Saradnja Kine i država Centralne i Istočne Evrope odvijaće se u skladu sa evropskim standardima, izjavio je kineski premijer Li Kećijang na samitu u Beogradu. Izražavajući nadu da će Evropska unija podržati oblik saradnje za koji se zalaže, Li je podvukao da je Kina najveća zemlja u razvoju, a zemlje centralne i istočne Evrope deo su velikog broja zemalja sa ekonomijama u nastanku, te je medjusobna saradnja veliki pokretač koji bi obema stranama pomogao da odgovore na svetske ekonomske izazove.
„Verujem da postoji ogroman potencijal kada je reč o infrastrukturi“, uzvratio je premijer Kine Li. „Devizne rezerve Kine su dovoljne i tu postoje snažni kapaciteti za proizvodnju u Kini a postoji i potreba za infrastrukrutnim razvojem u zemljama Centralne i Istočne Evrope i to takođe može pomoći da se stvori povoljno okruženje za privredni rast i razvoj“, kaže Li.
„Nadamo se da ćemo moći da uspostavimo fabrike u ovom delu Evrope i da proizvedemo opremu, materijale, postrojenja koja su potrebna za razvoj infrastrukture na lokalnom nivou a to će stvoriti nova radna mesta u ovom regionu. Sledeće što nam je potrebno je da izgradimo jaču finansijsku saradnju. I iako je sada zima ipak miriše na proleće. Kao što ljudi kažu kada je tu zima onda ni proleće nije daleko i zbog toga treba da očekujemo jedno plodonosno proleće“, rekao je kineski premijer govoreći o jačanju saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Ekonomski rast zajednički je interes svih država regiona, a prosperitet jedne ne mora i ne sme biti na štetu druge, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju Ekonomskog foruma koji se organizuje u okviru beogradskog samita Kine i 16 država Centralne i Istočne Evrope. Domaćini skupa su Vučić i kineski premijer Li Kećijang.
Iznoseći procene po kojima će u narednih dvadeset pet godina skoro polovina ukupnog globalnog privrednog rasta dolaziti iz Azije, obraćajući se premijerima Aleksandar Vučić je naveo?
„Stara kineska poslovica kaže da je najbolje vreme da posadimo drvo bilo pre dvadeset godina. A drugo najbolje vreme je danas. Tu priliku ne smemo i nemamo pravo da prokockamo“, rekao je Vučić.
Vučićev govor pratili su, između ostalih, albanski premijer Edi Rama, koji u Beograd dolazi nešto više od mesec dana nakon posete Srbiji koja je zapamćena po nizu diplomatskih incidenata. Ovom prilikom Rama je sedeo u publici odmah do kineskog premijera. Tu je i šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić, umesto premijera Zorana Milanovića, koji je zbog „slučaja Šešelj“, otkazao dolazak u Beograd.
„Zarad opstanka na vlasti neretko smo pristajali na uništavanje života i budućnosti naše dece", nastavio je Vučić. „Kompromise protiv budućnosti više nemamo pravo da činimo. Smatramo da su ekonomski rast i stvaranje radnih mesta zajednički cilj za sve prisutne. Prosperitet jedne zemlje ne mora i ne sme da bude na štetu druge. Ukoliko radimo i delamo zajedno, jačanje ekonomskih veza između naših zemalja doneće dobrobit svim građanima“.
Pusić: Nedovoljan fokus na glavne teme razvoja
Posebna medijska pažnja, zbog gore opisanih okolnosti, te nedavnih zbivanja na relaciji Zagreb – Beograd odnosno Tirana - Beograd, bila je usmerena ka ministarki Pusić i premijeru Rami. Citirajući upravo kineskog premijera, Vesna Pusić je rekla kako mogućnost buduće saradnje sa Kinom predstavlja:
“Novi prolećni vetar, koji otvara nove mogućnosti i inspiraciju. To je potrebno ovim zemljama koje imaju puno potencijala, ali možda nedovoljno fokusa na glavne teme razvoja”.
Nedavno hladno iz Beograda ispraćeni albanski premijer Rama, ovog puta zahvalio je premijeru Vučiću na gostoprimstvu, te se posebno nadovezao na reči premijera Kine:
“Još je zima, ali nama je toplije i nadam se da to nije nova iliuzija, jer smo ih imali puno na putu ka pravim promenama u proteklim dekadama. Predsedniče vlade Li, došli ste u Beograd u kome sam se pre nekoliko nedelja sreo sa premijerom Vučićem. To je bio prvi susret premijera naših susednih zemalja u poslednjih 68 godina. Sastanak se dogodio, jer smo na Balkanu ušli u novu eru mira i želimo da zajedno izgradimo mir u kome će se živeti. Dopustite mi da budem otvoren i jasan. U ovom region, mi se ne suočavamo samo sa sopstvenim ograničenjima već i sa veoma teškim okruženjem u Evropi. Suočeni smo sa zasićenjem od proširenja sa druge strane Jadrana, ali i sa velikim nestrpljenjem u našim zemljama, koje se može nazvati umorom od strpljenja".
