Akademska zajednica pobunila se protiv odluke Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu da po nalogu Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) zabrani rad profesoru Rodoljubu Kubatu, a događaj je ponovo pokrenuo pitanje autonomije tog fakulteta.
Redovni profesor Rodoljub Kubat očekuje zvanično rešenje o otkazu, nakon što je, kako je objasnio za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Sinoda SPC stigao dopis uoči sednice Nastavno-naučnog veća Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta 24. septembra na osnovu kojeg mu prestaje radni odnos.
On kaže da bi rešenje o otkazu značilo da je narušena autonomija Beogradskog univerziteta i dodaje da se sada postavlja pitanje – da li bilo koji profesor sa Univerziteta može biti udaljen iz nastave “zato što se ne slaže sa nekim”.
Profesor Kubat razlog razlog za takvu odluku vidi u njegovoj inicijativi koju je početkom septembra pokrenuo pred Nastavno-naučnim većem Bogoslovskog fakulteta da se ispitaju sumnje u zloupotrebe i kršenje zakona na fakultetu.
“Ja sam samo u vrlo učtivoj formi tražio da se naši problemi riješe na zakonski način i u okviru pravosuđa”, kaže Kubat za RSE.
Bez zvaničnih razloga za ukidanje blagoslova
Za sada nisu poznati zvanični razlozi za ukidanje blagoslova profesoru Kubatu.
RSE je zatražio komentar od Dekanata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Identičan je i epilog pokušaja dobijanja komentara iz Sinoda SPC.
Fakultet je inače deo Beogradskog univerziteta, čijim je Statutom zagarantovana samostalnost te obrazovne institucije.
Podrška akademske zajednice kolegi
Međutim, uprkos izostanku komentara sa jedne strane, reakcija je stigla iz dela akademske javnosti.
Među onima koji su se oglasili je i akademik Dušan Teodorović koji se na Tviteru obratio direktno zvaničnicima SPC:
“Poštovana gospodo, učinićemo sve da odbranimo našeg kolegu, profesora Kubata. Nećemo da dozvolimo da vi otpuštate ljude sa Univerziteta u Beogradu. Počinje borba!“, napisao je Teodorović.
Podršku Kubatu uputila je i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), koja okuplja pripadnike akademske zajednice.
Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član MASA-e, kaže za RSE da je apsolutno neprihvatljiva odredba Statuta Bogoslovskog fakulteta koja daje mogućnost licima koja nisu deo Univerziteta da vode kadrovsku politiku.
“Dakle, da imate osobu ili nekoliko osoba sa strane koje onda arbitriraju o tome ko je, a ko nije podoban da predaje. To je nešto što je sâm Univerzitet primetio i na šta je reagovao. Međutim, to rešenje još uvek nije postignuto. Prosto, u ovom slučaju bi morala da se primenjuju pravila koja se odnose na Univerzitet, a ne na poseban slučaj jednog fakulteta”, smatra Pavićević.
Sveštenstvo odlučuje i ko će studirati
Pravoslavni bogoslovski fakultet je od 1952. godine, odlukom vlasti u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) bio izdvojen iz Beogradskog univerziteta (BU) i pripojen Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Van državnog obrazvonog sistema fakultet je radio do 2004. godine, kada je, odlukom Vlade Republike Srbije, vraćen u sastav BU. Međutim, fakultet je, kako se navodi na zvaničnom sajtu, “ostao u duhovnom i kanonskom okrilju Srpske pravoslavne crkve”, a poglavar SPC je “ex officio vrhovni pokrovitelj fakulteta”.
To “duhovno okrilje” SPC vidi se i u članu 51 Statuta Bogoslovskog fakulteta, u kojem se kaže da se “u prvu godinu osnovnih studija može upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, utvrđeno studijskim programom, odnosno opštim aktom Univerziteta, i koje ima saglasnost nadležnog episkopa”.
Teolog i veroučitelj Mladen Aleksić kaže za RSE da je slična dihotomija između državnog sistema i SPC prisutna i na nivou srednjoškolskog obrazovanja.
“Da biste kao nastavnik veronauke vi radite u državoj, a ne u crkvenoj ili privatnoj školi i vas zapošljava Ministarstvo prosvete, država Srbija na čijem ste budžetu. Ali, ne konkurišete kod Ministarstva prosvete nego kod crkve kojoj pripadate. Crkva određuje koji kandidat ispunjava uslove, a Država zapošljava tog veroučitelja”, objašnjava Aleksić.
