Šta region i Srbija mogu očekivati od Kineskog samita zbog koga od utorka Beograd postaje regionalno stecište zvaničnika i privrednika Kine i zemalja centralne i istočne Evrope?
U trenutku kada pritisak ekonomske krize ne jenjava, Kina se ponudila kao finansijer infrastrukturnih projekata. Time je deo svojih ekonomskih aspiracija sa primarnih tačaka poput razvijenih svetskih tržišta preorijentisala na do sada zapostavljena područja.
Deset milijardi dolara. To je suma koju je Kina, jedna od vodećih svetskih ekonomija, pripremila za ulaganje, a razgovori o finansiranju projekata tim novcem centralna su tema “Kineskog samita” u utorak i sredu u Beogradu.
Najvažnija zvanica je premijer Li Kećijang, prvi zvaničnik ovog formata koji u Beogradu boravi posle 28 godina, dok su sa druge strane, šefovi Vlada Češke, Slovačke, Slovenije, Bugarske, ministarka spoljnih poslova Hrvatske – zemalja članica EU i premijeri država Zapadnog Balkana koje su na putu članstva.
Među učesnicima samita je i 200 kineskih privrednika, a upravo na osnovu njihovog dolaska, u Srbiji, ali i regionu se gaje velika očekivanja. Ne kriju ih ni u kragujevačkoj Grupi “Zastava vozila”, preduzeća u restruktuiranju koje italijanski Fijat po dolasku u Srbiju nije preuzeo.
Dragan Srejović, generalni direktor kompanije sastavljene od 14 ogranaka, kaže za naš program da je nekoliko kineskih preduzeća do sada pokazalo zainteresovanost za Zastavine fabrike u Kragujevcu i Somboru.
“Ono što je bitno reći je da sve te kompanije žele da ostvare stratešku saradnju sa preduzećima Grupe Zastava vozila što podrazumeva da oni imaju nameru da prave nova preduzeća. Kineski partner ima nameru da uloži svoje znanje, tehnologiju i investicije. Na taj način bi se pravila nova preduzeća koja bi mogla da funkcionišu i Evrope, Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike i mnogim drugim zemljama. Takođe, važno je i što bi to obezbedio tehničko-tehnološki razvoj fabrike, stigle bi nove mašine, oprema i alati”, kaže Srejović.
Izgradnja pruge Beograd-Budimpešta, termoelektrane Stanari u BiH, autoputa Bar-Boljare neki su od regionalnih projekata o kojima će na samitu biti reči.
Njihova prethodnica u Beogradu bio je most koji povezuje naselja Zemun i Borču koji će poneti ime slavnog naučnika Mihajla Pupina, građen od 2011. do 2014. godine, čije je otvaranje zakazano u sredu za vreme okupljanja zvaničnika i privrednika u Beogradu.
Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i čelnica Organizacionog odbora samita rekla je da je glavni cilj ovog skupa oživljavanje srpske ekonomije.
“Mi imamo tekuće projekte kao što je “Kostolac” prva i druga faza (modernizacija termoelektrane prim.aut.), odnosno kretanje u izgradnju novog energetskog postrojenja. Projekte na kojima već radimo sa kineskom stranom, a tiču se izgradnje Koridora 11. Mi ćemo sada razgovarati o jednom ozbiljnom velikom projektu, a to je modernizacija pruge Beograd-Budimpešta. To je praktično mogućnost da se još brže povežemo Evropom. Takođe biče reči o industrijskoj zoni u blizini Uba, obilaznici oko Beograda. Vrlo je značajna Kineska razvojna banka sa kojom ćemo, pretpostavljam, napraviti jedan određeni sporazum”, navela je Zorana Mihajlović.
Politika uz ekonomiju
Kinesko interesovanje za ulaganja u centralni i istočni deo Evrope veoma je značajno kada se ima u vidu da to područje ne spada u privredne prioritete Kine, primećuje ekonomista Miroslav Prokopijević.
Tu već godinama primat imaju Sjedinjene Države, zapadna Evropa, ili Japan. Međutim, Prokopijević ne smatra da bi, ukoliko projekti budu uspešno okončani, to bilo dovoljno za neki značajniji boljitak u državama centralne i istočne Evrope.
“Treba imati u vidu da je ovaj most kod Borče i Zemuna prvi infrastrukturni projekat u regionu. Biće ih još nekoliko ali će svi biti, da kažem, izolovani projekti tako da ne mogu da budu neki veliki sistem koji će sad ne znam šta uraditi. Naravno, pod pretpostavkom da uopšte dođe do njihovog izvođenja. Jer tu je bilo dosta odgađanja…. Recimo taj put kroz Crnu Goru, pominjao se dosta dugo – a nikako da počne. Ono što ograničava stvari je da ovo nisu sredstva koja se dobijaju na poklon, iako su to često nekomercijalni krediti, dakle nešto jeftinji. Svakako povećavaju dugove i deficit. To će za neke zemlje poput Srbije i Crne Gore biti ograničenje. Prema tome, kineska ulaganja su vrlo značajna, ne mogu i neće privredno obnoviti istočnu Evropu”, ocenjuje Prokopijević.
Izdašne investicije velike sile, osim učvršćivanja svoje ekonomske pozicije, neretko koriste i za sprovođenje ciljeva iz svoje političke agende.
Stoga se potencijalni kineski ulazak na tržišta istočne i centralne Evrope može tumačiti i kao pokušaj ojačavanja njenog uticaja na evropskom kontinentu. Međutim, ono što je za sada očigledno, primećuje Jelica Minić iz Evropskog pokreta, da Kina ne pokazuje nikakve eksplicitne političke aspiracije, već samo težnje za ekonomskom ekspanzijom.
“Trenutno i na neki srednji pa čak i duži rok ne može se očekivati da će Kina nametati neke svoje političke uslove. U ovom trenutku, Kina pre svega zauzima ekonomske pozicije u regionu. I to bih podvukla u regionu. To nameće jednu dodatnu dimenziju potrebe što bolje koordinacije i saradnje u čitavom regionu kako bi se iz trenutne situacije izvukla najveća dobit za region”, zaključuje Jelica Minić.
