Nakon briselskog dogovora, prema kojem bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da zbrinu 50.000 izbeglica, izvesno je da će Srbija morati da proširi smeštajne kapacitete, i da će to raditi uz podršku UNHCR-a. Cilj plana od 17 tačaka za rešavanje izbegličke krize je zaustavljanje nekontrolisanog i brzog prolaska ljudi ka zemljama EU, no ono što nije do kraja jasno jeste koliko će ih dugo i, pre svega, kako tranzitne zemlje zadržavati na svojim teritorijama.
Plan EU za izbjegličku krizu u 17 tačaka
Plan EU za izbjegličku krizu u 17 tačaka
Predstavnici Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Njemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije sreli su se u sjedištu Evropske komisije u Bruxellesu i dogovorili da poboljšaju saradnju, intenziviraju konsultacije između država duž balkanske rute i već od ponedjeljka preduzmu konkretne operativne mjere u vezi sa izbjegličkom krizom. Više OVDJE
Nakon nedeljnog Samita u Briselu, kada su se lideri EU i Zapadnog Balkana saglasili da uspore izbeglički talas uvođenjem čvršće granične kontrole, te da uspostave 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica uoči zime, od čega će 50.000 biti na Zapadnom Balkanu, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk navodi da izbeglička kriza preti da ugrozi temelje Evropske unije, poziva članice na jedinstvenu i solidarnu akciju i ističe značaj zaštite spoljnih granica EU.
“Još nemamo sporazum o tome kako to operacionalizovati, ali ono oko čega smo se složili je da treba zaštiti granice. Nažalost, situacija se pogoršava, stiže novi talas izbeglica iz Alepa, regiona koji Rusija bombarduje u Siriji, više od sto hiljada novih izbeglica stići će u narednim danima”, rekao je Tusk.
Situaciju dodatno pogoršava i zima koja se približava, i u tom pravcu ide dogovor da zemlje na zapadnobalkanskoj ruti obezbede privremeno sklonište za 50.000 ljudi.
Trenutno, prema rečima portparola Komesarijata za izbeglice Ivana Miškovića, Srbija raspolaže sa 3.000 mesta, u pet stalnih centara za azil i na još trinaest lokacija.
“Srbija može da proširi kapacitete tako što će da osposobi dodatne centre. Mi ćemo birati manje centre, mahom će to biti već postojeći prostori koji će se adaptirati, tako da smo spremni za taj neki prvi talas. Ali još se nije stekao utisak šta se konkretno od koga očekuje, ovo tek treba da zaživi za neki dan na terenu”, navodi Mišković.
(VIDEO: Humanitarci u Berkasovu)
Nije poznato ni koliko bi Srbija, prema planu, trebalo da prihvati ljudi, a ministar za rad Aleksandar Vulin, koga je Vlada u Beogradu na osnovu dogovora u Briselu imenovala za svoju kontakt osobu za koordinaciju informacija o kretanju izbeglica, navodi da će njihovo zadržavanje u Srbiji biti kratkotrajno.
Privremeni centri za prihvat biće organizovani uz podršku UNHCR-a, a Mirjana Milenkovski iz odeljenja za odnose sa javnošću te organizacije kaže za RSE da su njihovi stručnjaci već obišli 10 lokacija u Srbiji.
„Trebalo bi ih adaptirati na taj način da ljudi mogu da prespavaju tu nekoliko noći pre nego što krenu dalje“, navodi ona.
Ono što je iz plana jasno jeste da Brisel više neće tolerisati nekontrolisan i brz prolazak izbeglica kroz balkanske zemlje, kaže Vladimir Petronijević iz Grupe 484. “Ono što je nepoznato jeste sve ono što je između”, dodaje on.
“Već u uvodnom delu se govori o tom graduiranom, postepenom i kontrolisanom kretanju izbeglica i migranata na zapadnobalkanskoj ruti. Kako obezbediti takvo kretanje u zemljama koje nisu zemlje destinacije? Tačka tri recimo kaže – obeshrabriti nekontrolisano kretanje. Kako vi to možete da uradite, a da pritom ne limitirate slobodu kretanja? Mi imamo Centre za azil, ali su oni otvorenog tipa, i čak i da napravite mnogo veće centre, nemate nikakvu garanciju da će ljudi tu ostajati, oni će se zapravo kretati”, navodi Petronijević.
Dosadašnja iskustva pokazala su da izbeglice posle meseci putovanja žele što pre da prođu zapadnobalkansku rutu i stignu do Evropske unije. Brojni pokušaji zaustavljanja izazivali su nezadovoljstvo, koje je kulminiralo i incidentima. U UNHCR-u podvlače da niko neće smeti da im ograničava slobodu kretanja.
„Eventualno će biti usporen njihov prolaz ka evropskim zemljama, ali svakako ih niko ne može zadržati. Biće usporeni time što će se zemlje međusobno dogovarati sa držanjem otvorenih granica, rasporedom kako će izbeglice prolaziti, kojim tempom... Već to je na neki način usporavanje“, kaže Mirjana Milenkovski.
RSE: Dakle, prema planu, Srbija više neće moći da prevozi ljude direktno do granice sa Hrvatskom ili nekom drugom zemljom, već će morati da ih zadrži recimo dva, do tri dana u Srbiji. Šta ako oni to ne žele i hoće odmah da nastave dalje?
„Ovo je između ostalog plan za nadolazeću zimu. Svakako i vremenski uslovi možda neće dozvoliti tako brz prolaz i da će oni morati da se sklone od jakih kiša, kao što smo imali pre dve nedelje, od snega i da je potrebno prosto da im se da solidan krov nad glavom, na nekoliko dana“, rekla je portparolka UNHCR-a.
(VIDEO: Kroz blato ka boljem životu)
Još jedna stvar na kojoj će Evropska unija instistirati jeste registracija izbeglica. Podvukao je to u obraćanju u Evropskom parlamentu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
“Bez registracije nema prava. To je jednostavno. Izbeglice moraju to da znaju jer oni, naravno, imaju prava i želje, ali i obaveze”, izjavio je Junker.
Registraciju će, prema dogovoru iz Brisela, nadgledati pripadnici agencije EU za kontrolu granica Fronteks.
“Pojačavamo operaciju Posejdon na Egejskom moru, povećavamo broj ljudi koji se bave registracijom i identifikacijom migranata. Takođe, povećavamo naše angažovanje u Bugarskoj, zatim na granicama Grčke i Makedonije, Grčke i Albanije i u Hrvatskoj”, navela je portparolka Fronteksa Eva Monkjur.
Kako prenose mediji, nije realno očekivati da pripadnici Fronteksa stignu na granicu Srbije i Hrvatske pre februara, jer za organizaciju misije treba par meseci. List Danas piše i da će ispunjenje plana od 17 tačaka, iako još uvek ne do kraja jasno, predstavljati uslov, odnosno formalno očekivanje od Srbije u procesu evropskih integracija.
