Fond za humanitarno pravo podestio je danas da ni posle više od 12 godina u Srbiji nije pravosnažno okončano sudjenje za zločin počinjen na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara pre 25 godina.
U saopštenju Fond je naveo da su 20. novembra 1991. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika.
Iz masovne grobnice na lokalitetu Grabovo ekshumirano je 200 tela, a identifikovane su 193 žrtve, 17 tela žrtava pronadjeno je u okolnim grobnicama, dok se za telima više desetina žrtava još traga.
Sudjenje za zločin u "Ovčari" pred pravosudjem Srbije počelo je 9. marta 2004. i to je bilo prvo sudjenje pred Posebnim odeljenjem za ratne zločine i predmet u kojem je Haški tribunal ustupio obiman istražni materijal domaćem pravosudju.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu 23. juna 2010. godine predmet je prvobitno pravnosnažno okončan.
Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Predrag Milojević, Djordje Šošić, Miroslav Djanković i Saša Radak osudjeni su na 20 godina zatvora, Milan Vojnović i Ivan Atanasijević na po 15 godina, Jovica Perić na 13 godina, Nada Kalaba na 11 godina, Milan Lančužanin na šest godina, a Goran Mugoša i Predrag Dragović na po pet godina zatvora. Od optužbe su oslobodjeni Slobodan Katić, Predrag Madžarac, Vujo Zlatar i Milorad Pejić.
Ustavni sud Srbije je 12. decembra 2013. usvojio ustavnu žalbu osudjenog Saše Radaka našavši da mu je povredjeno pravo na pravično sudjenje. Na osnovu te odluke, branioci osudjenih su Vrhovnom kasacionom sudu (VKS) podneli zahteve za zaštitu zakonitosti, koje je VKS usvojio i 19. juna 2014. doneo presudu kojom je ukinuo pravnosnažnu presudu i predmet vratio Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.
Ponovno postupajući u ovom predmetu, Apelacioni sud je prekinuo izdržavanje kazni ranije osudjenima i pustio ih da se brane sa slobode. Pretres pred tim sudom počeo je 15. juna 2015. godine i do danas nije okončan, naveo je Fond.
Kako se dodaje, taj predmet predstavlja paradigmatičan primer procesuiranja ratnih zločina u Srbiji - složeni predmeti, sa velikim brojem žrtava poput Ovčare, ali i Ćuške, Lovasa, Skočića, se odugovlače zbog niza procesno-pravnih začkoljica, postaju nerazumljivi i vremenom iščezavaju iz očiju javnosti.
"Porodice žrtava koje su nelako poklonile veru sudovima u Srbiji, za to vreme ostaju uskraćene za odgovore o sudbini svojih najbližih rodjaka i odgovornosti počinilaca zločina nad njima", naveo je Fond.