Već nekoliko decenija Subotica pokušava da reši problem zagađenosti Palićkog jezera, zbog čega je razvoj jedne od najatraktivnijih turističkih destinacija u Vojvodini gotovo zaustavljen.
Do sada je urađeno nekoliko projekata i planova, ali na tome je i ostalo. Voda Palića tokom prethodnih desetak godina nije bila za kupanje, a povremeno ni za njegov živi svet, pa je u par navrata dolazilo do masovnog pomora ribe.
Kako je sa ovim jezerom povezano i Ludoško, i njegove su vode zagađene, iako je Ludoš (ludas = guska, na mađarskom jeziku) Ramsarskom konvencijom 1977. godine proglašen za specijalni rezervat prirode od planetarnog začaja, budući da na njemu imaju svoja staništa brojne retke ptice i vodozemci. Zbog neprestanog zagađivanja, i čak izlivanja otpadnih voda u Palić, a koje dopiru i do Ludoša, gradski vodovod godinama plaća kaznene poene upravo na osnovu pomenute povelje o zaštiti jezera.
Nadu da će se konačno nešto zaista se i promeniti donela je odluka nemačke razvojne banke KFW da Subotici dodeli 6,5 miliona eura nepovratnih sredstava upravo za sanaciju Palića. Projekat bi trebalo da bude završen u potpunosti do 2020. godine, i tada bi svi zagađivači morali biti bili eliminisani. Za projekat, koji je jedini do svih balkanskih zemalja sa sličnim hidroekološkim problemima dobio podršku KFW, zaslužni su pre svega stručnjaci okupljeni oko gradskog tima za sanaciju Palića i Ludoša, u saradnji sa JKP „Vodovod i kanalizacija“ i JP „Palić Ludaš“.
Tim je izradio projekat koji je prema kriterijumima KFW ocenjen kao najcelovitiji i najrealniji, kaže Mišel Roman, nemački hidrolog, član ovog tima.
„Mi smo bili najdetaljniji u tom našem projektu za sanaciju Palića i Ludoša, za čitav projekt ponuđena su konretna i realna rešenja, uz niz manjih projekata koji će se rešavati etapno i u fazama. To je i uverilo nemačku banka da naš predlog vredi podržati“, kaže Roman.
U Nemačkoj razvojnoj banci napominju da je ovo prvi put da se pomoć nemačke vlade u potpunosti umerava na samo jedan projekat u regionu Balkana, kaže Vibeke Kristensen, menadžer nemačke razvojne banke, koja je zadužena za komunalne projekte.
„Iako je dosadašnja praksa uglavnom bila kombinacija kredita i bespovratnih sredstava i to za nekoliko projekata iz više balkanskih zemalja, Subotica nas je ubedila da ima najbolji projekat za koji su u celosti odobrene bespovratna sredstva. Zasluge za to pripisuju celom timu iz Subotice koji je učestvovao u njegovoj pripremi“, naglasila je Vibeke Kristensen.
Projekta predviđa nekoliko faza - izgradnji kanalizacione mreže koja će biti povezana sa prečistačem, čime će se sprečiti dalje zagađenje Palićkog jezera, a time i Ludoškog, zatim uspostavljanje zaštitnog pojasa oko Palića radi sprečavanja slivanja otpadnih voda sa poljoprivrednog zemljišta, što je takođe zagađivalo jezersku vodu, dok će se u samom jezeru obaviti sanacioni izlov ribe, i poribljavanje novim vrstama, kao i promena odnosno smanjenje jezerske vegetacije.
Kada posao bude završen tek će se tada moći govoriti i o realizaciji Master plana za razvoj turizma na Paliću, koji je inače sačinila republička vlada još tokom prethodne decenije, označivši time Palić kao jedan od najvažnijih turističkih potencijala Srbije. To bi bilo ponovno oživljavanje Palića kao turistički privlačnog mesta, kaže gradonačelnik Subotice Jene Maglai.
„Ovo je zaista jedinstvena prilika za ovaj grad da konačno, posle tri-četiri decenije tapkanja u mestu kada je reč o rešavanju problema jezera Palić i raznoraznih projekata i ideja, imamo jasnu situaciju, i obezbeđena sredstva. Sada u stvari samo od nas zavisi da li ćemo biti sposobni da u sledećih tri do pet godina napravimo istorijski iskorak u rešavanju ovog problema“, navodi gradonačelnik.
