Iako imaju jedno od najlepših jezera u zemlji, Subotičani se ni ovog leta nemaju gde rashladiti. Voda Palićkog jezera jednostavno nije za kupanje.
Snežana Starović koja više od 30 godina živi na Palićkom jezeru, na severu Vojvodine, priča Radiju Slobodna Evropa da je "nemoguće da se za toliko godine nije moglo ništa uraditi".
Začuđena je time što se decenijama ne preduzima dovoljno kako bi se zaštitila i očistila voda ovog neprocenjivog prirodnog i ekološkog blaga.
"Stvar je vrlo sumnjiva. Sve što predlažu na papiru je sjajno, međutim, voda je sve gora. Izgleda da sa tim prečistačem nešto ne funkcioniše kako treba, što se vidi i po boji vode i po mirisu", navodi Starović.
Iako imaju jedno od najlepših jezera u zemlji, Subotičani se ni ovog leta nemaju gde rashladiti. Voda jednostavno nije za kupanje. Do sada je mnogo novca utrošeno na razne projekte sanacije i čišćenja jezera, ali je ovaj turistički biser Vojvodine i dalje gotovo prazan tokom leta.
Pre dve godine, pomoć u sanaciji jezera ponudila je i Nemačka razvojna banka KfW i obezbedila 5,8 miliona evra nepovratnih sredstava za program jačanja biodiverziteta u susednom Ludoškom jezeru, koje je pre gotovo pola vekla Ramsarskim ugovorom proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom od planetarnog značaja, kao specijalni rezervat prirode retkih ptica i močvarnih životinja.
Ludoško jezero je tesno povezano sa Palićkim, te je zagađenje Ludoša velikim delom izvor zagađenosti i Palića, zbog čega ozdravljenje Ludoša zahteva i sanaciju Palićkog jezera.
U timu za sanaciju pri preduzeću "Park-Palić" navode da radovi na ovom projektu ipak prate glavni plan.
Hidrolog iz Nemačke Mišel Roman, član ovog tima, kaže da je urađen značajan deo posla, iako građani praktično ne vide rezultate.
"Mi u projektu imamo dva glavna zadatka – izgraditi kanalizacionu mrežu u naselju Palić i spojiti je prečistačem i uraditi zaštitni pojas oko jezera. Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Subotice je imao obavezu da napravi sve potrebne projekte i dozvole i to je sada sve gotovo. U stvari, mi smo do sada radili na aministrativnim i projektnim poslovima, dok se na terenu još ništa nije uradilo. Prema mojim očekivanjima, prvi radovi bi mogli početi ove jeseni, nakon što delegacija Nemačke razvojne banke izvrši inspekciju, ali zbog pogoršanja uslova za rad sa dolaskom zime, mislim da je realnije reći da će se sa terenskim delom posla krenuti na proleće. Sve bi moglo biti gotovo za dve godine", navodi Roman.
Prema njegovim rečima, stanje vode u jezeru je sada znatno bolje, zahvaljujući poboljšanju rada prečistača ona je čistija, a koncentracija fosfora je smanjena do 90 odsto.
Palićko jezero je već gotovo pola veka zagađeno. Prvi pokušaj njegovog izlečenja bilo je izmuljavanje tokom sedamdesetih, ali je njegov efekat bio kratkog veka.
Problem je što se u jezero izliva kanalizacija, tako da sve dok nije izgrađen prečistač, posledice zagađivanja su bile katastrofalne – pre svega u pogoršanju PH vrednosti i opštem kvalitetu vode, u promeni jezerske flore, što je u krajnjem izazivalo i pomor riba.
Međutim, sam prečistač nije mogao sprečiti dodatno zagađivanje slivanjem zagađenih atmosferskih voda sa obale. To bi trebalo da spreči izgradnja zaštitnog pojasa.
"Dosta smo toga uradili na sanaciji jezera, iako je to samo projektni i administrativni deo posla, pa građani ne vide da se nešto menja. Nažalost, i on zahteva dosta vremena, ta procedura i u Nemačkoj traje toliko", kaže Mišel Roman.
Nataša Đereg iz ekološke organizacije "Cekor" ocenjuje da ipak sve to predugo traje, te da prema nekim informacijama, projekat kasni oko sedam meseci.
"Građani još uvek ne vide konkretni pomak. Svakako da je jedan od većih problema kod nas ta papirologija i dokumentacija, posebno što verovatno i KfW banka ima svoje zahteve i posebne procedure. No, posao je svakako usporila i promena vlasti – stranačko zapošljavanje i potreba da se svuda dovedu stranački kadrovi. Otišli su neki kvalitetni ljudi koji su bili upućeni u projekat i došli novi kojima je trebalo vreme da se upoznaju sa svim tim. Međutim, koliko sam obaveštena, sa vrha je došla poruka da se nastavlja sa ovim projektom i da se sve to mora dovršiti", kaže Nataša Đereg.
Ako se zna da već 50 godina jezero propada, a Mišel Roman tvrdi da je reč o čitavom jednom veku, pitanje je – nije li nekima možda čak bilo u interesu da se projekti odlažu, odbacuju i pišu novi, dok je za sve to vreme ogroman turistički potencijal stajao van funkcije.
Deo građana Subotice uveren je ima razloga i za ovakve sumnje.
Facebook Forum