Posle izjave patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja da srpsku baštinu treba braniti milom ili silom, poslanik vladajuće Srpske napedne stranke ograđuje se time da je to stav Crkve, a da je zvanična srpska politika da se svi problemi oko Kosova rešavaju mirnim putem. Reakcije analitičara kreću se od stavova da je takva izjava iskorak iz kampanje oko prijema Kosova u UNESCO do ocena da je reč o nedopustivom mešanju Crkve u državnotvorni domen i pozivanju na upotrebu sile.
Uoči glasanja o prijemu Kosova u UNESCO, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej rekao je da je Srbija dužna da digne glas u zaštiti Kosova i Metohije i, “ako slučajno dođe do primene sile i ako se silom oduzme naša istorijska i kulturna baština, mi moramo silom ili milom to vratiti...Nadam se da nećemo biti u prilici da na taj način to branimo, već da će svest i savest onih koji odlučuju o našoj sudbini progovoriti na način kako treba da govori jedna probuđena i čista ljudska savest".
Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KIM, za RSE kaže da je izjava patrijarha stav Crkve, dok je politika države Srbije diplomatska aktivnost u pokušaju da se spreči da Kosovo postane članica UNESCO:
“Srbija je snažno opredeljena da se svi problemi na i oko KIM rešavaju mirnim putem, razgovorom, kompromisima i dogovorom. To smo pokazali u procesu normalizacije odnosa", navodi Drecun.
RSE: Da li iz toga onda iskače izjava patrijarha Irineja? Da li je za vas iznenađenje da on poziva i na silu?
Drecun: Ja vam objašnjavam okvire u kojima se kreće Srbija. Patrijarh ima pravo na svoje mišljenje, na svoje stavove. Dakle, diplomatskim aktivnostima smo radili da bismo to sprečili. Opredeljeni smo takođe da stabilizujemo situaciju u regionu, i ne vidimo da se problemi mogu rešavati silom.
RSE: Da li ova patrijarhova izjava vama otežava sprovođenje te politike?
Drecun: Patrijarh iznosi stav SPC, a ja govorim o zvaničnoj politici Republike Srbije.
Isa Mustafa o rečniku Srbije protiv Kosova u UNESCO
Premijer Kosova Isa Mustafa kazao je da rečnik koji koristi Srbija protiv članstva Kosova u UNESCO podseća na rečnik koji je prouzrokovao mnoga ratna razaranja tokom 1990 - 1999.
"Takvi govori i optužbe su u potpunosti neprihvatljive. One su nastavak srpske politike koja je kod nas primenjena i koja je prouzrokovala rat, razaranja i ljudske žrtve. Srbija se u nedostatku argumenata i uspešne spoljne politike služi takvim argumentima što govori da su izgubii put i veru", kazao je Mustafa.
Islamolog Ivan Kostić ocenjuje da je izjava patrijarha Irineja nedopustivo mešanje crkve u državnotvorni domen i da je skandalozno da prvi čovek Srpske pravoslavne crkve poziva čak i na upotrebu sile na Kosovu.
“To je uplitanje religije u politiku na najsuroviji mogući način, to je, prosto, izgubljena linija između religije i politike, gde se religija meša u državotvorna pitanja koja uopšte nisu domen crkve. I ne možete vi da pozivate vojsku ili državu da vojno i oružjem reaguje na teritoriji neke druge zemlje. To je jedna potpuno neverovatna izjava zvaničnika crkve, a uz to je i najgori mogući populizam. Mislim da je to mnogo više vezano za tu ideju ‘Kosovo je Srbija’, za tu mitološku predstavu Kosova kao srpske najvažnije zemlje. Verujem da taj Irinej nije zabrinut za te svetinje, zna on da te crkve neće tamo zapaliti, njega zapravo brine status Kosova. Dakle, oni ne razumeju da je Kosovo nezavisno i da je ovo samo još jedan korak ka tome da čitav svet njima ukazuje da je Kosovo nezavisna država, a da oni to ne žele da prihvate“, kaže Kostić.
Takva izjava patrijarha praktično je iskorak iz kampanje koja se vodi poslednjih mesec dana u Srbiji povodom predloga da se Kosovo primi u UNESCO, kaže za naš program analitičar Dušan Janjić, koji navodi šta sve SPC nije učinila za zaštitu sprske kulturne baštine:
„Pozivanje na silu očigledno je izraz nemoći ili saznanja, kako patrijath kaže, da se milom ili mirnim sredstvima problem može rešiti. Ova izjava neće izazvati nikakve ratove, ali će sigurno uvećati osećaj bespomoćnosti građana Srbije.“
RSE: Zar nije apsurdno da jedna takva poruka stiže iz vrha jedne crkve?
Janjić: Dosta je toga apsurdno u celoj kampanji. Crkva nije na vreme opomenula svetovne vlasti da su one te koje su baštinu na Kosovu registrovale kao kosovsku, a ne kao baštinu SPC. To je ono na što iz crkve ukazuje isključivo Sava Janjić, iguman manastira Dečani. Konkretno, SPC nije izvršila čak ni pritisak na beogradske vlasti da stave na briselski pregovarački sto pitanje verifikacije Anexa 5 Ahtisarijevog plana, koji u suštini garantuje autonomiju SPC, a time i njeno mesto u svim radnim timovima i u saradnji sa UNESCO. Drugo, SPC se nije potrudila da praksu koja već postoji, jer UNESCO ništa ne radi na Kosovu a da ne kontaktira SPC, pretvori u jednu vrstu aranžmana sa UNESCO da se i dalje zadrži upravna vlast nad tim spomenicima pa i učešće SPC u saradnji sa UNESCO.
Država i Crkva u kampanji prave zamenu teza, predstavljajući da će srpska crkvena i kulturna baština na Kosovu biti oteta i postati albanska ako Kosovo bude primljeno u UNESCO, pa ispada kao da u Ahtisarijevom planu na kome je zasnovan Ustav Kosova ne piše da crkvena baština na Kosovu pripada SPC sa sedištem u Beogradu.
Nikakvog albanskog otimanja tih srpskih religijskih svetinja na Kosovu nema, kaže Ivan Kostić:
“Kad je reč o prijemu Kosova u UNESCO, radi se samo o tome da Kosovo preuzima odgovornost da zaštiti sve svetinje, pa tako i srpske – koje su pod jurisdikcijom UNESCO. Ako preuzmu odgovornost da se brinu o spomenicima i objektima koji su pod zaštitom UNESCO, zašto bi ih palili? Ne vidim zaista tu nikakvu konekciju. I od koga mi tu baštinu štitimo? Od UNESCO? Ili od ideje da je ona i baština UNESCO? Meni je to potpuno jedna sumanuta izjava”, kaže Ivan Kostić.
