Imre Sakal i njegova unuka Ema svakoga dana biciklima prelaze dvadesetak kilometara iz Subotice do Palićkog jezera, gde vreme provode u sunčanju i šetanju, ali ne i kupanju.
“Moja unuka živi u Budimpešti, a sada je na raspustu. Zbog nje mi je i žao što se u jezeru ne možemo kupati”, kaže Sakal i dodaje:
“Meni je Palić druga kuća, moj drugi zavičaj. Pošto ne idem na more, onda svakog leta dane provodim na molu na 'muškom štrandu'. Možete misiti koliko i unuka i ja volimo Palić, kada nam nije teško da prelazimo dnevno dvadesetak kilometara da bi proveli dan ovde”, kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa.
Da je odluka Imre Sakala da se ne kupa u palićkim vodama potpuno ispravna, pokazuju i poslednje analize subotičkog Higijenskog zavoda po kojima je voda u Palićkom jezeru loša i zagađena, odnosno da se zbog hemijskog zagađenja voda ne može svrstati ni u petu klasu. Da bi kupanje bilo dozvoljeno, mora se spustiti bar do treće klase, navode u ovoj ustanovi.
Poslednji projekat sanacije Palićkog jezera, koje se nalazi na oko 200 kilometara severno od Beograda, započet je pre oko sedam godina. U tu svrhu nemačka KFW banka obezbedila 6,5 miliona evra donacije, ali radovi sporo odmiču.
“Nisam u situaciji da bilo koga ovde prozivam ali moram reći da možemo biti sretni i ponosni što smo došli dovde gde smo. Jeste da uvek može brže i bolje, ali urađeno je ipak mnogo“, kaže Mišel Roman, hidrolog kog je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) odredila za konsultanta na procesu sanacije 2011. godine.
Prema njegovim rečima, do sada su urađeni većinom birokratsko-pravni poslovi, to jest stvoreni su preduslovi da se počne sa konkretnim radovima na sanaciji, a koji podrazumevaju preusmeravanje palićke mesne kanalizacije na prečistač (otpadne vode su se do sada ispuštale direktno u jezero), zatim stvaranje zaštitnog pojasa oko jezera, koji podrazumeva zabranu bilo kakvih poljoprivrednih aktivnosti na obali, što pak zahteva eksproprijaciju zemljišta, a potrebno je takođe ojačati sam prečistač i konačno, obnoviti riblji fond.
Mišel Roman navodi da je prosečno vreme sanacije sličnih jezera u Evropi oko deset godina.
Snežana Starović, čija je kuća gotovo na samoj obali Palića, i koja je detinjstvo provela pored i na jezeru, kaže da je to što se događa sa jezerom i njegovom sanacijom u mnogo čemu neshvatljivo:
„Ne znam šta su uopšte poradili na sanaciji, osim možda papirološki. Jezero je sve gore i gore i to je evidentno i samo ga gledajući. Uvek je bilo algi i uvek su se one namnožavale kada temperature skoče preko 30 stepeni, što je ponekad za posledicu imalo uginuće riba. Ove godine visokih temperatura nije bilo u dužem vremenskom periodu, a bilo je i puno kiše.
A opet su se alge namnožile, tako da su još uoči filmskog festivala koji se na Paliću održava svake godine tokom leta primećene uginule ribe pored 'ženskog štranda'. Tu nešto svakako nije u redu. Da li nije u redu sa tim prečistačem ili neko ispušta neku hemiju u vodu, ne znam, jer smo imali prilike da vidimo da je pre nekoliko godina voda u jezeru čak poplavela. Svakako, tu nešto debelo ne štima.“
Kao posledica enormnog zagađenja turizam na Paliću praktično zamire već nekoliko decenija. Da je epitet “vojvođansko more” ovo jezero nekada zaista sa razlogom nosilo govori i to što je veliki broj vikendaša na njegovim obalama provodio letnje mesece, dok je više preduzeća imalo i svoja radnička vikend naselja.
Sada, doduše, pored “muškog štranda” ponovo radi termalni bazen, ali je ulaznica za kupanje u njemu za mnoge preskupa, pa ni na tom mestu više nema nekadašnjih gužvi. Razlog za takve cene je to što su zajedno sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) ruskoj kompaniji Gaspromnjeft 2008. godine prodati i izvori tople vode u Vojvodini, pa svaka eksploatacija tih voda podrazumeva plaćanje rudne rente.
I Subotičani i Palićani su bez sumnje emotivno vezani za ovo staro jezero, koje se u dokumentima prvi put pominje još 1462. godine, da bi tokom devetnaestog veka ono postalo evropsko mondensko letovalište i lečilište, kao i regionalni centar sportskih igara.
O odnosu građana Subotice i Palića prema jezeru u vreme druge Jugoslavije ilustrativno govore istorijski dokumenti, poput filma u kome se opisuje radna akcija “ORA Palić 75. i 76.”. Radilo se uz pomoć nekoliko tada najmodernijh bagera i ljudske radne snage omladinaca, kako se navodi Jugoslavije i susednih država.
“Očišćena i bistra voda kroz prečistač ponovo se vraća prirodi“, zabeleženo je u tom dokumentarcu o rezultatu dve radne akcije organizovane pre 43 odnosno 42 godine.
Novi znatno moćniji prečistač za “panonski biser”, kako je Palićko jezero od milja takođe nazivano, izgrađen je 2009. godne. Ponovno zagađivanje jezera nakon tog velikog poduhvata pripisano je povećanju broja stanovnika i pre svega industriji. Međutim, zanimljivo je da je broj stanovnika Subotice danas u odnosu na sedamdesete veći jedva za trećinu, dok je broj fabrika zagađivača sada prosto zanemarljiv - većina ih je uništena u procesu tranzicije.
Facebook Forum