom na koji se broje glasovi u pojedinim državama, ali svoju pravnu borbu morali bi započeti na državnom ili nižem saveznom sudu.
Tramp je u ponedeljak ocenio da je "veoma opasna" odluka Vrhovnog suda Pensilvanije da se omogući brojanje glasova koji su stigli poštom do tri dana nakon izbora u utorak.
Žalba republikanaca na ovu odluku je na čekanju.
Vrhovni sud je takođe odbio da blokira rok za prijem i brojanje glasačkih listića u odsutnosti u Severnoj Karolini duže od tri dana predviđena državnim zakonom.
Neizvesno u šest država
Tramp i Bajden vode neizvesnu trku u preostalim ključnim saveznim državama, Arizoni, Džordžiji, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.
Da bi ostao predsednik, Tramp svakako mora da zadrži Severnu Karolinu i Džordžiju, a zavisno od ishoda u Arizoni, mora da pobedi i u jednoj ili dve od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) koje su odlučile ishod prošlih izbora.
Tramp pobedio na Floridi, Ajovi, Teksasu
Tramp je pobedio na Floridi. Jedan od razloga je veća podrška latinoameričke populacije uglavnom sa Kube u području Majamija, nego na izborima 2016. kada je takođe pobedio u ovoj državi.
Florida sa 29 elektorskih glasova je jedna od ključnih država i često presudan za izbor predsednika SAD kao što je to bio slučaj 2000. godine kada je Džordž Buš Mlađi (George W Bush) tesno pobedio Al Gora (Gore) posle naknadnog ručnog prebrojavanja glasova sa 0.009 posto razlike i konačne odluke Vrhovnog suda.
Tramp je pobedio u Ajovi, zatim Teksasu - koja donosi 38 elektora, najviše posle 55 u Kaliforniji - tradicionalnoj bazi republikanaca iako su neka istraživanja sugerisala da bi Bajden mogao da pobedi. Džimi Karter (Jimmy Carter) je poslednji demokratski kandidat koji je 1976. pobedio u Teksasu.
Smenjivanje u vođstvu
Džo Bajden je u početku imao ubedljivu prednost u državama Ohajo, Pensilvaniji i Severnoj Karolini da bi kasnije Tramp preuzeo uverljivo vođstvo. Njegova pobeda u Ohaju je na kraju i potvrđena.
Bajdenovo početno vođstvo stručnjaci su objašnjavali činjenicom da su najpre prebrojavani glasovi koji su stigli poštom, a procenjuje se da je većina njih u prilog bivšeg potpredsednika. Kasnije su uzeti u obzir i glasovi građana koji su izašli na izbore u utorak koji su, prema preliminarnim istraživanjima, uglavnom naklonjeni Trampu.
Za razliku od ranijih izbora kada je pobednik poznat u noći nakon zatvaranja birališta, sada to može potrajati i danima jer se mora prebrojati veliki broj glasova koji su poslati poštom zbog pandemije korona virusa, a i tesnog rezultata između dva takmaca.
Uoči samog izbornog dana, više od 102 miliona ljudi glasalo je poštom ili pre vremena, što je više od 70 posto ukupnih glasova na izborima 2016.
Prema dosadašnjim podacima, ovo će biti izbori sa najvećim odazivom birača od 1908. “Forin polisi” (Foreign Policy) javlja da je izlaznost oko 65 odsto, odnosno skoro 160 miliona građana koji su glasali.
Za pobedu je potrebno 270 elektora od 538 koji se prikupljaju u svakoj državi po principu da kandidatu koji osvoji većinu pripadaju svi glasovi (a winner-take-all system).
AP: Trampovi i Bajdenovi birači različito o pandemiji, ekonomiji
Pristalice predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena imaju prilično različite stavove o ključnim pitanjima sa kojima se suočavaju SAD, pokazuje istraživanje AP (VoteCast).
To se odnosi na ekonomiju, javno zdravlje i rasnu pravdu. Međutim, i jedni i drugi se slažu u jednom da je ulaskom u Belu kuću 2016. Tramp znatno promenio funkcionisanje federalne administracije u Vašingtonu, s tim što njegove pristalice smatraju da je to učinio na bolje, a Bajdenove na gore.
S obzirom da je pandemija odnela 232 hiljade života u SAD, Bajdenovi birači navode – 6 od 10 - da federalna administracija mora da se fokusira mere za suzbijanje korona virusa, čak iako to šteti ekonomiji, dok Trampove pristalice ističu da treba zaštiti privredu.
Oko polovina sledbenika predsednika SAD navodi da su ekonomija i radna mesta ključna pitanja sa kojima se zemlja suočava, a samo jedan od deset Bajdenovih birača.
Takođe, 7 od 10 pristalica bivšeg potpredsednika navodi da je rasizam, uključujući policijsko nasilje, “veoma” ozbiljan problem, dok to smatra oko polovina Trampovih birača.
Prva transrodna osoba u Senatu
Republikanci su na putu da zadrže većinu u Senatu iako su izgubili dva mesta u Koloradu i Arizoni, ali su uspeli dobiju jedno od demokrata u Alabami.
Republikanci su uspeli da zadrže mandate u Južnoj Karolini, Ajovi, Teksasu, Kanzasu i Montani, čime se prilično smanjuje mogućnost demokratama da steknu većinu u Senatu, što je predviđano u više istraživanja, prenosi AP.
"Straćili ste mnogo novca”, kazao je republikanski senator Lindzi Grem (Lindsey Graham) i jedan od najbližih Trampovih saradnika nakon pobede u Južnoj Karolini nad demokratskim protivkandidatom Džejmijom Harisonom (Jamie Harrison).
