San o Srbiji preko Drine

Nova istorija Srbije – dotle čak idu očekivanja pojedinih krugova u Srbiji od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, a pred obeležavanje 21. godine od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. U tom kontekstu se kroz tiražne tabloide, od kojih su neki izrazito bliski srpskim vladajućim krugovima, proturaju priče najpre o vraćanju Kosova, a potom i omogućavanju Srbima u Republici Srpskoj (RS) referendum o samostalnosti, a možda čak i pripajanju Srbiji.

Iako nerealne, analiziramo koliko su u srpskim intelektualnim i političkim krugovima prisutne ideje o Republici Srpskoj kao nekoj vrsti kompenzacije za gubitak Kosova.

Iščekujući prve poteze novoizabranog američkog predsednika određeni broj srpskih političara i analitičara, manje ili više otvoreno, sugeriše da će Donald Tramp ispraviti ono što se olako naziva "nepravdama učinjenim Srbiji".

Tragajući za signalima takvog američkog obrta prema Balkanu, pojedini mediji izvukli su stav Valida Faresa, Trampovog savetnika za spoljnu politiku, koji je u jednoj analizi iz 2007. godine naveo da "ako kosovski Albanci postignu državnost, isto treba da se omogući i bosanskim Srbima".

"Mislim da je ta ideja, da je Republika Srpska neka kompenzacija za Kosovo i da će kad tad postati nezavisna država ili deo Srbije iako Srbija nikada nije bila preko Drine, u suštini važeća politička ideja u Srbiji", kaže Žarko Korać, opozicioni političar, vicepremijer u Vladi Zorana Đinđića.

Vlast ovu ideju otvoreno ne zastupa, ističe Korać, ali je u praksi sasvim u suštini podržava.

"U Srbiji ima vrlo malo onih koji suštinski misle da je Bosni i Hercegovini potrebno pomoći da se rekonstruiše kao država. U praksi odnos sa Banjalukom nije privilegovan nego je jedini, Srbija nema nikakav odnos sa Sarajevom. U Srbiji je to, ako mogu da kažem, najvažnija spoljnopolitička ideja koja se samo jednim jako providnim komentarom 'poštujemo Dejtonski sporazum' pokriva, ali je zapravo manje više kod svih političkih stranaka, sa malim izuzecima, važeća", ocenjuje Korać.​

Na drugoj strani istoričar Čedomir Antić kaže da nije pošteno govoriti o kompenzaciji, pošto je, kako kaže, građanima Kosova nezavisnost data što je predstavljeno kao jedinstven slučaj, a da u trenutku proglašenja nezavisnosti nije održan referendum, mada ne sumnja da bi Albanci koji predstavljaju većinsko stanovništvo na Kosovu glasali za nezavisnost.

"Srbija nikada nije proglasila ujedinjenje sa Republikom Srpskom niti je bilo koji državni organ ili paradržavni predlagao stvaranje velike Srbije. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, ni u jednoj od verzija koje su objavljene, ne govori o tome da Srbija treba da proširi svoje granice. Milošević je priznao granicu na Drini 1992. godine u prvom mesecu rata".

"Mi ovde govorimo o pravu jednog naroda koji ima svoju državu, koja nije nezavisna, da proglasi nezavisnost. Ja mislim da je to pravo nesporno. Posebno posle odluke Međunarodnog suda koju je diktirala američka administracija 2010. godine", navodi Antić, podsećajući na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.

Svi koji su do sada bili na vlasti u Srbiji ponavljali su, pozivajući se na Dejtonski sporazum, da poštuju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine dok su istovremeno jačali odnose sa Republikom Srpskom, jednim od entiteta, na osnovu Sporazuma o specijalnim vezama.

Međutim, nesporno je da se u određenim krugovima Republika Srpska smatra kao jedini dobitak nakon ratova 90-ih i događaja iz naredne decenije – odvajanja Crne Gore i Kosova i da se veruje da će jednog dana kada se za to steknu uslovi Republika Srpska steći samostalnost.

