Samo dva i po meseca od susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, kada su najavili da odnosi dve države kreću uzlaznom putanjom, dve zemlje došle su do najniže tačke u međusobnim odnosima nakon završetka sukoba devedesetih godina.
Ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu zabranjen je ulazak u Hrvatsku, da bi, odmah potom, njegov kolega iz Hrvatske, Damir Krstičević, bio proglašen personom non grata u Srbiji.
Političari i jedne i druge strane ulaze u sukobe kako bi zadovoljili svoje nacionalističke stranačke glasače i teško se može očekivati da će izaći iz spirale sukoba bez intervencije evropskih institucija, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Jovan Komšić, politikolog i profesor Novosadskog univerziteta.
Na pitanje mogu li Srbija i Hrvatska same bar upristojiti međusobne odnose, bez intervencije evropskih institucija, Komšić kaže: „Teško mogu da se upristoje sa koegzistencijom sa ekstremima unutar vladajućih struktura, koje funkcionalizuju njihovi lideri.
I jedna i druga strana ima svoje ekstreme, svoje političke zvaničnike, zadužene za konfrontaciju sa susedom, sa komšijom, i u toj interakciji strateških interesa koji se zovu i nacionalnim interesima moraju biti prisutni i faktori Evropske unije, ako hoćemo biti države sa standardima koliko-toliko civilizovanih država Evropske unije“, kaže Komšić.
U međuvremenu, ton izjava zvaničnika obeju zemalja nešto je smireniji, ali i dalje se nagoveštava spremnost da se i nadalje vraća milo za drago.
Nema potrebe da Srbija i Hrvatska povlače svoje ambasadore na konsultacije, rekao je za javni televizijski servis ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ali ako se sused odluči na takav korak, srpska strana će uzvratiti.
„Mi prvo ne želimo da se u ovom smeru razvijaju odnosi sa Hrvatskom, znači, ovo su sve iznuđene mere... Ako žele da se na ovaj paradoksalan način razvijaju naši odnosi, mi smo spremni da reagujemo na recipročan način na svaku dalju meru“, kazao je Dačić nakon odluke Vlade Srbije da zabrani ulazak u zemlju ministru odbrane i potpredsedniku Vlade Hrvatske Damiru Krstičeviću. Ta recipročna mera, kako je objašnjeno, odgovor je na odluku Hrvatske da zabrani ulazak u zemlju ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu.
Na drugoj strani, poslanica opozicione Demokratske stranke, Aleksandra Jerkov, veruje da obe vlade na ovaj način politički profitiraju, a da će zbog toga najviše stradati građani Hrvatske srpske nacionalnosti i građani Srbije hrvatske nacionalnosti. I Srbiji i Hrvatskoj, konstatuje ona, puna su usta saradnje u regionu, a s druge strane, obe imaju "nekakvog Vulina i Šešelja" koji nesmetano narušavaju te odnose - uz dozvolu vlasti.
Poslanica Jerkov poslednjih sedmica izložena je najtežim uvredama lidera opozicionih radikala i haškog osuđenika Vojislava Šešelja.
O tome postoje i audiovizuelni zapisi iz Skupštine Srbije, čiji čelnici ne preduzimaju ništa kako bi sprečili te incidente, kao što nisu ništa preduzeli ni kako bi utvrdili koliko ima istine u Šešeljevim tvrdnjama da je pod krovom Parlamenta oskrnavio hrvatsku zastavu, čime je i otpočela aktuelna kriza u odnosima dve države.
Kao lošu ocenio je predsednik hrvatske vlade odluku Srbije da ministra Damira Krstičevića proglasi personom non grata. Sa šeficom države Kolindom Grabar Kitarović razgovaraće o daljim koracima prema Srbiji čim se ona vrati iz posete Makedoniji, kazao je Andrej Plenković, u odgovoru na pitanje koje će mere Hrvatska preduzeti i da li je jedna od mogućih povlačenje hrvatskog ambasadora iz Srbije.
Nameće se pitanje hoće li doći do sledeće faze pogoršanja odnosa između dve države. Hoće li Zagreb pozvati na konsultacije svog ambasadora u Beogradu, a onda za istom merom posegnuti i Beograd ili će dve političke elite stati na kočnicu i krenuti putem normalizacije odnosa?
Jovan Komšić, politikolog i profesor Novosadskog univerziteta, nije optimista. Ne očekuje da će u dogledno vreme doći do poboljšanja odnosa između vladajućih garnitura dveju zemalja jer u borbi za glasove prave kompromise sa nacionalističkim biračima svojih stranaka. Istovremeno, kaže, to su politike identiteta koje su svesne činjenice da svoje pripadnike mogu homogenizovati suprotnostima, konfliktima i proizvodnjom razlika u odnosima na one druge. I jedna i druga nacija koje se grade “na takvom menadžmentu tranzicionog identiteta“, ocenjuje Komšić, teško se mogu osloboditi međusobnih problema.
„I jednoj i drugoj političkoj eliti potreban je protivnik, da ne kažem neprijatelj te vrste. Poznata je teorijska tradicija Karla Šmita koji je, analizirajući fenomen politike još u doba Hitlera, upravo govorio o suverenu, a i jedni i drugi, i vladajuća elita u Srbiji i ona u Hrvatskoj, diče se da su nosioci nacionalne suverenosti. Karl Šmit je govorio da se suverenost ogleda u pravu na imenovanje neprijatelja i na zavođenje vanrednog stanja", podseća Komšić.
„Bez obzira što malo čitaju, a mnogo više rade na proizvodnji konflikata, kao da instinktivno osećaju da će potvrditi tu svoju definiciju dostojanstva i nacionalne suverenosti tako što će kreirati permanentnu atmosferu strahova, mržnji, vanrednog stanja i ponuditi se svojim sunarodnicima kao zaštitnici u okruženju onih koji im nisu naklonjeni“, ocenjuje Jovan Komšić koji kaže da je pesimista u pogledu verovatnoće da će odnosi Srbije i Hrvatske ubrzo krenuti uzlaznom putanjom.
Facebook Forum