"To je najgora investicija u istoriji američke politike", dodao je Grem.
I lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) ponovo je izabran, pobedivši demokratsku kandidatkinju Ejmi Makgrat (Amy McGrath).
"Moji sugrađani, naša zemlja je ponovo stala na svoje noge. Naša zemlja ima stvarne izbore i protivnike, ali naši građani nisu neprijatelji. Ne postoji izazov koji ne možemo zajedno prevazići", istakao je Mekonel.
U Tenesiju, republikanac Bil Hagerti osvojio je mesto koje je držao senator Lamar Alekander, koji se povlači. Takođe, pobedili su i senatorka Šeli Mur Kapito (Shelley Moore Capito) iz Zapadne Virdžinije i Džejms Inhof iz Oklahome, takođe republikanci.
I nekoliko demokrata je reizabrano, uključujući Dika Durbina (Dick Durbin) iz Ilinoisa, koji je drugi najuticajniji senator iz ove partije, zatim Mark Varner (Mark Warner) iz Virdžinije i Edi Markij (Ed Markey), koji je odneo prevagu u Masačusetsu. Kris Kuns (Chris Coons) zadržao je mesti u Delaveru koje je nekada držao Džo Bajden.
Po prvi put je u Senat ušla i transrodna osoba. Reč je o Sari Mek Brajd (Sarah McBride), članici Demokratske stranke iz Delavera.
Mandat senatora traje šest godina i svake druge trećina članova ovog tela ide na izbore.
Osvajanje većine u Senatu je presudno za pobednika predsedničkih izbora, jer senatori potvrđuju kandidate za administraciju i odobravaju važne zakone.
Pošto republikanci imaju većinu od 53 prema 47, tri ili četiri mesta odrediće ko će preuzeti kontrolu, u zavisnosti ko postane predsednik, jer potpredsednik može utiče na krajnji rezultat u slučaju izjednačenog broja glasova 50-50, piše Reuters.
Prvi afroamerički gejevi u Predstavničkom domu
U utorak se glasalo i za deo Predstavničkog doma. Predsedavajuća ovog tela Nensi Pelozi (Nancy Pellosi) je izjavila da su demokrate zadržale većinu.
"Ponosna sam da mogu relativno rano da saopštim da smo osigurali većinu. To je nešto spektalularno jer su ljudi koji su nam pomogli da pobedimo pogođeni pandemijom, bez zdravstvenog osiguranja, ali su iskazali svoj stav što je bio najubedljiviji argument od svih. To je bio naš cilj i u tome smo uspeli", kazala je Pelozi.
Demokratska stranka ima 232 mandata u Predstavničkom domu naspram 197 republikanskih.
Kako javlja BBC, rezultati su već istorijski jer su demokrate Riči Tores (Ritchie Torres) i Mander Džouns (Mondaire Jones), obojica iz Njujorka, postali prvi homoseksualci afroameričkog porekla koji su izbarani u Predstavnički dom.
Mandat su osigurale i progresivno orijentisane četiri članice Demokratske stranke poznate kao "ekipa” (the squad): Aleksandra Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez), Ilhan Omar, Rašida Tlaib (Rashida) i Ajana Preslij (Ayanna Pressley).
Istovremeno, izabrana je i Mardžori Tejlor Grin (Marjorie Taylor Greene) sledbenica ekstremnog desničarskog pokreta "KAnon" (QAnon).
Kako piše "Gardijan" (Guardian), reč je o grupaciji čiji su sledbenici pristalice teorija zavere koja tvrdi da se Tramp tajno bori protiv "kabale" koju čine demokrate, milijarderi i selebritis uključeni u "satanističku pedofiliju". FBI je identifikovao ovaj pokret kao potencijalnu terorističku pretnju.
Tramp je početkom godine hvalio Grinovu kao "buduću republikansku zvezdu", podseća "Gardijan".
Demokrate su poslednji put kontrolisale oba doma Kongresa i Belu kuću u prve dve godine mandata Baraka Obame do 2010. godine.
Demokrate trenutno kontrolišu Predstavnički dom
Nacionalna garda u pripravnosti, zatvoreni izlozi
Guverneri pojedinih američkih država stavili su uoči izbora Nacionalnu gardu u stanje pripravnosti, a pojedini prodavci su zatvorili izloge na svojim radnjama kako bi ih zaštitili u slučaju nereda tokom izbora u utorak ili nakon toga, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
U centru Vašingtona, osim na poslovnim osigurani su prozori i vrata i na vladinim zgradama koji su prekriveni šperpločom. U Njujorku su mnoge prodavnice, restorani i hoteli zabarakadirali svoje ulaze i prozore.
Slični prizori su viđeni i u Denveru, Mineapolisu i Los Anđelesu.
Strah od nemira
Američke trgovine su teško pogođene pandemijom korona virusa i protestima zbog rasne nepravde tokom leta.
Policijsko ubistvo u maju nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) podstaklo je višemesečne proteste širom zemlje, a neki od njih su doveli do pljačke i vandalizma.
Oko hiljadu aktivista se okupilo na prostoru nazvanom "Plaza životi Afroamerikanaca su bitni" (Black Lives Matter Plaza), koja se nalazi u neposrednoj blizini Bele kuće.
Oko Bele kuće je postavljena ograda na koju se nije moguće popeti.
Ulice u centralnom delu Vašingtona su zatvorene za automobilski saobraćaj u utorak i sredu.