Kako bi otklonio eventualne rezerve srpski premijer je podvukao da su evrointegracije prioritet zemlje koju vodi. U tom kontekstu oči su uprte ka Letoniji koja od 1. januara počinje šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Premijerka te države Laimdota Straujuma najavila je da će njena zemlja, podržati početak pristupnog procesa Srbije sa Unijom.
„Premijer Vučić mi je tokom sastanka govorio o vašem stremljenju ka Evropskoj uniji. Sprovešćete ekonomske i političke reforme i ispuniti sve uslove potrebne za članstvo. I zato vam kažem, dobro došli. Pomoći ćemo vam tokom našeg predsedavanja“, rekla je ona.
Susret sa litvanskom premijerkom jedan je u nizu susreta Vučića i kineskog premijera. Sam Vučić je bilateralne sastanke otvorio susretom sa crnogorskim a kineski sa slovenačkim kolegom. Kako je izjavio premijer Slovenije Miro Cerar, kome je ovo prva poseta Beogradu, prilikom susreta predsednik Vlade Srbije nije krio razočaranje zbog zamrzavannja ruskog projekta „Južni tok“.
„Gospdin Vučić je izrazio razočaranje zbog otkazivanja ’Južnog toka’. Slovenija i Srbija su zatečene ovom odlukom, ali moraju se sagledati drugi putevi za transport energije“, kaže Cerar.
Infrastrukturna unapređenja
Upravo je idaja o novoj finansijskoj energiji za duboko posrnulu regionalnu ekonomiju ono što boji beogradski skup, od kog se očekuju novi poslovi, odnosno više investicija kineske ekonomske sile u neke od najunosnijih poduhvata balkanske regije.
Srbija se posebno nada potpisivanju dokumenta o modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta, što je distanca koja bi se, kako se predviđa, nakon rekonstukcionih radova mogla prelaziti za tri do četiri sata, umesto trenutnih sedam do osam i to bez neočekivanih kašnjenja koja su u praksi redovna. Ta tema u centru je planova koje tokom samita u Beogradu imaju Mađarska, Kina i Srbija, a kako je izjavila ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović ugovor o radovima će biti potpisan u sredu. No, to je samo prvi korak u visokim ambicijama Srbije.
„Srbija se zaista nalazi na odličnom mestu. Srbija jeste mogućnost da se povežu ne samo Istok i Zapad, što se često čuje, nego da se prosto preko Srbije ulazi u samu Evropsku uniju. U tom smislu očekujem potpisivanje dokumenta koji će tačno oročiti do kada izgradnja, odnosno modernizacija, mora da bude završena“, navodi Mihajlović.
Planovi Crne Gore su, očekivano, koncentrisani takođe na mogućnost infrastrukturnog unapređenja. Podvukao je to i tamošnji premijer Milo Đukanović. Kineska ulaganja u poražavajuće loše saobraćajne komunikacije između Crne Gore i Srbije, jasno je, zaista mogu biti spasonosna.
„To je veliki interes i Srbije i Crne Gore. To je interes i Kine koja pokazuje ne samo interesovanje njenih kompanija da u tome učestvuju, nego i ozbiljne kapacitete za finansiranje takvih projekata. I to vrlo konkurentne uslove finansiranja“, kazao je Đukanović.
On je takođe potvrdio da je sa Vučićem dogovorena i zajednička sednica vlada Srbije i Crne Gore za mart iduće godine kao i formiranje Radne grupe dve vlade za razmatranje zajedničkih projekata iz oblasti energetike, infrastrukture i saobraćaja.
Region Jugoistočne Evrope već mali za visoka ulaganja, tako velikim ekonomskim partnerima kakvi su oni koji dolaze iz Kine, postaje atraktivniji posebno kada se države regiona uvežu i istupe sa planovima zajedničkih projekata. Prateći taj put, navodi predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda, proširuju se mogućnosti za kvalitetno ulaganje deset milijardi dolara koliko Kina planira da izdvoji za investicije u zemlje istočne i centralne Evrope.
“Mi moramo davati gotove projekte i zainteresovati kinesku stranu. Što više se sa regijom uvežemo to bolje. Jer mi smo premali, a Kina je prevelika. Svaki regionalni projekat u kome učestvuje više država, dobija veću snagu i vrednost”, kaže Bevanda.
Po zvanično iznetim podacima Beograd je, inače, ugostio oko 1800 predstavnika država i poslovnih ljudi, dok skup prati oko 1000 akreditovanih novinara. Dolazak Li Kećijanga prva je poseta jednog kineskog premijera Beogradu nakon 28 godina. Skup u Beogradu je nastavak samitima održanog u Varšavi (aprila 2012.) i Bukureštu (novembra 2013.). Odvija se pod motom „Novi motor, nova snaga, nova platforma“, a u sredu će biti nastavljen zvaničnom posetom kineskog premijera Srbiji, da bi finale svih aktivnosti bilo otvaranje mosta Zemun-Borča, koji su izgradile kineske kompanije, a što je zakazano za četvrtak.
Na samitu, osim srpskog, učestvuju premijeri Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Albanije, Madjarske, Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke, Letonije, Litvanije i Estonije, te vicepremijeri Poljske i Hrvatske.
