Evropska unija (EU) se mora dalje razvijati jer u nekim segmentima ne funkcionira, pogotovo u segmentu demokratskih vrijednosti ili solidarnosti na evropskom planu. EU se nalazi na nekoj vrsti raskrižja kad mora odlučiti kako će ići dalje.
To navodi Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije (SPD) u Parlamentu Savezne Republike (SR) Njemačke i predsjednik parlamentarnog Odbora za Zapadni Balkan, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
RSE: Gospodine Juratoviću, šta je prema Vašem mišljenju pokazala pandemija COVID-19, koliko je jaka, jedinstvena i solidarna Evropska unija, odnosno zemlje članice?
Juratović: Teško je sada na osnovu same pandemije mjeriti koliko je Evropska unija jaka i sposobna, jer su ljudi u različitim regijama bili različito pogođeni. Što se tiče Njemačke, mi smo se, logično, prvo morali osigurati na nacionalnom planu, a onda pokazati solidarnost prema drugima. To se može gledati kao da ste u avionu – kad vam kažu da treba staviti masku, onda je prvo stavite sebi, pa onda zaštitite onog do sebe. To je tako i u pandemiji funkcioniralo. Međutim, što je bilo, bilo je. Bitna je budućnost, kako ćemo se postaviti u budućnosti, kako ćemo pomoći one zemlje koje su ekonomski pogođene i kako ćemo zadržati ključne industrije. Neke stvari ćemo mijenjati, ali tu se mora pokazati solidarnost.
RSE: Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u zajedničkoj izjavi su predložili osnivanje fonda za oporavak evropske ekonomije u iznosu od 500 milijardi eura. Kako vidite mogućnost uspostavljanja ovog fonda?
Juratović: On se može i mora uspostaviti, jer, na kraju krajeva, radi se o budućnosti Evrope. Danas, barem kako Njemačka i Francuska gledaju u budućnost, jasno je da bez stabilne i jake, dobro organizirane Evrope svi smo ugroženi. Tako da je taj fond prije svega u interesu svake pojedine članice Evropske unije. Na kraju krajeva, moramo stabilizirati Evropu i posložiti je tako da je sigurna za budućnost.
Profiteri i gubitnici
RSE: U kojim će se oblastima, u SR Njemačkoj, zemlji u kojoj živite, ali i širom Evrope, najviše osjetiti posljedice mjera koje su uvođene da se zaraza korona virusom ne bi širila? Šta nas čeka narednih mjeseci i godina, posebno u privredi?
Juratović: Prije svega, pandemijom su najviše pogođene zemlje koje žive od turizma i tim zemljama moramo hitno pomoći – ali i ostale ključne industrije, automobilska, kemijska ili neka druga. Pri tome moram reći da su neki problemi što se tiče budućnosti tih industrijskih grana već dugo uočljivi, na primjer, po pitanju klime, zaštite vrsta, zatim socijalna i ekološka sigurnost se premalo pratila. Sad će se više pojačati, tako da ja u toj krizi vidim i šansu, nove mogućnosti, novo organiziranje. Tu trebamo investicija, ali što je za mene jako bitno – da to bude na cjelokupnom evropskom planu, da se opet ne iskristaliziraju oni koji su profiteri Evropske unije i gubitnici Evropske unije. To nikako ne smije da se desi.
Uloga Njemačke i Francuske
RSE: Nedavno ste u analizi pod nazivom „EU na raskrižju“ poručili da treba ići prema Sjedinjenim državama Evrope, po ugledu na Sjedinjenje države Amerike. Šta ste pod ovim mislili? Koliko bi to bilo drugačije ustrojstvo od sadašnje zajednice evropskih zemalja?
Juratović: Prije svega, Evropska unija, kao takva, mora se dalje razvijati. Ona u nekim segmentima ne funkcionira, pogotovo po pitanju demokratskih vrijednosti, po pitanju solidarnosti na evropskom planu, itd. Evropa se, jednostavno, nalazi na nekoj vrsti raskrižja kako gdje mora ići dalje. Moramo se nanovo organizirati, prije svega da bi sa Amerikom, Rusijom, Kinom, Indijom i tim velikim silama mogli rješavati globalne probleme. To je moguće samo s pozicije snage i jedinstva.
Meni je potpuno jasno da to neće ići odmah, sa svih 27 članica, zato mi je jako bitno da Francuska i Njemačka, kao dva glavna stupa Evropske unije, naprave plan i strategiju za njenu budućnost, koja bi trebala biti, manje-više, po ugledu na Sjedinjene Američke Države. Tu, logično, onda treba napraviti ekonomsku, socijalnu, ekološku strategiju, pri čemu se vjerovatno neće svi odjedanput uključiti. To i nije toliko tragično, jer Evropska unija može i dalje funkcionirati kao do sada, ali se mora razvijati. Zemlje koje su dobre volje, koje su spremne i sposobne, politički, ekonomski, socijalno, ekološki itd, jednostavno će se priključivati uz Francusku i Njemačku, da bi išle korak dalje.