On podvlači da je današnjem vremenu neophodno da SPC pokaže više transparentnosti u svom radu.
Aleksić smatra da je neophodno da se što pre otvori dijalog između predstavnika države i SPC. On upozorava da bi u slučaju da Senat Beogradskog univerziteta ponovo odluči da isključi Bogoslovski fakultet iz svog sistema, cenu platili i profesori i studenti.
“Ja sam bio student i imali smo određene privilgije kakve su imali i drugi studenti Beogradskog univerziteta – konkretno mislim na studentski centar, menze, domove i slično. Ipak, ja sam optimista i verujem da će se ovaj problem rešiti na obostranu korist”, kaže Aleksić.
Rektorat čeka da se oglasi fakultet
Kako je Radiju Slobodna Evropa nezvanično rečeno u Rektoratu Beogradskog univerziteta, Rektorat čeka zvanično izjašnjenje Bogoslovskog fakulteta o ovom slučaju, nakon čega se oglasiti.
Međutim, rektora Ivanka Popović je ranije u intervju za dnevni list “Blic” izjavila, govoreći o uticaju Sinoda na rad Bogoslovskog fakulteta, da “je sazrelo vreme da se razgovara o njegovoj ulozi na državnom univerzitetu u sekularnoj državi”.
“Beogradski univerzitet će učiniti sve u okviru svojih nadležnosti da spreči zloupotrebu akademskih pravila i gušenje legitimnih akademskih sloboda svakoj članici, pa i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu”, rekla je Popović.
Sekularnost države na koju se Popović pozvala u svojoj izjavi je, inače, zacrtana Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom. Međutim, ta sekularnost je do sada bila upitna nebrojeno puta uz primere najviših državnika koji su unosili badnjake (pravoslavni običaj) u zgradu Predsedništva ili se konsultovali sa Patrijarhom uoči ili nakon važnih državnih odluka.
Bez blagoslova ostala još dvojica nastavnika
Ovo inače nije prvi put da Sinod SPC utiče na to ko će biti zaposlen na Bogoslovskom fakultetu. Slična situacija dogodila se početkom godine, kada su bez blagoslova Sinoda ostali docent Marko Vilotić i dr Maksim Vasiljević, a razlozi za tu odluku ostali su u domenu medijskih spekulacija.
Bogoslovski fakultet je tada saopštio da ta ustanova “ima pravno legitiman status člana Univerziteta u Beogradu”, ali da je istovremeno i “organski deo Srpske Pravoslavne Crkve i predstavlja izraz njenog vekovnog pregalaštva na stvaranju i unapređivanju teološkog obrazovanja”, te da su u tim okvirima oblikovana i pravna akta Bogoslovskog fakulteta.
Rodoljub Kubat kaže da je Sinod tražio od tadašnjeg rukovodstva fakulteta da prekine radni odnos sa dvojicom predavača, ali da je naknadno fakultet odlučio da im da dvogodišnje neplaćeno odsustvo.
“Tako da oni još nisu izgubili posao na Bogoslovskom fakultetu. Šta će uraditi aktuelni dekan, to niko od nas ne zna. On ima sva zakonska prava da se zahvali Sinodu na mišljenju i da im vrati taj dopis, sa obrazloženjem da on nije u mogućnosti da dâ otkaz”, kaže Kubat.
Šta je Sinod i koja su mu ovlašćenja?
Sveti Arhijerejski Sinod je najviša izvršna (upravna i nadzorna), kao i sudska vlast u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Čine ga patrijarh, kao predsednik, i četiri eparhijska arhijereja kao članovi. Članove Sinoda bira Sabor SPC na dve godine, i to svake godine po dvojicu.
Aktuelni članovi Sinoda su patrijarh Irinej, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkop bački Irinej, episkop šumadijski Jovan i episkop kruševački David.
Kako se navodi na sajtu SPC, među brojnim dužnostima koje obavlja Sindod “bdi nad životom i radom bogoslovskih i monaških škola, ustanova i zavoda za spremanje i vaspitavanje kandidata za sve crkvene službe; bira nastavničko i vaspitačko osoblje, i stara se za njihovu spremu, postavlja ga i razrešava od dužnosti”.
