"Sve dok postoje političke klase čiji je dio kapitala uložen u negiranje genocida, nećemo biti u stanju da govorimo o trajnom miru i budućnosti", rekao je direktor Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari Emir Suljagić.
Na onlajn predavanju "Srebrenica: Genocid između sećanja i poricanja" koje je organizovala nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Suljagić je naveo da su vlasti bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske i Srbije posvećene negiranju svake pravosudno utvrđene činjenice o genocidu.
"Negiranje ima za cilj normalizaciju nacionalističkih projekata kao legitimnih nacionalnih i državnih aspiracija. Negiranje iznova i iznova otvara rane za koje ljudi koji su to preživjeli mogu u nekom trenutku pomisliti da su malo i zarasle", rekao je on.
Emir Suljagić jedan je od retkih preživelih u srebreničkom genocidu, koji su nad više od 8.000 Bošnjaka, jula 1995. godine počinile snage Vojske Republike Srpske.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine u Srebrenici, Haški tribunal, sud Bosne i Hercegovine i sudovi u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili ukupno 47 osoba na više od 700 godina zatvora, te izrekli četiri doživotne kazne.
Na doživotni zatvor u Hagu su osuđeni Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske (još nije pravosnažna).
Genocid se ne može svesti samo na jul 1995.
Suljagić je rekao da je dominantan narativ o Srebrenici uspostavljen isključivo kao rezultat ovih krivičnih postupaka, a da se genocid ne može svesti na masovna ubistva Bošnjaka u julu 1995. godine. Reč je, kako je naveo, o kontinuitetu događaja od maja 1992. do jula 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini.
"Duboka manjkavost ovog narativa je pitanje – da li to znači da je u sukobu koji je trajao tri i po godine, genocidna namera nastala 10. jula naveče iz potpunog vojnog i političkog vakuma, a onda se u taj vakum vratila 16. jula uveče kao da nikad nije ni postojala", rekao je Suljagić i dodao da je to pitanje na koje do danas niko nije dobio odgovor.
On naveo da shvatanje onoga što se u Srebrenici dogodilo nije u "slijepom pridržavanju pravosudnog fokusa".
"Jedini način da se na ovo odgovori je da se proširi narativ, da se ispriča još priča jer za svaku osobu koja se pojavila pred sudom, njih deset se nije pojavilo", rekao je Suljagić.
On je najavio je i da će Memorijalni centar napraviti spisak ljudskih gubitaka od maja 1992. godine, kada je Srebrenica proglašena zaštićenom enklavom Ujedinjenih nacija.
Obrazovanje umesto sankcija
Govoreći o Zakonu koji bi zabranio negiranje genocida, Suljagić je naveo kako bi napore pre trebalo usmeriti na obrazovanje, koje je ključno kada je u pitanju kultura sećanja mladih generacija na genocid u Srebrenici.
"Sve ovo što mi danas nazivamo negiranjem se može tretirati ili kao govor mržnje ili kao njeno izazivanje i raspirivanje i sve to već postoji u krivičnim zakonima. Naravno, niko to ne provodi u djelo. Mi moramo 'napasti' obrazovanje - student po student, đak po đak", rekao je Suljagić.
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2016. godine predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji "negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine".
Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali ne i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici. Tako da oni koji negiraju genocid na području bivše SFRJ, a koji je potvrđen presudama u Hagu, ne mogu biti kažnjeni.
Suljagić je rekao da se vlast prema organizacijama civilnog društva koje se bave prošlošću ponaša kao prema neprijateljima. On je dodao da od svih republika bivše Jugoslavije samo u Bosni i Hercegovini i Srbiji postoje "bilo kakve refleksije vezane za Srebrenicu".
"Volio bih da to probamo ispraviti. Ja sam čovjek koji uistinu vjeruje u budućnost i da generacije koje su rođene poslije nas, djeca koja se još nisu ni rodila ne moraju ponoviti naše iskustvo. I ne želim da ponavljaju naša iskustva", rekao je Suljagić.
Usmene istorije genocida
Suljagić je direktor Memorijalnog centra Potočari – Srebrenica od oktobra 2019. godine. On je rekao da ovaj Centar godišnje poseti između 150 i 200 hiljada najavljenih posetilaca, ne računajući one koji dolaze u sopstvenoj organizaciji.
Govoreći o tome šta su do sada uradili, Suljagić je naveo da je, uz Muzej ratnog djetinjstva iz Sarajeva, završen projekt usmene istorije stotinu dece koja su preživela pad Srebrenice.
On je najavio i rad na stotinu usmenih istorija koje će biti povezane sa predmetima pronađenim uz tela žrtava u masovnim grobnicama.
"Želimo da nađemo ljude koji su nam dali te predmete i da ih zamolimo da ispričaju svoje priče", rekao je Suljagić.
Memorijalni centar Potočari – Srebrenica izgrađen je 2003. godine u znak sećanja na žrtve genocida nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995. godine. Odluku o njegovom osnivanju doneo je tadašnji visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch).
Od 2003. godine obavljeno je 20 kolektivnih dženaza i u Memorijalnom centru Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su na oko 150 različitih lokaliteta, od čega je više od 70 masovnih grobnica.
Još se traga za više od 1.000 nestalih.