RSE: Koliko će taj prijedlog biti prihvatljiv za zemlje članice EU?
Juratović: Nećemo imati političku situaciju da će odmah biti svi spremni, ali to moraju nacionalne države rješavati same. One moraju same odlučiti kada će učiniti korak dalje, međutim, mi ne možemo čekati dok zadnji ne bude spreman. Moramo ići naprijed, mi trebamo članice koje će se pokrenuti a ostali će onda za njima. Imamo autokratske pokrete u Evropskoj uniji koji se manje-više, barem što se tiče društveno-političkog pogleda, demokratskih vrijednosti, osnovnih ljudskih prava itd, razlikuju, i to će biti jedno od temeljnih pitanja za budućnost Evrope.
Šta sa Zapadnim Balkanom?
RSE: Zemlje članice EU postigle su krajem trećeg mjeseca ove godine politički dogovor o otvaranju pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Da li je to dobar znak i za druge zemlje Zapadnog Balkana?
Juratović: To je u svakom slučaju dobar znak kad govorimo o perspektivi Zapadnog Balkana oko uključenja u EU. Krenuli smo korak dalje. To je u svakom smislu pozitivan signal od strane Evrope. Sada oni koji žele u Evropsku uniju moraju, logično, ispuniti pravila i sve ono što je potrebno za ulazak. Ja sam zadovoljan tom situacijom. Rekao sam da ne možemo govoriti o perspektivi a ne dati zemljama mogućnost da započnu pregovore, da krenu u transformaciju, u reforme koje su potrebne za ulazak u EU. Dakle, to je sad učinjeno, taj korak je napravila EU. Želim Sjevernoj Makedoniji i Albaniji, ali i Crnoj Gori i Srbiji, koje su već na tom putu, sve najbolje, da što prije uspiju biti članice Evropske unije, gdje im je i mjesto.
RSE: Kako komentarišete aktuelnu situaciju u BiH s obzirom da reforme koje je tražila Evropska komisija (Mišljenje o zahtjevu za članstvo od 29. maja 2019. godine) još nisu provedene? Šta je ključni problem zbog čega BiH ne bilježi napredak u procesu integrisanja?
Juratović: Mislim da su ključni problemi koje ima Bosna i Hercegovina odavno poznati. I ja dugo već tvrdim da čelnici Bosne i Hercegovine, pogotovo nacionalne vođe, ne žele ući u Evropsku uniju, jer sve rade tako da krše osnovna pravila igre, prije svega demokratska pravila, osnovna ljudska prava, sve elemente koji sačinjavaju EU, dakle, oni ih permanentno krše. Ja sam zaključio da se njima uopće ne ide u Evropsku uniju. Neko ko želi u EU, drugačije se ponaša. Na kraju krajeva, mora i narod, moraju i građani Bosne i Hercegovine konačno reći da li i oni žele u Evropsku uniju, jer su njihovi čelnici pokazali da to ne žele. Pošto građani te čelnike biraju, znači da se ni građanima ne žuri u Evropsku uniju. To je moj zaključak.
RSE: Šta mislite, koliko će proces proširenja i dalje biti aktuelna tema s obzirom na probleme druge vrste u Evropskoj uniji?
Juratović: U svakom slučaju. Evropska unija, kako sada funkcionira, odnosno kako je do sad funkcionirala, najbolje nam je pokazala kriza oko izbjeglica. Moramo biti svjesni: članice, koje su praktično prihvatile demokratska pravila igre, koje su potpisale sve konvencije oko osnovnih ljudskih prava, nisu u stanju 1.500 djece uoči Uskrsa, dakle, najvećeg kršćanskog praznika, primiti u Evropsku uniju – to nam govori sve. To nam govori da se ta Evropska unija svela samo na ekonomski interes, na tržište i ništa više.
Zato je jako bitno - ako želimo budućnost Evropske unije – onda je moramo drugačije posložiti, onako kao što sam maloprije rekao. U svakom slučaju, šta se tiče lukrativnosti i želje, praktično ulaska u Evropsku uniju, ja znam da ta lukrativnost momentalno nije na najvišem nivou, pa čak i onima koji su van Evropske unije. I to je jedan razlog više da trebamo jednu jaču, solidarniju, Evropsku uniju koja će u svakom slučaju biti i zaštita, i motivacija za sve građane na isti način, što momentalno nije.
Facebook Forum