I predsednik ovog bh. entiteta Milorad Dodik govori "referendum o otcepljenju je stav partije da to kao incijativu nekada pokrene".

Nada i neki račun svakako postoje, kaže publicista Momčilo Đorgović, odgovarajući na pitanje koliko određeni krugovi u Srbiji računaju na Republiku Srpsku kao neku vrstu kompenzacije za Kosovo.

"Meni je poznato da je Dobrica Ćosić imao stav da je Srbija u 20. veku počela da se kreće severno, severnozapadno prema Evropi, a da bi u 21. veku trebalo i da napusti kretanje ka jugu, to znači da se okrene od Kosova i da nastavi na zapad, verovatno je pri tome mislio na Bosnu i Hercegovinu", navodi Đorgović.

O paraleli ako može Kosovo što ne bi mogla i Republika Srpska govorio je pre dve godine i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej. U intervjuu jednom nedeljniku na pitanje kako se iz Banjaluke, a često i od predsednika RS Milorada Dodika ču­ju po­ru­ke da bi u RS-u tre­ba­lo da se održi re­fe­re­n­dum na ko­jem bi se ot­ce­pi­li od BiH, patrijarh je odgovorio:

"To ne bi bi­lo ni­ka­kvo ču­do. Taj pro­ces je već krenuo. Ako može Ko­so­vo da se odvo­ji od Sr­bi­je, zašto se RS ne bi odvo­ji­la od Fede­ra­ci­je BIH i pri­po­ji­la Srbi­ji?”

Sada provladini tabloidi, koji su pobedu Donalda Trampa proslavili parolom "Trampe, Srbine!", podgrevaju priče o prekrajanju istorije na Balkanu u korist Srbije.

Poraz Klintonove i pobeda "srpskih prijatelja"

Iako primećuje da ni najupućeniji politički komentatori u Americi u ovom trenutku ne znaju šta bi bila stvarna spoljna politika Donalda Trampa i njegove administracije, te da se još ne zna ni ko će biti državni sekretar, Žarko Korać ocenjuje da je jako teško verovati da bi se toliko drastično promenila američka politika.

"Ona bi, uzgred rečeno, bila suprotna i politici EU bez obzira što jedan broj zemalja EU nije priznao nezavisnost Kosova. To bi značilo da se stvara novo jezgro nestabilnosti na Balkanu u srcu Evrope. Teško da bi Amerika vukla poteze na Balkanu, a pre svega u Bosni i Hercegovini, koji bi bili direktno suprotni onome što su politički stavovi Evrope", reči su Koraća.

Čedomir Antić kaže da poraz Hilari Klinton ne znači pobedu "srpskih prijatelja" u Americi.

"Ako u SAD-u ikada pobedi predsednik kome je stalo do ideala osnivača, SAD on će dozvoliti da milion i sto hiljada Srba u RS dobiju ona prava koja imaju svi drugi evropski narodi a koja su u slučaju Albanaca potvrdile velike sile 2008. godine", smatra Antić.

Ta očekivanja su i momentalno i na duže staze nerealna, smatra Momčilo Đorgović, navodeći da je Bosna i Hercegovina veliko diplomatsko i strateško pitanje i da u njoj interese imaju i Evropa i SAD i Azija.

"Pogotovo ukoliko imamo u vidu sankcije Zapada prema Rusiji a ovde se može čuti sve češće upozorenje da je Republika Srpska pod patronatom Rusije. Pogotovo se neće otvarati to pitanje sada kada je Srbija na teškom i dugom putu ka EU i mislim da joj, na neki način, te provokacije i ta pisanja samo otežavaju taj put", zaključuje Đorgović.

I zaista, pitanje je kome sada treba ova priča o prekrajanju istorije Srbije dolaskom Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Država?